Brnabić:Iskorak Srbije u razvoj biotehnologije
Premijerka Ana Brnabić otvorila je prvu Međunarodnu konferenciju „Budućnost biotehnologije“ u Beogradu, u organizaciji Vlade Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF), i poručila da je naša zemlja danas iskoračila u jedno plodno i dugo putovanje.
Otvaranje dvodnevne konferencije, koja se organizuje uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), prisustvuje predsednik WEF -a Borge Brende.
Brnabićeva je rekla da prisustvuju predstavnici 20 zemalja i podsetila da je Vlada Srbije osnovala zajedno sa WEF Centar za četvrtu industrijsku revoluciju.
„Hvala vam što ste došli nadam se da je ovo početak dugog i plodnog putovanja“, rekla je premijerka i dodala da je cilj da Srbija bude prepoznata u razvoju biotehnogije, biomedicine i bioinformatike u Evropi.
Srbija je puno uradila u poslednjih šest ili sedam godina i promenila sebe, naglasila je premijerka.
Poručila je da je cilj da budemo ekonomija koja je zasnovana na inovacijama i novim tehnologijama.
Biotehnologija će biti ključni fokus nove vlade
Sledeći korak u tehnološkim promenama i inovacijama biće biotehnologija i zato će ključni fokus nove vlade, koja će uskoro biti formirana, biti biotehnologija, medicina, informatika i biodiverzitet, izjavila je Brnabić.
Ona je na otvaranju konferencije rekla da će Srbija uložiti više od 200 miliona evra u Bajofort kampus, koji će uključiti naše fakultete, istraživacke institute, naučno tehloloske parkove i instutute za veštačku inteligenciju.
„Mnogo smo uradili u prethodnih 10 godina u IT sektoru koji je postao naš najjači izvozni sektor. Pre 10 godina izvoz našeg IT sektora je iznosio 370 miliona evra, a ove godine će premašiti 2,5 milijradi evra“, rekla je premijerka.
Dodala je da je lane svako drugo novo radno mesto bilo u IT sektoru.
Istakla je da je u prethodnom periodu urađeno mnogo u tom sektoru i navela da su u osnovne škole uvedeni predmeti poput digitalnig sveta, uvedene su osnove veštačke inteligencije, u srednjim školama i na fakultetima su takođe uvođeni specijalizovani predmeti iz ove oblasti kako bi se što više mladih ljudi edukovalo.
„Otvorili smo i četiri naučno tehnoloska parka u Srbiji, izgradili čitavu mrežu biznis inkubatora i startap centara širom zemlje, uveli smo značajne poreske olakšice za kompanije koje žele da ulažu u istraživanje i razvoj u Srbiji, kao i one koje angažuju naše ljude iz dijaspore, a takođe i za strance koji dolaze da rade u Srbiji“, rekla je premijerka Ana Brnabić.
Navela je da je lane uspostavljen novi sistem za veštačku inteligenciju i da je Srbija jedna od 26 država u svetu i prva u ovom delu Evrope koja je usvojila strategju veštačke inteligencije.
Brende: Srbija prednjači u regionu u razvoju tehnologije
Predsednik Svetskog ekonomskog foruma (WEF) Borge Brende je izjavio da Srbija prednjači u regionu u razvoju tehnologije i zahvalio na podršci predsedniku Aleksandru Vučiću.
„Voleo bih da pozdravim svog prijatelja, predsednika Srbije Aleksandra Vucicća za kontuiranu podršku viziji prosperitetnog Zapadnog Balkana“, rekao je Brende u Palati Srbija.
Takođe, istakao je da je Srbija važan partner WEF i da već postoji duga i dobra saradnja sa našom zemljom.
Forum ima dugu istoriju saadnje sa zemljama ZB i ima planove za podršku ekonomiji i društvenim grupama, rekao je Brende.
Podsetio je da su on i Brnabićeva u februaru u Ženevi potpisali sporaum o osnivanju Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu koji je danas zvanično otvoren.
„To smo danas svečano obeležili u Srbiji i zaista smo zadovoljno što je Srbija deo naše globne mreže, pošto imamo 16 takvih centara u svetu“, rekao je Brende i dodao će centar u Srbiji biti poseban.
Kaže da je inspirisan govorom i liderstvom Brnabićeve kada je reč o razvoju digitalne ekonomije, pošto je uspela mnogo toga da promeni.
Brende kaže da, kada se pogleda statistika srpskog BDP, vidi se da skoro 10 odsto čini IT sektor.
To pokazuje da ako imate viziju i prioritete da je moguće da napravite veliki progres, istakao je on.
