Мрзани су свуда око нас. Само једног дана изађу из црне лимузине право у Дневник и ту прича почиње и завршава се у исти час.
„У невољи стичи знање и чувај имање“! Мудрост је која обавезује. Пре свега да трагамо за скривеним просторима људскости из којих можемо излучити оно мало мотивације којa превагне врлини, а затим, да црне мисли одложимо. Обавезује нас и да нам знање помогне у фарисејској буци. ЛОШЕ СТРАНЕ СТВАРИ полазе од вере да је људскост неупитна и да јој промишљање само доприноси.
Аутор:ЂОРЂЕ Д.СИБИНОВИЋ:
„На Мрзану кућа оста”, сликовита и судбинска народна мудрост која сажима догађај друштвеног рађања и умирања једне епохе, идеје, напора и покушаја да се одређени облик постојања претвори у једини избор постојања на који би пристали они који су на њему бар мало вежбали. Раскош рађања, бујности, присуства, одгоја, све те ведре несагласности постојања посејане „посреди нас”, потакнуте карактерима, потпомогнуте околностима и осталим приликама, преливају се и угибају у културу и предрасуде на којима се она ослања, творе доминантне облике, трају и лају све до Мрзана. Или, до данашњих дана. Било је свакојаких покушаја да се разлике међу нама схвате и прихвате на основу разних имагинарних разврставања. Од физичке конституције, боје коже и очију, до Менсе, цркве и партије али увек са идејом да најбољи међу нама заузму она места са којих се види даље, осећа дубље и одлучује најбоље за све нас.
Родитељи нас васпитавају да будемо бољи од себе и других, најбољи да будемо ако је могуће а да при том постигнућу не огрешимо душу преко мере покајања и уобичајеног опраштања. Ми се трудимо колико можемо и бивамо тачно онакви какви једино можемо бити. Јер, све могућности су остварене и да смо могли да будемо другачији, ту могућност доказали бисмо баш тиме што бисмо такви били, а нисмо. Као и ми, тако и они међу нама који у складу са жељама родитеља и стандардима епохе нису постали, Мрзани су свуда око нас.Нећемо их у екипе за баскет, на екскурзији седе сами на седиштима, на море не иду са вршњачком групом, на факултет ретко долазе, уче код куће, на приправничким списковима никда нису на врху. Само једног дана изађу из црне лимузине право у Дневник и ту прича почиње и завршава се у исти час. И док их гледамо у Дневнику, и док расправљамо о томе како никоме није јасно одткуд они ту, док гледамо њихове фризуре и понашање, дозивамо у помоћ стабилне тропове на којима је ослоњена наша култура, васпитање, вредности и стварности и никоме није јасно како се то догодило. Који су то тајни канали расплета друштвености кроз које су они процурели кад је све било у исправном стању. Међутим, наше чуђење и згражавање, које долази из оних канала за које смо мислили да су одавно потврђени, уздрма податак да је историја најмоћније светске силе икада на свом врху угостила Мрзана који једини до сада није ратовао по целом свету. Све је у народној мудрости.
