Da li vam nešto znači činjenica da je Bil Gejts predstavio novu generaciju vakcina, koje se neće više ubrizgavati uz pomoć šupljih igli, već će se u obliku malih flasterčića lepiti na kožu. Da bi zatim stigla vest iz Japana u kojoj se navodi da je ta zemlja prva u svetu odobrila za upotrebu novu generaciju takozvanih saRNA vakcina, koje će omogućiti RNA da se, kada se nađe u telu, samoumnožava ili replikuje. Otprilike kao da ste u svoj organizam ubacili sićušni aparat za fotokopiranje, koji, što je izuzetno važno, ne morate uključivati i isključivati, pošto je on sam sposoban da to radi.
Kao da je većina pripadnika ljudskog roda ubeđena da ponudi besplatno svoja tela kao zamorce u jednom ogromnom i do sada neviđenom eksperimentu, u kojem se najverovatnije pokušava naći način kako da se kroz ljudska tela prenose razne vrste poruka, uz pomoć kojih će se možda moći upravljati telesnim funkcijama i ponašanjem, a po potrebi bi se te telesne funkcije mogle i isključivati.
Da li ste se u pitali zašto je u projekte mRNA i saRNA vakcine uključena američka agencija DARPA koja radi za DOD, to jest američko ministarstvo odbrane, a koja je svoje aktivnosti proširila na ostale države i kompanije širom sveta?! Zašto se finansiraju istraživanja tako egzotičnih mikro tehnologija, kao što su mRNA i saDNA?
Da li ste razmišljali o tome šta znači ono malo slobvo „m“ koje stoji u nazivu vakcine mRNA?Znači „messenger“, to jest poruka. O kakvoj se poruci radi saznaće se uskoro, možda već nakon što se najnovija generacija saRNA vakcina testira i na ljudskim zamorcima.
Da su pripreme za, na velika zvona najavljenu, sledeću pandemiju u punom jeku govore vesti koje stižu sa medicinske estrade, a koje, kako bi se reklo, prosto sustižu jedna drugu. Prvo je vakcinacijski guru Bil Gejts svečano predstavio novu generaciju vakcina, koje se neće više ubrizgavati uz pomoć šupljih igli, već će se u obliku malih flasterčića lepiti na kožu. Tako će ubuduće sadržaj vakcina na mnogo elegantniji i, što je najvažnije, bezbolan i neprimetan način ulaziti u tela vakcinacijskih poklonika. A zatim je kao grom iz vedra neba stigla vest iz Japana u kojoj se navodi da je ta zemlja prva u svetu odobrila za upotrebu novu generaciju RNA vakcina, kojoj je dala naziv LUNAR-COV19, u čast upravo obelodanjenog spuštanja na Mesec japanske bespilotne kosmičke letilice.
Replikon
O čemu se tu radi? Ukratko, te vakcine će, osim gena za proizvodnju onih „spajk proteina”, koji su napravili revoluciju u toj oblasti farmaceutike, učinivši vakcine ne samo bezbednim, nego i efikasnim, pogotovu u izazivanju ne baš prijatnih, a sve češće i smrtonosnih nuspojava, sadržati i gen za sintezu specijalnog proteina zvanog replikaza, koji će, kako se može naslutiti iz tog egzotičnog naziva, omogućiti RNA da se, kada se nađe u telu, samoumnožava ili replikuje. Zbog toga su toj novoj vakcini dali naziv od milja „Replikon”, dok je zvanični službeni naziv saRNA, u kojem onaj prefiks „sa” znači self-amplifying. Već na prvi pogled se čini da je kristalno jasna veza između naziva, nadimka i ukratko opisanog načina na koji deluje.
