ОЛИВЕРА БУДИМИР ПРЕДСТАВИЛА СВОЈЕ КЊИГЕ У РУСКОМ ДОМУ У БЕОГРАДУ
Књижевни стваралац Оливера Будимир почела је да пише и објављује књиге изазвана личном трагедијом и губитком мужа Радета Будимира, који је киднапован августа 1999. године. Пишући дневник за време бомбардовања, Оливера је после више година од тада и од прогона из Приштине, од тих текстова сачинила и објавила роман „Лавиринт живота“ који је одлично прихваћен од публике. У том роману који је најдубље обележио њен живот преточена су сва њена преживљавања у вези нестанка супруга и бројних догађаја из времена бомбардовања, доласка КФОР-а и других међународних организација на косово и Метохију, док је живела у Приштини. Потом су уследиле и књиге „Пут облака“ која је својеврсна збурка путописа коју је ауторка радила у нади да побегне од тешке ратне тематике и личне трагедије у којој је поред супруга изгубила и посао и кров над главом. Ипак врло брзо Оливера Будимир пише још један роман „Увир на извиру“ са темом ратне љубави између Рускиње и Србина у рату 1999. За овај роман користила је и веродостојне податке и изворе. Овај роман је већ доживео неколико издања, а планиран је и његов превод на руски језик. Четврти роман носи наслов „Орхидеја и албатрос“ у којем се такође говори о љубави. Све своје романе Оливера је промовисала у земљи и у иностранству, а недавно и у Руском дому у Београду. Госте је на овој промоцији поздравио Георгиј Енгелхарт, виши саветник Руског дома у Београду, а о књигама је говорила ауторка. Према Оливериним речима, њеног супруга Радета задесила је судбина његовг деде по мајци којег су Шиптари убили секиром у кревету у присуству ћерке која је имала само шеснаест година.
Најбољи пример романа-истине
„Лавиринт живота“ је дневник једне жене са Косова и Метохије, предратни, ратни и послератни, за који је познати писац Радомир Смиљанић у рецензији рекао да је „најбољи пример романа –истине у нашој књижевности.
Роман је наишао на велики одзив у Србији и иностранству. На промоцијама или на други начин нашао је пут до многих земаља па и до Америке и Аустралије. -Ми треба и морамо да памтимо нашу историју, а и други људи у другим земљама треба да знају нашу истину, да бар кроз роман осете шта и како ратна дешавања преживљава обичан народ без своје кривице, каже Оливера Будимир.
-„Пут облака“ је својеврсна супротност претходном роману, јер као што је Пауло Коељо у свом роману „Рукопис откривен у Акри“ рекао „У тренутку када нам је све црно, морамо да се охрабримо. Зато нам причај о лепоти“, она прича о лепоти. И као што ће роман „Лавиринт живота“, како би Добрица Ћосић рекао, по свом трагизму потресати и растужити до суза и садашње и будуће нараштаје“ тако ће роман „Пут облака“ у многима отворити видике лепоте, које су ту, међу нама, али их само треба потражити. „Пут облака“ је путописно – љубавни роман „ један чудесан свет који местимице омамљује својом сугестивношћу“, јер „ љубав је оно што се зове вечност“ написала је у рецензији Милица Јефтимијевић Лилић, песникиња и књижевни критичар.
Али Оливера поново пише о ономе што је боли и чега се најчешће сећа. Она понире у своју прошлост чија трагика превазилази лично и претаче се у зајеничко и опште. Тако је н астао роман „Увир на извиру“ у жељи да се ода почаст невиним жртвама рата. Овај роман који обрађује ратна страдања на Косову и Метохији, критичари виде као антиратни роман који покреће изузетно важне теме српске историје и савременог света. Песникиња и књижевни критичар мр Милица Јефтимијевић Лилић каже да је данас веома тешко и веома храбро писати о истини. А књига „Увир на извиру“говори о љубави и смрти, о рату и страдању. – Да би био мир мора постојати љубав и мир у срцу. Ово је омаж женске истрајности да се жена жртвује за више циљеве, речи су мр Јефтимијевић Лилић.
Прича о рату, љубави и смрти
„Увир на извиру“ је прича о рату, љубави и смрти, где се ауторка поново враћа коренима постојања српског народа, и тако враћа дуг свима који су веровали и борили се за ову светињу од које као да се опрашта остављајући сазнање и завештање болне истине за покољења. -Ово је један својеврсни споменик једној љубави у немогућим условима једне Српкиње и једног Руса, јер љубав не пита за време и место. Она се само деси, рекла је Оливера на својој промоцији. Прича прати дешавања на граници Србије са Албанијом, где су храбри борци, међу којима и руски добровољци бранили српску земљу од агресора. Упркос трагичној чињеници да њихови животи увиру на самом извору, у јеку младости, али и на самој граници, где почиње, извире Држава, роман је прожет порукама мира и љубави.
И четврта књига је опет једна нежна прича, која разгаљује душу и подсећа нас да живот има много лепота и само га треба живети. – „Орхидеја и албатрос“ је прича која покреће многе теме, тера на размишљање, а љубав је оно што је покреће као точак око кога се све окреће, тачка од које све почиње и све се дешава и завршава управо ту. Свако понекад има потребу да се сусретне са собом, да размисли о својим жељама, хтењима о свом постојању, да се упита да ли је задовољан својим битисањем, шта је оно што недостаје у мозаику замишљене среће? Само они који се питају, који се охрабре, досежу до својих снова. Ово је роман снова и стремљења, каже аутрока. „Треба веровати, желети јако, јако, тежити, па ће се десити. Када ти цео свет говори да одустанеш, нада и даље шапуће!“ Ово је цитат из Оливериног романа. Оливера Будимир је прва жена која је писала о ратној тематици на Косову и Метохији на романсиран начин на тему о којој је доста дуго било забрањено да се прича.
С.Ђукић
Извор: https://jedinstvo.rs/romani-inspirisani-ljubavlju-i-ratnom-tematikom/