Srbija razvija napredne tehnologije i otvaranje Centra WEF u Srbiji je bila sasvim logična stvar, dodao je Brende.
„Od 10 najvećih kompanija u svetu, pet ili šest nije postojalo pre 20 godina. To znači da, ako se ovako nastavi, neke koje će biti najveće u narednih 20 godina još i ne postoje. Prosperitet je nešto za šta morate da se borite svaki dan“, rekao je Brende.
Istakao je da Srbija može da bude hab za razvoj tehnologije, da već pravi dobre korake i implementira nove tehnologije, kao i da za 10 godina više neće biti pretežno poljorivredna zemlja, već će imati razvijen IT sektor.
Brende je rekao da veruje u tu viziju prosperiteta Srbije.
Kaže da će mreža koju gradi WEF Cenar u Srbiji prednjačiti u razvoju biotehnologije i bionformatike među 16 WEF centara širom sveta.
Centara u Srbiji će imati ključnu ulogu i biće povezan sa WEF globalnom mrežom, naglasio je Brende.
Stejner: Biotehnologija ključna odlika razvoja sveta
Biotehnologija je ključna odlika razvoja modernog sveta, poručio je danas administrator Razvojnog programa UN Akim Stejner, dodajući da bi svet trebalo da bude ujedinjen u negovanju kulture eksperimentisanja i inovacija.
Stejner je, obraćajući se na konferenciji „Budućnost biotehnologije“ u Beogradu, zahvalio premijerki Srbije Ani Brnabić što je pokazala otvorenost kada je u pitanju biotehnološki razvoj zemlje i istakao da taj sektor „cveta“ u regionu, te da se tehnološke ideje sve više primenjuju i koriste.
Naveo je da će se razvojem biotehnologije umnogome unaprediti život i sprečiti mnoge bolesti.
„Biotehnologija je ključna u prvljenju vakcina i doprinela je pravljenju lekova za mnoge bolesti“, ukazao je Stejner i dodao da se uz pomoć biotehnološkog razvoja obezbeđuje transformacija hrane i usporavaju klimatske promene.
Izrazio je zadovoljstvo što Srbija učestvuje u pametnom razvoju, kao deo najveće razvojne mreže i što je u Beogradu osnovan Centar za četvrtu industrijsku revoluciju.
Stejner je naglasio da je upravo zadatak Centra, kao i danasnjeg međunarodnog foruma, da se kreiraju najmoderniji pristupi koji će olakšati ljudima živote, unaprediti medicinu i usporiti klimatske promene.
Obasnio je da će digitalna rešenja pomoći i osobama sa invaliditetom i omogućiti im da lakše funkcionišu u svakodnevnom životu.
„Kada investiramo u biotehnološki razvoj, investiramo u ‘ekološkiju’ i održiviju budućnost“, poručio je Stejner.
Ružić: Ozbiljna reforma za tehnološki razvoj, povećana ulaganja
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić je izjavio da Srbija sprovodi ozbiljne reforme za unapređenje sistema nauke i tehnološkog razvoja, kao i da su povećana ulaganja u istraživačke aktivnosti.
Vlada Srbije i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preduzeli su značajne korake ka reformi sistema nauke i istraživanja u cilju unapređenja njihove izvrsnosti i značaja za ekonomski razvoj, rekao je Ružić na panelu „Izgradnja biotehnološke nacije“.
Ružić je ukazao da su stvaranju uslova za kontinuiran razvoj naučno-istraživačke delatnosti u Srbiji doprineli, pre svega, izmena legislative, donošenje strateških dokumenata, kao i reforma sistema organizacije i finansiranja nauke.
„Ova reforma je praćena povećanim ulaganjem u istraživačke aktivnosti. Na primer, u periodu 2015-2019. godine investicije su povećane za 35,8 odsto“, naveo je on.
Ministar je podsetio da Srbija ima široku mrežu univerziteta i instituta, koja se dodatno širi osnivanjem novih instituta u oblasti veštačke inteligencije i IKT-a.
„Ponosni smo jer smo prva zemlja u jugoistočnoj Evropi i 26. u svetu koja je usvojila Strategiju veštačke inteligencije, još 2019. Prošle godine smo osnovali Institut za veštačku inteligenciju, prvi takav institut u jugoistočnoj Evropi i očekujemo da postane globalni centar izvrsnosti u istraživanju veštačke inteligencije i transferu tehnologije“, naveo je on.
Ministar je dodao da se jedini evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u održivoj poljoprivredi nalazi upravo u Srbiji.
