Да ли вам нешто значи чињеница да је Бил Гејтс представио нову генерацију вакцина, које се неће више убризгавати уз помоћ шупљих игли, већ ће се у облику малих фластерчића лепити на кожу. Да би затим стигла вест из Јапана у којој се наводи да је та земља прва у свету одобрила за употребу нову генерацију такозваних saRNA вакцина, које ће омогућити RNA да се, када се нађе у телу, самоумножава или репликује. Отприлике као да сте у свој организам убацили сићушни апарат за фотокопирање, који, што је изузетно важно, не морате укључивати и искључивати, пошто је он сам способан да то ради.
Као да је већина припадника људског рода убеђена да понуди бесплатно своја тела као заморце у једном огромном и до сада невиђеном експерименту, у којем се највероватније покушава наћи начин како да се кроз људска тела преносе разне врсте порука, уз помоћ којих ће се можда моћи управљати телесним функцијама и понашањем, а по потреби би се те телесне функције могле и искључивати.
Да ли сте се у питали зашто је у пројекте mRNA и saRNA вакцине укључена америчка агенција DARPA која ради за DOD, то јест америчко министарство одбране, а која је своје активности проширила на остале државе и компаније широм света?! Зашто се финансирају истраживања тако егзотичних микро технологија, као што су mRNA и saDNA?
Да ли сте размишљали о томе шта значи оно мало слобво „м“ које стоји у називу вакцине mRNA?Значи „messenger“, то јест порука. О каквој се поруци ради сазнаће се ускоро, можда већ након што се најновија генерација saRNA вакцина тестира и на људским заморцима.
Да су припреме за, на велика звона најављену, следећу пандемију у пуном јеку говоре вести које стижу са медицинске естраде, а које, како би се рекло, просто сустижу једна другу. Прво је вакцинацијски гуру Бил Гејтс свечано представио нову генерацију вакцина, које се неће више убризгавати уз помоћ шупљих игли, већ ће се у облику малих фластерчића лепити на кожу. Тако ће убудуће садржај вакцина на много елегантнији и, што је најважније, безболан и неприметан начин улазити у тела вакцинацијских поклоника. А затим је као гром из ведра неба стигла вест из Јапана у којој се наводи да је та земља прва у свету одобрила за употребу нову генерацију RNA вакцина, којој је дала назив LUNAR-COV19, у част управо обелодањеног спуштања на Месец јапанске беспилотне космичке летилице.
Репликон
О чему се ту ради? Укратко, те вакцине ће, осим гена за производњу оних „спајк протеина”, који су направили револуцију у тој области фармацеутике, учинивши вакцине не само безбедним, него и ефикасним, поготову у изазивању не баш пријатних, а све чешће и смртоносних нуспојава, садржати и ген за синтезу специјалног протеина званог репликаза, који ће, како се може наслутити из тог егзотичног назива, омогућити RNA да се, када се нађе у телу, самоумножава или репликује. Због тога су тој новој вакцини дали назив од миља „Репликон”, док је званични службени назив saRNA, у којем онај префикс „sa” значи self-amplifying. Већ на први поглед се чини да је кристално јасна веза између назива, надимка и укратко описаног начина на који делује.
Али, да би се схватила суштина тог револуционарног унапређења, највећег изума у целокупној историји људског рода, како неки са усхићењем описују вакцине, свакако да је потребно презентирати још који детаљ. Као прво, то чудо би се могло описати као када бисте у свој организам убацили сићушни апарат за фотокопирање, који, што је изузетно важно, не морате укључивати и искључивати, пошто је он сам способан да то ради. То је на илустративан начин представљено на приложеној слици.
А како функционише тај минијатурни апарат за фотокопирање најсажетије је објаснио Харвардов комшија MIT (The Massachusetts Institute of Technology) у свом званичном коментару који гласи: „Пошто saRNA вакцине садрже у себи механизам за фотокопирање, величина потребне појединачне дозе је далеко мања, него код претходне генерације. Истраживачи су у тестовима на мишевима утврдили да се еквивалентни ниво заштите од инфлуенце постиже са само 1/64 делом дозе mRNA генерације. Поред тога, saRNA вакцине ће обезбедити много ефикаснији имуни одговор, јер се RNA сама копира, те самим тим може остати дуже у организму. Док је mRNA могла трајати дан или два, само-умножавајућа RNA може трајати месец дана.”
