. Gde smo danas? Svi mi, naravno, i ja sa uzaludnom potragom za temama društvene stvarnosti.
. Ovi gore su se zbunili, a mi dole nećemo ili ne možemo da shvatimo da stvarno umiremo.
. Niko da odstupi od gluposti, pohlepe i oholosti. Pokoj nam duši
„U nevolji stiči znanje i čuvaj imanje“! Mudrost je koja obavezuje. Pre svega da tragamo za skrivenim prostorima ljudskosti iz kojih možemo izlučiti ono malo motivacije koja prevagne vrlini, a zatim, da crne misli odložimo. Obavezuje nas i da nam znanje pomogne u farisejskoj buci. LOŠE STRANE STVARI polaze od vere da je ljudskost neupitna i da joj promišljanje samo doprinosi
Autor:ĐORĐE D.SIBINOVIĆ:
Na početku pisanja LOŠIH STRANA STVARI nisam imao u vidu smrt. Svi smo bili živi i živahni, vrlo raspoloženi da novonastalu situaciju iskoristimo za jačanje veštine sa kojom se rađamo: sposobnosti nepogrešivog dijagnostifikovanja političkih prilika i sastava fudbalske reprezentacije. Nadao sam se da ću nedostatak strasti da kadriram u politici i selektiram u fudbalu iskoristiti da apostrofiram loše strane stvari i unesem malo vatre u uspavanu dijalošku atmosferu kojom dominiraju monolozi samozvanih sveznadara. Gde smo danas? Svi mi, naravno, i ja sa uzaludnom potragom za temama društvene stvarnosti koje su se ređale brzinom spremnosti zle nevidljive ruke da ozbiljno naruši nacionalnu predispoziciju nepogrešivosti.
Kada su seoski šereti upitali mrzovoljnog protu da li se umire, on je nezadovoljno odgovorio da se paučina hvata na zvona. Kada je preminula popadija, ožalošćeni suprug požalio se meštanima da su “crni dani” zakucali jer u selu svakog dana neko umre. Previše diskurzivna, kao i svaka priča u kojoj smrt služi kao figura, ali svakako govori bolnu istinu. Svakoga dana neko umre a da nije saznao razlog svoje smrti. Redovne smrti dolazile su iz redovnih životnih predvidljivosti. Pogađale su bližnje. Savremenike su više kontekstualizovale u odnosu na biološke zakonitosti. Današnju smrt niko ne razume. Kako god da je organizovano društvo visokog nivoa ostvarenja socijalnih funkcija javnih institucija ili je reč o nedovoljno razvijenim oblicima obaveznih društvenih zadataka brige o pripadnicima skupa, smrt pohodi planetu izvan naše nespremnosti da je razumemo kao izvanredne i nepredviđene događaje na koje smo navikli. Izgleda da nema pomoći. Ovi gore su se zbunili, a mi dole nećemo ili ne možemo da shvatimo da stvarno umiremo. Izgleda da sam bez ikakve zasluge pronašao najlošiju stranu najlošije stvari. Ne zna se kome je gore: onima koji ne znaju šta bi sa sobom, šta bi sa nama i šta će sa koronom, a ne bi da se sklone sa mesta koje više ne zaslužuju, ili nama koji ostvarujemo svoja ljudska prava na “crni petak”, slobodu okupljanja, spremni da ih branimo pred skupštinom ili na određenim televizijama, nerazumevajući da obilato pomažemo ljudsko pravo da glupo i pre vremena umremo. Neko nas posmatra i uživa u pervertiranosti. Niko da odstupi od gluposti, pohlepe i oholosti. Pokoj nam duši.