Ali, da bi se shvatila suština tog revolucionarnog unapređenja, najvećeg izuma u celokupnoj istoriji ljudskog roda, kako neki sa ushićenjem opisuju vakcine, svakako da je potrebno prezentirati još koji detalj. Kao prvo, to čudo bi se moglo opisati kao kada biste u svoj organizam ubacili sićušni aparat za fotokopiranje, koji, što je izuzetno važno, ne morate uključivati i isključivati, pošto je on sam sposoban da to radi. To je na ilustrativan način predstavljeno na priloženoj slici.
A kako funkcioniše taj minijaturni aparat za fotokopiranje najsažetije je objasnio Harvardov komšija MIT (The Massachusetts Institute of Technology) u svom zvaničnom komentaru koji glasi: „Pošto saRNA vakcine sadrže u sebi mehanizam za fotokopiranje, veličina potrebne pojedinačne doze je daleko manja, nego kod prethodne generacije. Istraživači su u testovima na miševima utvrdili da se ekvivalentni nivo zaštite od influence postiže sa samo 1/64 delom doze mRNA generacije. Pored toga, saRNA vakcine će obezbediti mnogo efikasniji imuni odgovor, jer se RNA sama kopira, te samim tim može ostati duže u organizmu. Dok je mRNA mogla trajati dan ili dva, samo-umnožavajuća RNA može trajati mesec dana.”
Oni koji beskompromisno odbijaju da dovode u pitanje važenje teorije klica i status virusa kao nejvećeg neprijatelja čovečanstva, će sa oduševljenjem i olakšanjem dočekati tu vakcinacijsku inovaciju i jedva čekati da se pojavi u medicinskim ambulantama. Dok će onim takozvanim „antivakserima” ta inovirana vakcina biti sumnjiva, jer će im biti više nego jasno da će ono njeno navedeno duže prisustvo u organizmu značiti i mnogo veću produkciju onih ozloglašenih „spajk proteina”, a samom tim i daleko veću mogućnost razvoja nuspojava, o čemu oni „provakseri” uopšte ne razmišljaju.
Kako se stiglo do Replikona
Međutim, kada se sve to sveobuhvatnije i dublje sagleda, pitanje da li su i u kolikoj meri te vakcine štetne i potencijalno opasne za ljudske organizme, i da li su neophodne za očuvanje zdravlja, i nije toliko važno. Svakom ljudskom biću ostavljena je mogućnost da se sam opredeli. Ono što je mnogo važnije su okolnosti koje su dovele do toga da se proizvod kao što je vakcina, koji je u trenutku kada ga je pre dva veka prvi konstruisao Edvard Džener, bio veoma jednostavan, sada nakon dva veka tako intenzivno unapređuje i usavršava. I to zbog toga što virusi, ako uošte postoje, ne predstavljaju sigurno tako veliku opasnost da bi se sve to moglo opravdati. A to je pokazao junak prethodne KOVID-19 pandemije, koji je izazivao bolest, čak lakšu i manje smrtonosnu od običnog gripa.
Da bi se to shvatilo terba uzeti u obzir podatak do kojeg su nedavno došli vredni nezavisni istraživači, prema kojem je ideja nove generacije vakcina zvanih mRNA začeta u Američkom ministarstvu odbrane (Department of Defense – DOD). Njegova za takve svrhe formirana agencija Defense Advanced Research Projects Agency (DARPA) je još 2011. godine dodelila 33.1 milion dolara kompanijama CureVac i In-Cell-Art za istraživanje novih vakcinacijskih platformi. 2017. CureVac je objavila da su prvi testovi pokazali da je njihov novi proizvod mRNA sposoban da izazove stvaranje funkcionalnih antitela protiv viralnih antigena.
