OLIVERA BUDIMIR PREDSTAVILA SVOJE KNjIGE U RUSKOM DOMU U BEOGRADU
Književni stvaralac Olivera Budimir počela je da piše i objavljuje knjige izazvana ličnom tragedijom i gubitkom muža Radeta Budimira, koji je kidnapovan avgusta 1999. godine. Pišući dnevnik za vreme bombardovanja, Olivera je posle više godina od tada i od progona iz Prištine, od tih tekstova sačinila i objavila roman „Lavirint života“ koji je odlično prihvaćen od publike. U tom romanu koji je najdublje obeležio njen život pretočena su sva njena preživljavanja u vezi nestanka supruga i brojnih događaja iz vremena bombardovanja, dolaska KFOR-a i drugih međunarodnih organizacija na kosovo i Metohiju, dok je živela u Prištini. Potom su usledile i knjige „Put oblaka“ koja je svojevrsna zburka putopisa koju je autorka radila u nadi da pobegne od teške ratne tematike i lične tragedije u kojoj je pored supruga izgubila i posao i krov nad glavom. Ipak vrlo brzo Olivera Budimir piše još jedan roman „Uvir na izviru“ sa temom ratne ljubavi između Ruskinje i Srbina u ratu 1999. Za ovaj roman koristila je i verodostojne podatke i izvore. Ovaj roman je već doživeo nekoliko izdanja, a planiran je i njegov prevod na ruski jezik. Četvrti roman nosi naslov „Orhideja i albatros“ u kojem se takođe govori o ljubavi. Sve svoje romane Olivera je promovisala u zemlji i u inostranstvu, a nedavno i u Ruskom domu u Beogradu. Goste je na ovoj promociji pozdravio Georgij Engelhart, viši savetnik Ruskog doma u Beogradu, a o knjigama je govorila autorka. Prema Oliverinim rečima, njenog supruga Radeta zadesila je sudbina njegovg dede po majci kojeg su Šiptari ubili sekirom u krevetu u prisustvu ćerke koja je imala samo šesnaest godina.
Najbolji primer romana-istine
„Lavirint života“ je dnevnik jedne žene sa Kosova i Metohije, predratni, ratni i posleratni, za koji je poznati pisac Radomir Smiljanić u recenziji rekao da je „najbolji primer romana –istine u našoj književnosti.
Roman je naišao na veliki odziv u Srbiji i inostranstvu. Na promocijama ili na drugi način našao je put do mnogih zemalja pa i do Amerike i Australije. -Mi treba i moramo da pamtimo našu istoriju, a i drugi ljudi u drugim zemljama treba da znaju našu istinu, da bar kroz roman osete šta i kako ratna dešavanja preživljava običan narod bez svoje krivice, kaže Olivera Budimir.
-„Put oblaka“ je svojevrsna suprotnost prethodnom romanu, jer kao što je Paulo Koeljo u svom romanu „Rukopis otkriven u Akri“ rekao „U trenutku kada nam je sve crno, moramo da se ohrabrimo. Zato nam pričaj o lepoti“, ona priča o lepoti. I kao što će roman „Lavirint života“, kako bi Dobrica Ćosić rekao, po svom tragizmu potresati i rastužiti do suza i sadašnje i buduće naraštaje“ tako će roman „Put oblaka“ u mnogima otvoriti vidike lepote, koje su tu, među nama, ali ih samo treba potražiti. „Put oblaka“ je putopisno – ljubavni roman „ jedan čudesan svet koji mestimice omamljuje svojom sugestivnošću“, jer „ ljubav je ono što se zove večnost“ napisala je u recenziji Milica Jeftimijević Lilić, pesnikinja i književni kritičar.
Ali Olivera ponovo piše o onome što je boli i čega se najčešće seća. Ona ponire u svoju prošlost čija tragika prevazilazi lično i pretače se u zajeničko i opšte. Tako je n astao roman „Uvir na izviru“ u želji da se oda počast nevinim žrtvama rata. Ovaj roman koji obrađuje ratna stradanja na Kosovu i Metohiji, kritičari vide kao antiratni roman koji pokreće izuzetno važne teme srpske istorije i savremenog sveta. Pesnikinja i književni kritičar mr Milica Jeftimijević Lilić kaže da je danas veoma teško i veoma hrabro pisati o istini. A knjiga „Uvir na izviru“govori o ljubavi i smrti, o ratu i stradanju. – Da bi bio mir mora postojati ljubav i mir u srcu. Ovo je omaž ženske istrajnosti da se žena žrtvuje za više ciljeve, reči su mr Jeftimijević Lilić.
Priča o ratu, ljubavi i smrti
„Uvir na izviru“ je priča o ratu, ljubavi i smrti, gde se autorka ponovo vraća korenima postojanja srpskog naroda, i tako vraća dug svima koji su verovali i borili se za ovu svetinju od koje kao da se oprašta ostavljajući saznanje i zaveštanje bolne istine za pokoljenja. -Ovo je jedan svojevrsni spomenik jednoj ljubavi u nemogućim uslovima jedne Srpkinje i jednog Rusa, jer ljubav ne pita za vreme i mesto. Ona se samo desi, rekla je Olivera na svojoj promociji. Priča prati dešavanja na granici Srbije sa Albanijom, gde su hrabri borci, među kojima i ruski dobrovoljci branili srpsku zemlju od agresora. Uprkos tragičnoj činjenici da njihovi životi uviru na samom izvoru, u jeku mladosti, ali i na samoj granici, gde počinje, izvire Država, roman je prožet porukama mira i ljubavi.
I četvrta knjiga je opet jedna nežna priča, koja razgaljuje dušu i podseća nas da život ima mnogo lepota i samo ga treba živeti. – „Orhideja i albatros“ je priča koja pokreće mnoge teme, tera na razmišljanje, a ljubav je ono što je pokreće kao točak oko koga se sve okreće, tačka od koje sve počinje i sve se dešava i završava upravo tu. Svako ponekad ima potrebu da se susretne sa sobom, da razmisli o svojim željama, htenjima o svom postojanju, da se upita da li je zadovoljan svojim bitisanjem, šta je ono što nedostaje u mozaiku zamišljene sreće? Samo oni koji se pitaju, koji se ohrabre, dosežu do svojih snova. Ovo je roman snova i stremljenja, kaže autroka. „Treba verovati, želeti jako, jako, težiti, pa će se desiti. Kada ti ceo svet govori da odustaneš, nada i dalje šapuće!“ Ovo je citat iz Oliverinog romana. Olivera Budimir je prva žena koja je pisala o ratnoj tematici na Kosovu i Metohiji na romansiran način na temu o kojoj je dosta dugo bilo zabranjeno da se priča.
S.Đukić
Izvor: https://jedinstvo.rs/romani-inspirisani-ljubavlju-i-ratnom-tematikom/
