Direktor Četvrtog evropskog departmana MID Rusije Jurij Pilipson dao je danas opširan intervju agenciji RIA Novosti. Prenosimo njegove odgovore na sva pitanja koja se tiču Srbije.
– Kako navodi turska agencija Anadolu, Turska i Srbija zajedno rade na stvaranju sistema ranog upozoravanja na nuklearni napad, a posao se odvija uz podršku NATO. Da li Moskva želju za stvaranjem takvog sistema vidi kao pretnju bezbednosti u regionu?
— Vesti o o ovom projektu objavljene su u pojedinim srpskim i turskim medijima.
Nemamo nikakve zvanične informacije o planovima Turske i Srbije da stvore tako nešto uz učešće NATO-a. U svakom slučaju, širenje NATO na Balkanu predstavlja pretnju ne samo bezbednosti naše zemlje, već i miru i stabilnosti u regionu i na kontinentu u celini.
— Evropska unija odlučila je da ukine vizni režim za Kosovo. Kako rusko Ministarstvo spoljnih poslova ocenjuje takve korake EU? Da li Moskva očekuje da bi to moglo da izazove socijalne potrese u Evropi, s obzirom na kriminogenu i demografsku situaciju u regionu?
– U sadašnjim okolnostima, uzaludno je tražiti razumnu logiku u delovanju Evropske unije.
Samoproglašena „Republika Kosovo“ je proizvod varvarske agresije NATO protiv Jugoslavije – čedo Zapada. Šta god da se dešava u pokrajini, koliko god agresivni albanski nacionalizam činio nedela, Brisel i Vašington nikada neće priznati štetnost „kosovskog projekta“, i do kraja će braniti svoje štićenike u Prištini. Tu dolazi do izražaja ideološko slepilo, a ne trezveni pristup.
EU je pokazala potpunu bespomoćnost u dijalogu Beograda i Prištine. Njeno posredovanje se pretvorilo u stalno podigravanje Kosovarima. Kao rezultat toga, razgovori su se pretvorili u primitivni „teatar jednog glumca“, u kome solira kosovski „premijer“ Aljbin Kurti. Umesto da se zalažu za prekid antisrpskog progona, prekid provokacija i sabotiranja preuzetih obaveza, pre svega o stvaranju Zajednice srpskih opština u pokrajini, Brisel i SAD, koje iza svega stoje, nagrađuju Prištinu – prvo uvođenjem bezviznog režima slobodnih putovanja u šengensku zonu, a zatim i početkom razmatranja zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope.
Da li je to bremenito štetom po bezbednost na kontinentu? Nesumnjivo. Kosovo je i dalje teritorija bezakonja, gde cvetaju organizovani kriminal, trgovina drogom, trgovina ljudima i ekstremizam. Nastavljaju se progoni Srba i napadi na pravoslavne svetinje. Za žaljenje je što na fonu svojih pokušaja jačanja međunarodno-pravnog subjektiviteta ove kvazi-države, EU stvarne rizike gura u drugi plan.
– Da li je Rusija spremna da u nekoj fazi prizna Kosovo, ako Srbija ne bude mogla da izdrži pritisak zapadnih zemalja i pristane na ključne zahteve Prištine?
– Rusija i Srbija, što je više puta javno potvrđeno na najvišem nivou, čvrsto su privržene Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN kao jedinom međunarodno-pravnom osnovu za kosovsko rešenje. Svaka odluka o Kosovu mora biti prihvatljiva za Srbe i odobrena od strane Saveta bezbednosti UN. Zapad pak, u svom omiljenom ciničnom stilu, selektivno se odnosi prema međunarodnom pravu, svim silama nastoji da ovaj temeljni dokument zameni jednostranim šemama, koje ne vode računa o fundamentalnim interesima srpskog naroda, i insistira na prihvatanju „državnog suvereniteta” pokrajine. Nastavićemo da podržavamo Beograd u odbrani njegovih legitimnih prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Nemamo razloga da sumnjamo u stabilnost srpskog rukovodstva kada je u pitanju zaštita državnih interesa.
– Mađarska i Srbija će izgraditi naftovod za snabdevanje ruskom naftom, kojim će nafta iz naftovoda „Družba“ ići preko mađarske teritorije do srpskih potrošača. Da li Rusija planira da učestvuje u izgradnji tog naftovoda?
– Takve planove Beograda i Budimpešte smatramo primerom težnje pojedinih evropskih država da vode suverenu politiku, uzimajući u obzir potrebe nacionalnih ekonomija i interese građana. Očigledno je da su u uslovima kursa odbacivanja ruskih energenata, koji nameće Evropska unija, i, usled toga, povećane turbulencije na energetskim tržištima, države prinuđene da same rešavaju nastale probleme. Nemamo informacije da se bilo ko nama obraćao po ovom pitanju.
– Ranije su se pojavile informacije da je Srbija pristala da snabdeva Ukrajinu oružjem. Kasnije je zvanični Beograd to demantovao. Istovremeno, premijerka Srbije je izjavila da njena zemlja nije neutralna. Kakva se reakcija Rusije može očekivati u slučaju potvrde isporuka srpskog naoružanja Kijevu?
– Nema smisla razmatrati hipotetičke pretpostavke. Informaciju objavljenu u medijima o snabdevanju Kijeva oružjem iz Srbije zvanični Beograd je odmah opovrgao. Odnosi Rusije i Srbije nastavljaju da se razvijaju u koordinatama strateškog partnerstva.
— Ministar rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović izjavila je da je Srbija odlučna da nastavi harmnizaciju svojih pravnih propisa sa normama EU. Ima li tu rizika za rusko-srpsku energetsku saradnju?
– Proces približavanja Srbije EU traje već više od dve decenije. Uvek smo se sa poštovanjem odnosili prema poziciji naših srpskih partnera, trudili se da prilagodimo našu bilateralnu saradnju, postizali obostrano prihvatljive kompromise. Veoma cenimo čvrstu poziciju Beograda u zaštiti svojih osnovnih nacionalnih interesa. Računamo na nastavak zajedničkog rada na dobrobit građana Rusije i Srbije.
[RIA]