Kompanija Moderna će odmah posle toga prva početi sa kliničkim testovima sa mRNA, a ubrzo će joj se pridružiti i Fajzer. Nije slučajno da je sve to finansirala upravo pomenuta DARPA. Lista kompanija iza kojih diskretno finansijski stoji ta agencija je podugačak. Jednu od njih nije na odmet pomenuti, a to je kompanija Touchlight, sa sedištem u Londonu, koja predstavlja svetskog lidera u proizvodnji sintetičke DNK, koja bi, prema tvrdnji njenih čelnika, osim u proizvodnji novih generacija vakcina, mogla odigrati revolucionarnu ulogu i u genetskoj medicini. Najnoviji hit, koji je Touchlight nedavno lansirao, je takozvani sintetički DNK vektor, poznat pod nadimkom od milja „doggybone” ili stručno dbDNA.
Na osnovu svega toga sledi logično pitanje: zašto bi DARPA, koja radi za DOD, to jest ministarstvo odbrane, finansirala istraživanja tako egzotičnih mikro tehnologija, kao što su mRNA i dbDNA? Čak i da imaju neke vidljive koristi ili žele da pomognu medicini na polju genetike, genetski poremećaji i bolesti proistekle iz njih su toliko reteke da bi se teško mogla opravdati tolika ulaganja u te ezgotične tehnologije. A onima koji stoje iza svega toga je sigurno jasno za šta služi teorija klica i iz nje proistekli izmišljeni virusi.
Neki čudni zamorci
Malo ko od onih koji su pristali, milom ili silom, da se vakcinišu sa mRNA vakcinama je obratio pažnju šta stoji iza onog malog slova „m”. Oni koji su možda i obratili pažnju i kojima je kroz glavu prošla reč messenger, koja stoji iza njega, nisu ni pokušali da odgonetnu šta bi se moglo kriti iza te reči, čak i kada su je preveli na svoj jezik, ukoliko ne pripadaju engleskom govornom području. Jer, prenosilac poruke, kako glasi taj prevod, na prvi pogled ne pobuđuje radoznalost, uz pomoć koje bi se možda moglo barem naslutiti kakva je poruka u pitanju. Na osnovu činjenice da su u taj projekat uključeni DARPA i DOD, ta poruka se sigurno ne odnosi na borbu protiv virusa i pomoć u lečenju genetskih defekata. O kakvoj se poruci radi saznaće se uskoro, možda već nakon što se najnovija generacija saRNA vakcina testira i na ljudskim zamorcima.
Kada se malo dublje zaroni u taj, na prvi pogled prilično uzak, segment današnje sve kompleksnije stvarnosti, može se vrlo lako doći do mnogih još interesantnijih otkrića. U finansiranje istraživanja i kasnije proizvodnje patentiranih proizvoda osim vojske uključene su i ostale državne agencije, pogotovu one iz zdravstvenog sektora. Američki nacionalni institut za zdravlje je suvlasnik Moderninog patenta mRNA vakcine, ali i kofinansijer svega onoga što je uključeno u realizaciju tog projekta, koji je od ideje pa do konačne realizacije i početka ubacivanja u tela zamoraca koštao čitavih 6 milijardi dolara.
mRNA i saRNA vakcine su projekti u koje je uključena ogromna i nesaglediva mreža, koja se od američke DARPA-e širi na ostale države i kompanije širom sveta. Pronađen je veoma elegantan i praktičan način da se većina pripadnika ljudskog roda uveri da ponudi besplatno svoja tela kao zamorce u jednom ogromnom i do sada neviđenom eksperimentu, u kojem se najverovatnije pokušava naći način kako da se kroz ljudska tela prenose razne vrste onih pomenutih poruka, uz pomoć kojih će se možda moći upravljati telesnim funkcijama i ponašanjem, a po potrebi bi se te telesne funkcije mogle i isključivati.