Они који бескомпромисно одбијају да доводе у питање важење теорије клица и статус вируса као нејвећег непријатеља човечанства, ће са одушевљењем и олакшањем дочекати ту вакцинацијску иновацију и једва чекати да се појави у медицинским амбулантама. Док ће оним такозваним „антиваксерима” та иновирана вакцина бити сумњива, јер ће им бити више него јасно да ће оно њено наведено дуже присуство у организму значити и много већу продукцију оних озлоглашених „спајк протеина”, а самом тим и далеко већу могућност развоја нуспојава, о чему они „проваксери” уопште не размишљају.
Како се стигло до Репликона
Међутим, када се све то свеобухватније и дубље сагледа, питање да ли су и у коликој мери те вакцине штетне и потенцијално опасне за људске организме, и да ли су неопходне за очување здравља, и није толико важно. Сваком људском бићу остављена је могућност да се сам определи. Оно што је много важније су околности које су довеле до тога да се производ као што је вакцина, који је у тренутку када га је пре два века први конструисао Едвард Џенер, био веома једноставан, сада након два века тако интензивно унапређује и усавршава. И то због тога што вируси, ако уоште постоје, не представљају сигурно тако велику опасност да би се све то могло оправдати. А то је показао јунак претходне КОВИД-19 пандемије, који је изазивао болест, чак лакшу и мање смртоносну од обичног грипа.
Да би се то схватило терба узети у обзир податак до којег су недавно дошли вредни независни истраживачи, према којем је идеја нове генерације вакцина званих mRNA зачета у Америчком министарству одбране (Department of Defense – DOD). Његова за такве сврхе формирана агенција Defense Advanced Research Projects Agency (DARPA) је још 2011. године доделила 33.1 милион долара компанијама CureVac и In-Cell-Art за истраживање нових вакцинацијских платформи. 2017. CureVac je објавила да су први тестови показали да је њихов нови производ mRNA способан да изазове стварање функционалних антитела против виралних антигена.
Компанија Модерна ће одмах после тога прва почети са клиничким тестовима са mRNA, а убрзо ће јој се придружити и Фајзер. Није случајно да је све то финансирала управо поменута DARPA. Листа компанија иза којих дискретно финансијски стоји та агенција је подугачак. Једну од њих није на одмет поменути, а то је компанија Touchlight, са седиштем у Лондону, која представља светског лидера у производњи синтетичке ДНК, која би, према тврдњи њених челника, осим у производњи нових генерација вакцина, могла одиграти револуционарну улогу и у генетској медицини. Најновији хит, који је Touchlight недавно лансирао, је такозвани синтетички ДНК вектор, познат под надимком од миља „doggybone” или стручно dbDNA.
На основу свега тога следи логично питање: зашто би DARPA, која ради за DOD, то јест министарство одбране, финансирала истраживања тако егзотичних микро технологија, као што су mRNA и dbDNA? Чак и да имају неке видљиве користи или желе да помогну медицини на пољу генетике, генетски поремећаји и болести проистекле из њих су толико ретеке да би се тешко могла оправдати толика улагања у те езготичне технологије. А онима који стоје иза свега тога је сигурно јасно за шта служи теорија клица и из ње проистекли измишљени вируси.
Неки чудни заморци
Мало ко од оних који су пристали, милом или силом, да се вакцинишу са mRNA вакцинама је обратио пажњу шта стоји иза оног малог слова „m”. Они који су можда и обратили пажњу и којима је кроз главу прошла реч messenger, која стоји иза њега, нису ни покушали да одгонетну шта би се могло крити иза те речи, чак и када су је превели на свој језик, уколико не припадају енглеском говорном подручју. Јер, преносилац поруке, како гласи тај превод, на први поглед не побуђује радозналост, уз помоћ које би се можда могло барем наслутити каква је порука у питању. На основу чињенице да су у тај пројекат укључени DARPA и DOD, та порука се сигурно не односи на борбу против вируса и помоћ у лечењу генетских дефеката. О каквој се поруци ради сазнаће се ускоро, можда већ након што се најновија генерација saRNA вакцина тестира и на људским заморцима.
Када се мало дубље зарони у тај, на први поглед прилично узак, сегмент данашње све комплексније стварности, може се врло лако доћи до многих још интересантнијих открића. У финансирање истраживања и касније производње патентираних производа осим војске укључене су и остале државне агенције, поготову оне из здравственог сектора. Амерички национални институт за здравље је сувласник Модерниног патента mRNA вакцине, али и кофинансијер свега онога што је укључено у реализацију тог пројекта, који је од идеје па до коначне реализације и почетка убацивања у тела замораца коштао читавих 6 милијарди долара.
mRNA и saRNA вакцине су пројекти у које је укључена огромна и несагледива мрежа, која се од америчке DARPA-е шири на остале државе и компаније широм света. Пронађен је веома елегантан и практичан начин да се већина припадника људског рода увери да понуди бесплатно своја тела као заморце у једном огромном и до сада невиђеном експерименту, у којем се највероватније покушава наћи начин како да се кроз људска тела преносе разне врсте оних поменутих порука, уз помоћ којих ће се можда моћи управљати телесним функцијама и понашањем, а по потреби би се те телесне функције могле и искључивати.
Само компанија Фајзер је за једну годину од продаје mRNA вакцина зарадила 37 милијарди долара. А тај пројекат, чији финални производ се тестира на оним заморцима, финансирали су управо ти заморци порезима, које су владе преко њихових агенција и министарстава користиле за донације и „грантове” разним опскурним истраживачким компанијама, а касније и за куповину вакцина, које ће се убризгавати у тела замораца и тако тестирати њихова ефикасност и убојитост. Ти заморци, који су финансирали осмишљавање и производњу тих средстава, а касније и куповину готових производа, у чијем тестирању су бесплатно учествовали, не само да неће добити ни делић огромних профита, које су остварили крајњи произвођачи, постајући тако све моћнији и јачи, него ће чак њихова тела током тестирања трпети све већа оштећења, од којих ће бивати све слабији и немоћнији да се икада одупру финализацији тог пројекта. Чудни неки заморци, и то не само чудни, него и глупи.
(Национална здравствена служба)
Припреме за наставак тестирања
Аналитичари из оних такозваних алтернативних медија су, након што је КОВИД-19 пандемија званично окончана, почели да је у слављеничком тону проглашавају великим неуспехом за оне који су је планирали, лансирали и спровели, позивајући се на најновије податке према којима је интерес за нове вакцинације у драстичном паду, што би требало да буде очигледан доказ да су се људи освестили и „прокужили” превару. Међутим, не треба заборавити да је током те тек завршене пандемије 5,5 милијарди људи широм света примило барем једну КОВИД-19 вакцину, што је представљало 72,3% светске популације, а да је 2,72 милијарде примило и другу вакцину. А такођер не треба изгубити из вида чињеницу да се тако нешто није догодило у читавој познатој историји.
Што се тиче оног пада заинтересованости за нове вакцинације, који они алтернативци прерано славе као победу, за то ће се лако наћи решење, користећи онај добро уходани и проверено ефикасни трик на којем почива потрошачка цивилизација. А то је да су сви производи те потрошачке машинерије практично пројектовани за једнократну употребу, то јест, да буду, захваљујући вештој пропаганди, стално замењивани новим, скоро идентичним, са минималним изменама. На тај начин се може лако објаснити појава оне нове saRNA вакцине, која треба да замени ону стару mRNA, за коју је интерес „потрошача” драстично опао. Ти потрошачи, кондиционирани да увек жуде за новим и савршенијим верзијама свега и свачега, ће једва дочекати и најновију верзију saRNA вакцина, те са заврнутим рукавима трчати у најближе амбуланте да је приме.
