КЊИГУ ПРЕДСТАВЉА: МИЛОРАД АНТОНИЋ, ИЗДАВАЧ
Поштовани посетиоци ових садржаја,
Хвала Богу, ево прилике коју сам подуго чекао. Сада са сигурношћу могу рећи -Драга Гавриловић је међу нама. Уз њену ИЗАБРАНУ ПРОЗУ (издање МФК и Конрас-а 2005. год. ) данас, након 8 година осећам сигурност –Драгу нам више никад нико не може затрпати незнањем, необавештеношћу, немаром, кукавичлуком, злобом што је била и јесте прва жена српски романсијер. Књига коју на овај начкин промовишемо ВАЛОРИЗАЦИЈА РАЗЛИКА- ЗБОРНИК РАДОВА СА НАУЧНОГ СКУПА О ДРАГИ ГАВРИЛОВИЋ (1854-1917)-издање АЛТЕРА & ФОНДАЦИЈА МФК документ је те тог трона.
Морам вам признати да никад толико нисам веровао тако малом тексту објављеном те давне 1984. год. у Вечерњим новостима у коме сам пронашао траг ка рукопису и информацији да је Драга Гавриловић прва жена српски романсијер.
Нисам, доскора веровао ни у њене ставове изречене пре 125 година да нас чека време “ моралне кризе“, у снагу и оправданост њене опомене да пред најездом долара и новца уопште долази до занемаривања основних људских вредности.
Како сам могао веровати да ће данас, исто као и пре 125 година, бити исто. Узмимо само пример младежи наше која је Драгу Гавриловић посебно окупирала. Ко би поверовао да ће нашим данашњим девојкама, без обзира на завршене школе па и факултете, на толики степен цивилизације у односу на време у коме је стварала Драга Гавриловић, главна преокупацијна бити како наћи богатог мужа?!
Колико толико познајући то њено време јасно је зашто је писала:
„Можда се и варам, говорила је, но, пре ћу умрети, него што ћу делати против свога уверењњ и савести. Јест, умрећу, пољубца без љубави дати нећу. Па ако ме сви људи оставе и презру, онај који ми је овакво осетљиво и поносино срце дао, не може допустити, да за то пропаднем, што некада, у богатству, не хтедох себи мужа куповсти, а сада, у сиромаштву, нећу своју љубав да продајем.”
Доскора сам осуђивао данашње девојке које у Београду и широм Србије, преко дана седе у солитерима и пландују где ће, како и кад „уловити“ неког богатог момка.Данас ,кад видимда је и Драга Гавриловић имала муке са таквим односом према животу,осуђујем оне који се нису изборили да буде другачије.Можда је требало само да читамо то што је она писала и да унапред за несрећу знамо.Несрећу која је ова наша списатељица називала -брак без љубави из интереса.
Ја питам, а ни вама није свеједно, зашто се ништа није променило?”! Да ли је то исто оно време у коме је живела и стварала Драга Гавриловић пре 125 година?! Јесте,исто је !
Ко то може да верује да и поред толиког напретка, постајемо робови те црне порошлости?!
У књизи која ће вам дај боже доћи у руке, Гордана Стојаковић,једна од аутора радова са научног скупа о Драги Гаврилovi’ написа и ово:
„Вредност текста Драге Гавриловић је што разматра и нуди решења за конкретан друштвени проблем. У том разграђивању односа Драга Гавриловић документаристички слика родне односе у породици дајући тако допринос реконструкцији процеса еманципације у 19. веку. Њени ставови о ступању у брак су допринос историјској реконструкцији појма еманципације жена код Срба.”
“Драга Гавриловић је,пише даље Г.Стојакоивћ, као закључно разматрање понудила своје ставове који говоре о другачијем схватању брака и односима међу супружницима. Она је прво понудила тезу да се брак, без обзира да ли се ради о богаташима, аристократији, “научењацима”, тежацима или чиновницима, мора склопити са особом коју “поштујемо и љубимо” (Гавриловић 1893:52). Затим је понудила тврдњу да се брак не сме заснивати на основу рачуна или било ког другог интереса. Трећа теза Драге Гавриловић односила се на околности под којим брак не би требало формирати: уколико “нисмо кадри издржавати” породицу или ако се ради о родитељима “који не уживају у породичној срећи” (Гавриловић 1893: 52). Промену родних улога она види у решавању брачних спорова без присуства деце или било кога са стране и то у атмосфери која не трпи “напраситости”. На крају Драга Гавриловић поручује да :
„Ваљан, разборит отац, који хоће да га деца поштују и да дочека благодарност деце своје не сме још ником допустити ни оцу ни мајци својој, ни брату ни сестри – да пред децом, било чиме омаловажавају мајку њихову него треба – где год ми се даде прилика – да истиче врлине њене. Исто тако треба да ради и жена и онда ће их пород њихов за цело уважавати и истински поштовати „ (Гавриловић 1893:53).
Колико год о њеном роману ДЕВОЈАЧКИ РОМАН, исто толико и о њеном стваралаштву реч је о фасцинантном гледању унапред.
Ова књига као документ времена је ту. И ми смо а и време је пред нама. Хоћемо ли и можемо ли докучити праве вреднсоти за које се Драга Гавриловић борила пре 125 година?Требало би. Али треба, пре тога само прочитати њену путању мисли и знаћемо којим путем кренути. Она је тамо тачно рекла куд нас води то што је она спознала . Њу је одвело у пуних 125 година живота у непозантом и мемлом покривеном времену.
Зато нема више мемле заборава ту је ВАЛОРИЗАЦИЈА РАЗЛИКА Зборник који је вреднoст ове списатељице напокон верификовао.
Драга Гавриловић је сада на слободи. Нека ових пет радова о вреднсоти њеног ст варалаштваи њеном месту у књижевнсоти Србије после 125 година незнања буде опомена за немар,незнање…?!
Ако се данас,не окренемо суштини биће касно.
Животу из љубави а не из интереса.