„Srpski institut za istraživanje i razvoj – BioSens, osnovan je 2015. godine. Sa 30 nacionalnih projekata i oko 50 međunarodnih, oni nisu samo naučna institucija, već primenjuju veštačku inteligenciju, istraživanja biosistema, ćelijsku poljoprivredu, mikro i nano elektroniku i daljinsku detekciju kako bi unapredili ne samo srpsku, već i svetsku poljoprivredu“, objasnio je Ružić.
On je pomenuo još jedan važan projekat za Srbiju, a to je izgradnja i opremanje Centra izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu, iz sredstava kredita Evropske investicione banke, gde je ukupna vrednost investicije 18 miliona evra.
„Time će se prvi put stvoriti uslove za čuvanje, korišćenje i istraživanje matičnih ćelija“, rekao je Ružić.
U cilju povezivanja nauke i privrede osnovana su četiri naučno-tehnološka parka i u pripremi BIO4 kampus koji će na jednom mestu okupiti pet fakulteta, devet naučnih instituta.
„Ovaj ogroman, vizionarski projekat dodatno će unaprediti nauku i obrazovanje, ali i dodatno ojačati našu privredu, konkurentnost i biti centar privrednog razvoja Srbije u godinama i decenijama koje dolaze. Verujem da će u budućnosti Kampus BIO4 biti centar različitih istraživanja“, naveo je on.
„Poslednje dve godine u kojima smo se suočili sa kovidom-19 pokazale su nam važnost oblasti kojima će se ovaj kampus baviti. Verujem da naša naučna zajednica, u saradnji sa kolegama iz regiona i sveta, može dati odgovore na pitanja od značaja za opstanak i razvoj čovečanstva i sveta“, kazao je Ružić.
On je zaključio da je dužnost države da omogući naučnoj zajednici postizanje ovih rezultata.
„Srbija je to razumela i zbog toga ima ambiciozne planove kada je u pitanju ovaj kampus, ali i druge oblasti važne za unapređenje nauke i tehnološki razvoj“, istakao je Ružić.
Ne plašiti se veštačke inteligencije, što pre nove tehnologije
Građani ne treba da se plaše razvoja veštačke inteligencije u medicini i drugim oblastima jer ona, ako se dobro istestira, može da donese velike koriste, izjavio je danas vođa grupe za veštačku inteligenciju u kompaniji „Filips“ Milan Petković i poručio da Srbija treba što pre da krene u razvoj novih tehnologija.
„Ne treba se plašiti veštačke inteligencije. Ljudi se plaše jer je to kao neka crna kutija za koju ne znaju da li ona radi dobro ili ne.
Jako je važno da se veštačka inteligencija pre nego što se stavi u upotrebu dobro istestira, kao i običan softver, kojima se bavi puno ljudi u Srbiji“, rekao je Petković Tanjugu.
Istakao je da je važno nakon testiranja pokazati ljudima da veštačka inteligencija u nekoj oblasti ne može da napravi nikakvu štetu, već samo korist.
„Veštačka inteligencija nije tako daleko kako mnogi ljudi misle, nije tu da zameni lekara ili sestru u zdravstvu, već da im pomogne da oni mogu bolje da izleči pacijenta“, rekao je Petković.
Objašnjava da veštačka inteligencija može da sakupi puno podataka u bolnici od lečenja pacijenata i da u ranijoj fazi bolesti preporuku ili upozorenje lekarima ili sestrama kako da postupe.
Kaže da u Filipsu rade, na primer, na projektu koji skuplja podatke sa uređaja na kojima su pacijenti na intenzivnoj nezi, koji prikupljaju podatke o pulsu, pritisku i slično.
„I na jedan inteligentan način pokušavaju da predvide da li će pacijent da uđe u kritičnu situaciju na osnvovu ranijih podatka od ranijih pacijenata, i na taj način pomognu lekarima da imaju alarm unapred“, naglasio je Petković.
Dodaje da će Centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu, koji je otvoren u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom, biti veoma značajan, jer se ceo svet okreće sve više biotehnologijama.
„Mi smo kao društvo napravili puno koraka u elektronici i tehnologijama, ali ima puno prostora da to uradimo i u zdravstvu i biotehnologijama, da se stigne do tog istog nivoa. Dobro je da Srbija ima taj plan i treba da krene što pre u nove tehnologije, jer ćemo tako ranije dostići viši nivo i biti veći igrač na globalnom tržištu“, rekao je Petković.
Podaci veštačke inteligencije treba da služe pacijentima
Podaci koji se prikupljaju veštačkom inteligencijom u svim granama medicine, kao i u farmaceutskoj industriji, prevashodno treba da budu na korist pacijenata, jer je zdravlje na prvom mestu, poručeno je na današnjem panelu „Naučni podaci u biotehnologiji“.
Panel je održan u okviru prvog Međunarodnog foruma „Budućnost biotehnologije“, koji je u Beogradu okupio stručnjake iz celog sveta.
Na panelu je rečeno da digitalizacija i moderna tehnologija umnogome mogu da doprinesu da se na lakši način prikupljaju zdravstveni podaci pacijenata, vodi evidencija o bolestima, ali i da se smanje procedure i troškovi lečenja.
Jedna od poruka sa panela je bila i da veštačka inteligencija u okviru farmaceutske oblasti može pomoći u razvoju lekova.
Vođa Grupe za veštačku inteligenciju u kompaniji Filips, doktor Milan Petković, kazao je da ta kompanija proizvodi veliki broj uređaja koji imaju transparentnu veštačku inteligenciju.
Upozorio je da nauka i medicina moraj ići u korak sa vremenom i da se moraju prevazići neke stare metode lečenja i prikupljanja podataka, kako bi čitav sistem bio brži, bezbedniji i svrsihodniji.
Petković je naveo da se se ne može dopustiti da u savremenom vremenu radiolozi sede u mračnim prostorijama i čitaju podatke, ukoliko to može da uradi veštačka inteligencija.
Šef Kancelarije za digitalnu transformaciju u Turskoj, Ali Taha Koč, poručio je da njegova zemlja veoma ambiciozna kada je tehnološki razvoj u pitanju i da je napravila Strategiju do 2025. godine.
Istakao je da je veoma značajno da se nauka i tehnologija u zdravstvu unaprede toliko da veštačka inteligencija može da razlikuje bitne od nebitnih podataka.
„Mi želimo samo da olakšamo doktorima, ne da ih zamenimo“, poručio je Koč.
Naveo je kao primer da bi od velikog značaja i za lekare i za pacijente bilo ukoliko bi veštačka inteligencija mogla putem logaritama da prepozna šta je hitno i na taj način pomogne lekarima.
Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i e-Upravu Mihailo Jovanović kazao je da je Centar za 4. industrijsku revoluciju u Beogradu dokaz da je naša zemlja otvorena ka tehnološkom razvoju i digitalizaciji.
Istakao da će glavne teme Centra biti biotehnologija i veštačka inteligencija.
Jovanović je kazao da će ovaj Centar doprineti razvoju medicine i farmacije u zemlji i regionu, kao i da je potrebno da sarađujemo sa zemljama koje su napredne u oblasti biotehnologije.
Na panelu je zaključeno da je neophodno raditi i na bezbednosti podataka koje prikuplja veštačka inteligencija, kako bi se osigurala privatnost pacijenata.
Begović: Budućnost uz mleko bez krava i meso biljnog porekla
Jelena Begovih, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetično inženjerstvo kaže da biotehnologija oblikuje našu sadašnjost, ali da će oblikovati i budućnost.
Ona je sa stručnjacima koji su u Beograd došli iz raznih delova sveta na Međunarodnuj konferenciji „Budućnost biotehnologije“ razgovaral o tome da smo došli do tačke kad koristimo naša znanja i veštine da menjamo svet oko sebe da bi nam bilo bolje, da bismo bili zdraviji, da bi nam sredina bila čistija i pri tome koristimo žive organizme.
„Biotehnologijom nekada su se pravili sir, vino i kobasice, a sada se pravi mleko bez krava i meso biljnog porekla“, kazala je Begovic na skupu u organizaciji .u organizaciji Vlade Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.
Upravo je proizvodnja mleka bez krava bila jedna od tema panela kako biotehnologija oblikuju našu budućnost .
Ovoj proizvidnji se, prema rečima sagovornice Tanjuga, pribeglo jer je ljudi na planeti sve vise, a goveda nema dovoljno da bi svi pili kravlje mleko i jeli govedinu, a goveda još ispuštaju veliku količinu metana koji pravi efekat staklene bašte.
„Tako se došlo do toga da se, kako nam je ispričala Klaudija Vikers, glavni istraživač u Idenbruu u Australiji, u kvascu proizvode proteini mleka koji se kasnije mešaju sa vodom i tako se dobije pravo mleko“, rekla je za Tanjug Begović.
Dodala je da je to mleko sasvim hranjivo i isto kao kravlje.
Ona je navela i to da smo ušli u eru kada sve više raste broj vegetarijanaca ali oni žele i da uživaju u raznim ukusima, kao što je meso potpuno biljnog porekla koje se štampa na 3D štampaču i dobije se stejk koji ima 98 odsto ukus stejka ali je njegov sastav biljnog porekla.
Na pitanje da li nam je ovakva hrana budućnost, Begović kaže da ovo možda starijim generacijama zvuči kao nešto strašno, ali da zapravo nije i da je reč o sasvim hranjivoj, veoma bezbednoj hrani, koja je čista i bez bakterija.
„Mislim da neke nove generacije neće ni razmišljati o tome i to će biti deo njihove svakodnevne dijete. Da ste pre 100 godina nekome rekli idemo u prodavnicu brze hrane rekao bi da to ne dolazi u obzir, jer se hrana sprema samo kod kuće a sada je sasvim normalno da se skokne do ćoška i kupi neka brza hrana“, ukazala je Begović.
Jedno od pitanje koje je pokrenuto na panelu bilo je i da li je ova proizvodnja skupa i je li rezervisana samo za bogate zemlje.
Sagovornica Tanjuga ističe da ovakva proizvodnja trenutno jeste skupa, kao što su i sve nove tehnologije ali da kada uđu u masovnu prooizvodnju njima cena drastično pada i postaju dostupne svima.
„Ove tehnologije i ova proizvodnja nisu rezervisane samo za razvijene zemlje, jer postojii mnogo organizacija koje rade tzv. transfer znanja. Takav je recimo Međunarodni centar za biotehnologiju, genetičko inženjerstvo“ rekla je Begović.
Dodala je da ovaj centar znanje i tehnologije prenosi na 64 zemlje za koje se može reći da imau srednji ili nizak dohodak, rekla je Begović.
Jankopulos: Genetski lekovi su budućnost medicine
Suosnivač, predsednik i načelnik naučnog odeljenja kompanije Regeneron Džordž Jankopulos izjavio je danas da ta faramaceutska kuća uspešno razvija genetske lekove, kao i da radi na projektu genetski humanozovanog miša (sa ljudskim genima, ćelijama, tkivima, organima za medicinska istraživanja i humanu terapiju).
On je, u video razgovoru na prvoj međunarodnoj konferenciji „Budućnost biotehnologije“, kazao da je ta kompanija privržena „nemilosrdnim inovacijama“ i da je sa humanizovanim mišem napravljen najsmeliji iskorak.
Kaže da je ideja bila da se projektuju miševi koji će sami sebe lečiti i da su zato tražili retke ljude sa specijalnim genetskim mutacijama, kao što su izrazito snažan dečak, čovek koji ne oseća bol na licu i slično, kako bi kod tzv. mutant X ljudi pronašli gene koji su za to odgovorni i iskoristili za lečenje, na primer, atrofičara.
Jankopulos je rekao da su gen mišićevog dečaka ubacili u miša koji je zbog toga razvio mnogo jaču mišićnu muskulaturu i bio veći.
„Dokazali smo da možemo da manipulišemo genetikom i tako pomognemo ljudima“, naglasio je on.
Takođe, kaže da su proučavali uzeti gen od miša sa humanizovanim imunim sistemom, što je za njih bio najveći iskorak, a sve kako bi razvili humani lek zasnovan na antitelima miša, koji bi se koristio za lečenje raka, ebole i slično.
„Genetski humanizovani miš nam je pomogao u genetskoj tehnologiji. I već smo dobili odborenja od Agencije za hranu i lekove za lekove zasnovane na antitelima“, naveo je Jankopulos.
Ističe da ti lekovi mogu da se pokazalo da u istraživanjima da bi ti lekovi mogli da leče kod muškaraca, na primer, rak prostate.
On je dodao da su imali uspeh sa genetskim lekom Dupixent za alergijske bolesti, kao što je atopijski dermatitis, jer se njime mogu potpuno izlečiti deca sa veoma izraženim simptomima po celom telu.
Jankopulosa se svrstava među 10 najicitiranijih naučnika, a časopis Forbs ga je svrstao među 100 najuticajnijih naučnika u svetu.
Njegov pradeda je Vladan Đorđević doktor medicine, jedan od prvih formalno obrazovanih hirurga u Srbiji, koji je bio i gradonačelnik Beograda, a i predsednik vlade Srbije od 1897 -1900.
Izvor: https://www.rtv.rs/sr_
PREUZETO SA SAJTA: http://borbazaveru.info/content/view/16712/1/
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/ovo-je-opasno-u-srbiju-dolazi-mleko-bez-krava-i-meso-biljnog-porekla/