А да то није никакво претеривање и да је иза непрозирне завесе сачињене од оних операција под лажним заставама практично све припремљено и спремно за лансирање тог новог потрошачког хита, може се видети из увида на начин на који функционише она поменута мрежа, која би се могла назвати и пауковом, јер има, поред свих осталих, и такозвану „предаторску” функцију. Иза оне на почетку ове приче поменуте јапанске вакцине LUNAR-COV19, ребрандиране saRNA, крије се компанија Meiji Seika Pharma, која у ствари представља ситну рибу у тој мрежи, и која је добила задатак да прва званично „провали” тај најновији вакцинацијски хит.
Меиџи сеика је право за дистрибуцију тог хита откупила од компаније CSL Seqirus, за коју је мало ко чуо. А када се уђе на интеренет страницу те компаније може се наћи податак да је она основана још далеке 1916. године, да је одиграла кључну улогу у оном првом вакцинацијском покољу званом шпанска грозница или грипа и да је од тада па до данас посвећена борби против инфлуенце, али и свих осталих опаких заразних болести. Што се инфлуенце тиче хвале се да су светски лидери у тој дисциплини спашавања човечанства од вирусних напада и да своје погоне имају на три континента. Подразумева се да су активно укључени у припреме такозваног пандемијског одговора (pandemic response) за најављену следећу пандемију.
CSL Seqirus на реализацији saRNA пројекта ради у координацији са другом опскурном компанијом по имену ARCALIS INC, за коју је такођер мало ко чуо. А када се уђе на њену интеренет страницу може се сазнати да је та компанија у ствари носилац реализације тог најновијег вакцинацијског пројекта. Јула прошле године је пуштена у рад прва фаза новог истраживачко-производног погона те компаније у близини града Минамисома, у којем ће се производити та самоумножавајућа вакцина. А како изгледа то чудо може се видети са доње слике.
А како би требао да изгледа читав комплекс када буде завршен 2026. може се видети са доње макете.
Даље се може сазнати да је та компанија основана 2021. и то уз помоћ 115 милиона долара, које је донирала јапанска влада, то јест њени грађани, будући заморци, кроз порезе. Тим парама је вероватно финансирана изградња оног величанственог комплекса у близини града Минамисоме. Још интересантнији податак до којег се може доћи је да тежина активног дела једне дозе те револуционарне вакцине износи 5 микрограма. У том футуристичком погону би требало да се годишње производи једна милијарда доза, што значи да тежина укупне годишње производње те супстанце износи само 5 кг. А како изнутра изгледа производња тих 5 кг може се видети са следеће фотке.
А да поменути CSL не заостаје много за својим компањоном ARCALIS INC може се видети из податка да је та компанија 2020, дакле у јеку оног КОВИД пандемијског шока, примила од аустралијске владе 1.8 милијарди долара за изградњу вакцинацијског комплекса у Мелбурну, који ће, када буде завршен, бити највећи вакцинацијски погон на читавој јужној хемисфери. Није потребно поново наглашавати да су опет они глупи заморци све то финансирали. Али за утеху ће имати пуну вакцинацијску заштиту када почне следећа пандемија, јер, као што се може видети, све је изгледа спремно и не треба много веровати Швабу и Тедросу који на сва уста кукају да та пандемија само што није почела, а човечанство је потпуно неспремно.
Да је све више него спремно, не само за следећу, него и оне пандемије које ће се низати у недоглед, све док буде на располагању замораца, говоре упечатљиво и најновији податци о инвестиционим активностима главних играча на том веома перспективном пољу људског стваралаштва.
У партнерству са Фајзером други велики фармацеутски гигант BioNTech већ гради своје фабрике у Руанди, Сенегалу и Јужној Африци, а поред тога је 6. октобра 2022. потписао уговор о стратешком партнерству са аустралијском државом Викторија, у оквиру којег ће се градити најмодерније постројење за производњу RNA вакцина и то опет у Мелбурну, где се већ гради онај CSL-ов комплекс. Тако да ће, како испада, Мелбурн ускоро постати планетарни вакцинацијски супер центар. Какве ли ироније, исти онај Мелбурн у којем су на почетку те године ухапсили Новака Ђоковића зато што није био вакцинисан. Али то није све, што се BioNTech тиче. 1. марта је објављено да је та компанија склопила уговор са израелским Вајсмановим институтом за науку да изграде заједнички интердисциплинарни mRNA Excellence Center.
На прошлогодишњем WEF-овом окупљању у Давосу извршни директор Модерне Стивен Бенцл (Stephane Bancel), је свечано обелоданио да тај гигант планира да ускоро има своја постројења на свим континентима. У оквиру тог пројекта већ се граде фабрике у Канади, Аустралији, Великој Британији и Кенији. У новембру те исте године је објављено да ће Модерна градити у Шангају своје ново вакцинацијско постројење, прво у тој другој најмногољуднијој земљи на планети, за подмиривање искључиво кинеских потреба.
А што се најмногољудније државе на планети, Индије, тиче Бил Гејтс је свечано обећао: „Да ће за следећу пандемију бити спремна гигантска постројења за производњу вакцина са RNA платформом у Индији.” Таква изјава и не чуди јер је Индија тренутно највећи произвођач вакцина на планети. А највећи појединачни светски произвођач те стратешке робе је индијска компанија Serum Institute of India Pvt. Ltd, која годишње производи 1.5 милијарди доза. 65% деце из читавог света прими сваке године барем по једну вакцину из производеног асортимана те компанијие. А важно је још напоменути да, као и све остале одговорне компаније из те бранше и Serum Institute of India своје производе прво испроба на деци из Африке. А како ће ускоро изгледати Poonawalla Bio-Tech Park, који тај индијски гигант тренутно гради, може се видети на доњој макети.
Не може да омане
Како се из предоченог и набројаног може видети, они поменути аналитичари из алтернативних медија не би требало да се прерано радују драстичном паду заинтересованости замораца за оне такозване „бустере” из претходне туре вакцинисања. Не би вакцинацијски господари расипали лако стечена богатства на онакве величанствене пројекте да нису сигурни да оно што су замислили не може да омане.
Међутим, треба ипак мало сачекати да се види, да ли би такви мегаломански планови можда на крају ипак могли да оману и да им се разбију у главу. Јер, само на основу летимичног погледа може се поставити питање, коме ће се те силне вакцине из тих силних фабрика, које ничу као печурке после кише, давати, то јест, да ли ће ускоро бити довољно замораца на располагању. Поготову ако се узме у обзир да вакцине тих нових и све софистициранијих генерација нису уперене према вирусима, него према људским организмима.
А почело је тако наивно пре једног ипо века са оном никада доказаном теоријом са којом су од невидљивих клица и микроба направљени највећи човекови непријатељи. Да би се данас у људска тела убацивали минијатурни апарати за фотокопирање како би се одбранила од тих фиктивних невидљивих непријатеља. Због тога ће у временима која долазе бити веома интересантно пратити да ли ће коначно у главама оних људских замораца сазрети свест да биолошки свет у којем живе није никакво бојно поље на којем се води вечити рат између људи и микроба, већ једна хармонична целина у којој су микро и макро свет нераскидиво симбиотски испреплетани и у којој, како рече Герд Хамер, не постији ништа што би се могло окарактерисати као малигно, то јест злоћудно. Управо онаква целина какву је замислио творац и режисер те чудесне представе, чији жанр гомила лудака фанатично покушава да од романтичне бајке претвори у хорор трилер.
У противном питање је да ли ће заморци преживети следеће фикс идеје које ће наставити да се роје у главама научника запослених у оним велелепним футуристички обликованим и осмишљеним истраживачким комплексима.
~ | | ~
Ова прича је инспирисана есејем који је написала Карен Хант (Karen Hunt), а који се 14. фебруара 2024. појавио на интернет страници off-guardian:
