KNjIGU PREDSTAVLjA: MILORAD ANTONIĆ, IZDAVAČ
Poštovani posetioci ovih sadržaja,
Hvala Bogu, evo prilike koju sam podugo čekao. Sada sa sigurnošću mogu reći -Draga Gavrilović je među nama. Uz njenu IZABRANU PROZU (izdanje MFK i Konras-a 2005. god. ) danas, nakon 8 godina osećam sigurnost –Dragu nam više nikad niko ne može zatrpati neznanjem, neobaveštenošću, nemarom, kukavičlukom, zlobom što je bila i jeste prva žena srpski romansijer. Knjiga koju na ovaj načkin promovišemo VALORIZACIJA RAZLIKA- ZBORNIK RADOVA SA NAUČNOG SKUPA O DRAGI GAVRILOVIĆ (1854-1917)-izdanje ALTERA & FONDACIJA MFK dokument je te tog trona.
Moram vam priznati da nikad toliko nisam verovao tako malom tekstu objavljenom te davne 1984. god. u Večernjim novostima u kome sam pronašao trag ka rukopisu i informaciji da je Draga Gavrilović prva žena srpski romansijer.
Nisam, doskora verovao ni u njene stavove izrečene pre 125 godina da nas čeka vreme “ moralne krize“, u snagu i opravdanost njene opomene da pred najezdom dolara i novca uopšte dolazi do zanemarivanja osnovnih ljudskih vrednosti.
Kako sam mogao verovati da će danas, isto kao i pre 125 godina, biti isto. Uzmimo samo primer mladeži naše koja je Dragu Gavrilović posebno okupirala. Ko bi poverovao da će našim današnjim devojkama, bez obzira na završene škole pa i fakultete, na toliki stepen civilizacije u odnosu na vreme u kome je stvarala Draga Gavrilović, glavna preokupacijna biti kako naći bogatog muža?!
Koliko toliko poznajući to njeno vreme jasno je zašto je pisala:
„Možda se i varam, govorila je, no, pre ću umreti, nego što ću delati protiv svoga uverenjnj i savesti. Jest, umreću, poljubca bez ljubavi dati neću. Pa ako me svi ljudi ostave i prezru, onaj koji mi je ovakvo osetljivo i ponosino srce dao, ne može dopustiti, da za to propadnem, što nekada, u bogatstvu, ne htedoh sebi muža kupovsti, a sada, u siromaštvu, neću svoju ljubav da prodajem.”
Doskora sam osuđivao današnje devojke koje u Beogradu i širom Srbije, preko dana sede u soliterima i planduju gde će, kako i kad „uloviti“ nekog bogatog momka.Danas ,kad vidimda je i Draga Gavrilović imala muke sa takvim odnosom prema životu,osuđujem one koji se nisu izborili da bude drugačije.Možda je trebalo samo da čitamo to što je ona pisala i da unapred za nesreću znamo.Nesreću koja je ova naša spisateljica nazivala -brak bez ljubavi iz interesa.
Ja pitam, a ni vama nije svejedno, zašto se ništa nije promenilo?”! Da li je to isto ono vreme u kome je živela i stvarala Draga Gavrilović pre 125 godina?! Jeste,isto je !
Ko to može da veruje da i pored tolikog napretka, postajemo robovi te crne porošlosti?!
U knjizi koja će vam daj bože doći u ruke, Gordana Stojaković,jedna od autora radova sa naučnog skupa o Dragi Gavrilovi’ napisa i ovo:
„Vrednost teksta Drage Gavrilović je što razmatra i nudi rešenja za konkretan društveni problem. U tom razgrađivanju odnosa Draga Gavrilović dokumentaristički slika rodne odnose u porodici dajući tako doprinos rekonstrukciji procesa emancipacije u 19. veku. Njeni stavovi o stupanju u brak su doprinos istorijskoj rekonstrukciji pojma emancipacije žena kod Srba.”
“Draga Gavrilović je,piše dalje G.Stojakoivć, kao zaključno razmatranje ponudila svoje stavove koji govore o drugačijem shvatanju braka i odnosima među supružnicima. Ona je prvo ponudila tezu da se brak, bez obzira da li se radi o bogatašima, aristokratiji, “naučenjacima”, težacima ili činovnicima, mora sklopiti sa osobom koju “poštujemo i ljubimo” (Gavrilović 1893:52). Zatim je ponudila tvrdnju da se brak ne sme zasnivati na osnovu računa ili bilo kog drugog interesa. Treća teza Drage Gavrilović odnosila se na okolnosti pod kojim brak ne bi trebalo formirati: ukoliko “nismo kadri izdržavati” porodicu ili ako se radi o roditeljima “koji ne uživaju u porodičnoj sreći” (Gavrilović 1893: 52). Promenu rodnih uloga ona vidi u rešavanju bračnih sporova bez prisustva dece ili bilo koga sa strane i to u atmosferi koja ne trpi “naprasitosti”. Na kraju Draga Gavrilović poručuje da :
„Valjan, razborit otac, koji hoće da ga deca poštuju i da dočeka blagodarnost dece svoje ne sme još nikom dopustiti ni ocu ni majci svojoj, ni bratu ni sestri – da pred decom, bilo čime omalovažavaju majku njihovu nego treba – gde god mi se dade prilika – da ističe vrline njene. Isto tako treba da radi i žena i onda će ih porod njihov za celo uvažavati i istinski poštovati „ (Gavrilović 1893:53).
Koliko god o njenom romanu DEVOJAČKI ROMAN, isto toliko i o njenom stvaralaštvu reč je o fascinantnom gledanju unapred.
Ova knjiga kao dokument vremena je tu. I mi smo a i vreme je pred nama. Hoćemo li i možemo li dokučiti prave vrednsoti za koje se Draga Gavrilović borila pre 125 godina?Trebalo bi. Ali treba, pre toga samo pročitati njenu putanju misli i znaćemo kojim putem krenuti. Ona je tamo tačno rekla kud nas vodi to što je ona spoznala . Nju je odvelo u punih 125 godina života u nepozantom i memlom pokrivenom vremenu.
Zato nema više memle zaborava tu je VALORIZACIJA RAZLIKA Zbornik koji je vrednost ove spisateljice napokon verifikovao.
Draga Gavrilović je sada na slobodi. Neka ovih pet radova o vrednsoti njenog st varalaštvai njenom mestu u književnsoti Srbije posle 125 godina neznanja bude opomena za nemar,neznanje…?!
Ako se danas,ne okrenemo suštini biće kasno.
Životu iz ljubavi a ne iz interesa.