Samo kompanija Fajzer je za jednu godinu od prodaje mRNA vakcina zaradila 37 milijardi dolara. A taj projekat, čiji finalni proizvod se testira na onim zamorcima, finansirali su upravo ti zamorci porezima, koje su vlade preko njihovih agencija i ministarstava koristile za donacije i „grantove” raznim opskurnim istraživačkim kompanijama, a kasnije i za kupovinu vakcina, koje će se ubrizgavati u tela zamoraca i tako testirati njihova efikasnost i ubojitost. Ti zamorci, koji su finansirali osmišljavanje i proizvodnju tih sredstava, a kasnije i kupovinu gotovih proizvoda, u čijem testiranju su besplatno učestvovali, ne samo da neće dobiti ni delić ogromnih profita, koje su ostvarili krajnji proizvođači, postajući tako sve moćniji i jači, nego će čak njihova tela tokom testiranja trpeti sve veća oštećenja, od kojih će bivati sve slabiji i nemoćniji da se ikada odupru finalizaciji tog projekta. Čudni neki zamorci, i to ne samo čudni, nego i glupi.
(Nacionalna zdravstvena služba)
Pripreme za nastavak testiranja
Analitičari iz onih takozvanih alternativnih medija su, nakon što je KOVID-19 pandemija zvanično okončana, počeli da je u slavljeničkom tonu proglašavaju velikim neuspehom za one koji su je planirali, lansirali i sproveli, pozivajući se na najnovije podatke prema kojima je interes za nove vakcinacije u drastičnom padu, što bi trebalo da bude očigledan dokaz da su se ljudi osvestili i „prokužili” prevaru. Međutim, ne treba zaboraviti da je tokom te tek završene pandemije 5,5 milijardi ljudi širom sveta primilo barem jednu KOVID-19 vakcinu, što je predstavljalo 72,3% svetske populacije, a da je 2,72 milijarde primilo i drugu vakcinu. A također ne treba izgubiti iz vida činjenicu da se tako nešto nije dogodilo u čitavoj poznatoj istoriji.
Što se tiče onog pada zainteresovanosti za nove vakcinacije, koji oni alternativci prerano slave kao pobedu, za to će se lako naći rešenje, koristeći onaj dobro uhodani i provereno efikasni trik na kojem počiva potrošačka civilizacija. A to je da su svi proizvodi te potrošačke mašinerije praktično projektovani za jednokratnu upotrebu, to jest, da budu, zahvaljujući veštoj propagandi, stalno zamenjivani novim, skoro identičnim, sa minimalnim izmenama. Na taj način se može lako objasniti pojava one nove saRNA vakcine, koja treba da zameni onu staru mRNA, za koju je interes „potrošača” drastično opao. Ti potrošači, kondicionirani da uvek žude za novim i savršenijim verzijama svega i svačega, će jedva dočekati i najnoviju verziju saRNA vakcina, te sa zavrnutim rukavima trčati u najbliže ambulante da je prime.
A da to nije nikakvo preterivanje i da je iza neprozirne zavese sačinjene od onih operacija pod lažnim zastavama praktično sve pripremljeno i spremno za lansiranje tog novog potrošačkog hita, može se videti iz uvida na način na koji funkcioniše ona pomenuta mreža, koja bi se mogla nazvati i paukovom, jer ima, pored svih ostalih, i takozvanu „predatorsku” funkciju. Iza one na početku ove priče pomenute japanske vakcine LUNAR-COV19, rebrandirane saRNA, krije se kompanija Meiji Seika Pharma, koja u stvari predstavlja sitnu ribu u toj mreži, i koja je dobila zadatak da prva zvanično „provali” taj najnoviji vakcinacijski hit.
Meidži seika je pravo za distribuciju tog hita otkupila od kompanije CSL Seqirus, za koju je malo ko čuo. A kada se uđe na interenet stranicu te kompanije može se naći podatak da je ona osnovana još daleke 1916. godine, da je odigrala ključnu ulogu u onom prvom vakcinacijskom pokolju zvanom španska groznica ili gripa i da je od tada pa do danas posvećena borbi protiv influence, ali i svih ostalih opakih zaraznih bolesti. Što se influence tiče hvale se da su svetski lideri u toj disciplini spašavanja čovečanstva od virusnih napada i da svoje pogone imaju na tri kontinenta. Podrazumeva se da su aktivno uključeni u pripreme takozvanog pandemijskog odgovora (pandemic response) za najavljenu sledeću pandemiju.
