Фото: тхероамингбоомерс.цом
Постоји регион сјеверног Атлантског океана који је необичан – то је море које нема обале. Саргаско море карактеришу његове јединствене границе дефинисане океанским струјама, а не копном. То је такође море које карактеришу природне и нажалост неприродне акумулације алги и детритуса.
Саргаско море: сопствени океан
Саргаско море је затворено са четири струје: Сјеверноатлантска струја на сјеверу; Канарска струја на истоку; сјеверноатлантска екваторијална струја на југу; и Антилска струја на западу. Ове струје, које су познате као океански вртлози – велики систем кружних океанских струја формираних глобалним вјетровима и ротацијом Земље – ефикасно заробљавају водено тијело у себи.
Име океана потиче од његове посебне морске алге која постоји у његовим водама. Саргасум, како га називају, је браонкасто-жуćкаста маса плутајуćих макроалги која формира јединствено морско окружење. У ствари, присуство ове плутајуćе масе у мору донијело јој је титулу „златне плутајуćе прашуме“, која је станиште, хранилиште и мрестилиште и коридор за миграцију.
На примјер, угрожене европске јегуље мигрирају у ово далеко море да би се размножавале, а разне врсте китова мигрирају кроз њега током својих прекоокеанских путовања.
Саргасум је познат веć дуго времена. То је заправо поменуо Колумбо током својих експедицијских дневника из 1492. Његов сусрет са плутајуćом масом, како прича каже, изазвао је велике страхове међу његовом посадом. Њихов брод, Санта Марија, остао је насукан у океану на три дана због услова без вјетра. Посада је постала забринута када је видјела морску алгу, обично знак копна, за коју су се бринули да ćе их заплести и одвуćи под воду. Ова прича је очигледно помогла да се обезбиједи репутација Саргаског мора као потенцијално опасног и мистериозног мјеста.
Овој репутацији није помогла ни повезаност са страшним Бермудским троуглом, који постоји у југозападном дијелу овог необичног мора.
Упркос свом значају за морски живот, Саргаско море је угрожено људским активностима (наравно). Не само да бродови наносе штету животној средини мјешавином буке и хемијских загађивача, веć и струје које их изолују такође повлаче огромне накупине пластике и других људских остатака у воде.
Због кружења океанских кругова, пластика се ковитлала у Саргаско море, гдје је формирала огромно острво познато као Сјеверноатлантско смеćе, за које се процјењује да је велико стотинама километара и да има густину од 200.000 комада смеćа по квадратном километру.
Иако постоје различите организације посвеćене заштити овог јединственог мора, напори за чишćење ометају значајни изазови повезани са морском пластиком. Нажалост, то значи да ćе пластика вјероватно остати значајна пријетња животу у овој области.
Аутор: Др. Русселл Моул – ифлсциенце.цом Преузето са: https://impulsportal.net/zanimljivosti/nauka-i-tehnologija/ovo-je-jedino-more-na-svijetu-koje-ne-dodiruje-nijednu-obalu