CSL Seqirus na realizaciji saRNA projekta radi u koordinaciji sa drugom opskurnom kompanijom po imenu ARCALIS INC, za koju je također malo ko čuo. A kada se uđe na njenu interenet stranicu može se saznati da je ta kompanija u stvari nosilac realizacije tog najnovijeg vakcinacijskog projekta. Jula prošle godine je puštena u rad prva faza novog istraživačko-proizvodnog pogona te kompanije u blizini grada Minamisoma, u kojem će se proizvoditi ta samoumnožavajuća vakcina. A kako izgleda to čudo može se videti sa donje slike.
A kako bi trebao da izgleda čitav kompleks kada bude završen 2026. može se videti sa donje makete.
Dalje se može saznati da je ta kompanija osnovana 2021. i to uz pomoć 115 miliona dolara, koje je donirala japanska vlada, to jest njeni građani, budući zamorci, kroz poreze. Tim parama je verovatno finansirana izgradnja onog veličanstvenog kompleksa u blizini grada Minamisome. Još interesantniji podatak do kojeg se može doći je da težina aktivnog dela jedne doze te revolucionarne vakcine iznosi 5 mikrograma. U tom futurističkom pogonu bi trebalo da se godišnje proizvodi jedna milijarda doza, što znači da težina ukupne godišnje proizvodnje te supstance iznosi samo 5 kg. A kako iznutra izgleda proizvodnja tih 5 kg može se videti sa sledeće fotke.
A da pomenuti CSL ne zaostaje mnogo za svojim kompanjonom ARCALIS INC može se videti iz podatka da je ta kompanija 2020, dakle u jeku onog KOVID pandemijskog šoka, primila od australijske vlade 1.8 milijardi dolara za izgradnju vakcinacijskog kompleksa u Melburnu, koji će, kada bude završen, biti najveći vakcinacijski pogon na čitavoj južnoj hemisferi. Nije potrebno ponovo naglašavati da su opet oni glupi zamorci sve to finansirali. Ali za utehu će imati punu vakcinacijsku zaštitu kada počne sledeća pandemija, jer, kao što se može videti, sve je izgleda spremno i ne treba mnogo verovati Švabu i Tedrosu koji na sva usta kukaju da ta pandemija samo što nije počela, a čovečanstvo je potpuno nespremno.
Da je sve više nego spremno, ne samo za sledeću, nego i one pandemije koje će se nizati u nedogled, sve dok bude na raspolaganju zamoraca, govore upečatljivo i najnoviji podatci o investicionim aktivnostima glavnih igrača na tom veoma perspektivnom polju ljudskog stvaralaštva.
U partnerstvu sa Fajzerom drugi veliki farmaceutski gigant BioNTech već gradi svoje fabrike u Ruandi, Senegalu i Južnoj Africi, a pored toga je 6. oktobra 2022. potpisao ugovor o strateškom partnerstvu sa australijskom državom Viktorija, u okviru kojeg će se graditi najmodernije postrojenje za proizvodnju RNA vakcina i to opet u Melburnu, gde se već gradi onaj CSL-ov kompleks. Tako da će, kako ispada, Melburn uskoro postati planetarni vakcinacijski super centar. Kakve li ironije, isti onaj Melburn u kojem su na početku te godine uhapsili Novaka Đokovića zato što nije bio vakcinisan. Ali to nije sve, što se BioNTech tiče. 1. marta je objavljeno da je ta kompanija sklopila ugovor sa izraelskim Vajsmanovim institutom za nauku da izgrade zajednički interdisciplinarni mRNA Excellence Center.
Na prošlogodišnjem WEF-ovom okupljanju u Davosu izvršni direktor Moderne Stiven Bencl (Stephane Bancel), je svečano obelodanio da taj gigant planira da uskoro ima svoja postrojenja na svim kontinentima. U okviru tog projekta već se grade fabrike u Kanadi, Australiji, Velikoj Britaniji i Keniji. U novembru te iste godine je objavljeno da će Moderna graditi u Šangaju svoje novo vakcinacijsko postrojenje, prvo u toj drugoj najmnogoljudnijoj zemlji na planeti, za podmirivanje isključivo kineskih potreba.
A što se najmnogoljudnije države na planeti, Indije, tiče Bil Gejts je svečano obećao: „Da će za sledeću pandemiju biti spremna gigantska postrojenja za proizvodnju vakcina sa RNA platformom u Indiji.” Takva izjava i ne čudi jer je Indija trenutno najveći proizvođač vakcina na planeti. A najveći pojedinačni svetski proizvođač te strateške robe je indijska kompanija Serum Institute of India Pvt. Ltd, koja godišnje proizvodi 1.5 milijardi doza. 65% dece iz čitavog sveta primi svake godine barem po jednu vakcinu iz proizvodenog asortimana te kompanijie. A važno je još napomenuti da, kao i sve ostale odgovorne kompanije iz te branše i Serum Institute of India svoje proizvode prvo isproba na deci iz Afrike. A kako će uskoro izgledati Poonawalla Bio-Tech Park, koji taj indijski gigant trenutno gradi, može se videti na donjoj maketi.
Ne može da omane
Kako se iz predočenog i nabrojanog može videti, oni pomenuti analitičari iz alternativnih medija ne bi trebalo da se prerano raduju drastičnom padu zainteresovanosti zamoraca za one takozvane „bustere” iz prethodne ture vakcinisanja. Ne bi vakcinacijski gospodari rasipali lako stečena bogatstva na onakve veličanstvene projekte da nisu sigurni da ono što su zamislili ne može da omane.
Međutim, treba ipak malo sačekati da se vidi, da li bi takvi megalomanski planovi možda na kraju ipak mogli da omanu i da im se razbiju u glavu. Jer, samo na osnovu letimičnog pogleda može se postaviti pitanje, kome će se te silne vakcine iz tih silnih fabrika, koje niču kao pečurke posle kiše, davati, to jest, da li će uskoro biti dovoljno zamoraca na raspolaganju. Pogotovu ako se uzme u obzir da vakcine tih novih i sve sofisticiranijih generacija nisu uperene prema virusima, nego prema ljudskim organizmima.
A počelo je tako naivno pre jednog ipo veka sa onom nikada dokazanom teorijom sa kojom su od nevidljivih klica i mikroba napravljeni najveći čovekovi neprijatelji. Da bi se danas u ljudska tela ubacivali minijaturni aparati za fotokopiranje kako bi se odbranila od tih fiktivnih nevidljivih neprijatelja. Zbog toga će u vremenima koja dolaze biti veoma interesantno pratiti da li će konačno u glavama onih ljudskih zamoraca sazreti svest da biološki svet u kojem žive nije nikakvo bojno polje na kojem se vodi večiti rat između ljudi i mikroba, već jedna harmonična celina u kojoj su mikro i makro svet neraskidivo simbiotski isprepletani i u kojoj, kako reče Gerd Hamer, ne postiji ništa što bi se moglo okarakterisati kao maligno, to jest zloćudno. Upravo onakva celina kakvu je zamislio tvorac i režiser te čudesne predstave, čiji žanr gomila ludaka fanatično pokušava da od romantične bajke pretvori u horor triler.
U protivnom pitanje je da li će zamorci preživeti sledeće fiks ideje koje će nastaviti da se roje u glavama naučnika zaposlenih u onim velelepnim futuristički oblikovanim i osmišljenim istraživačkim kompleksima.
~ | | ~
Ova priča je inspirisana esejem koji je napisala Karen Hant (Karen Hunt), a koji se 14. februara 2024. pojavio na internet stranici off-guardian:
