Мајк Адамс је недавно у свом видео јављању представио Алека Зека и Мајка Винера, ауторе порјекта „Крај ковида“, који су кроз сведочења признатих научних ауторитета и експерата на убедљив начин извршили потпуну деконструкцију инфраструктуре такозване модерне науке. Као кулу од картата срушили су идеологију према којој само природне науке имају искључиво и ексклузивно право на тумачење стварности, као и свих појава које је сачињавају, док се сва остала тумачења проглашавају празноверјем. Према Алеку Зеку и Мајку Винеру, природне науке су се, бивајући утемељене на унапред усвојеним неутемељеним ставовима и недоказаним хипотезама, претворених у догме, у ствари и саме на крају претвориле у обично празновереје.
Њихов рад се базира на разбијању такозване научне парадигме према којој су клице и микроби, као вањски нападачи, или микроскопски терористи, како су их подругљиво назвали, главни узрочници болести. Покушали су да докажу да је теорија клица обична „ратна пропаганда“, пошто је та теорија заснована на доктири вечитог рата. И поручили: “Једва смо дочекали да искористимо прилику да откријемо и разобличимо сво то зло које се крило иза ковида, тако да се такве оркестриране пандемије, планиране да читаво светско становништво баце у стање страха, хистерије и понизног покоравања, никада више не понове”.
У једној од скорашњих епизода редовног видео јављања здравственог ренџера Мајка Адамса, „Health Ranger Report”, који би се могао крстити као Ренџеров здравствени ТВ дневник, Мајк је водио једночасовни разговор са двојицом интересантних гостију. Нису то била нека нарочито позната имена, као она што су у протекле три пандемијске године гостовала код легендарног Џоа Рогана, најславнијег подкастера свих времена. Штавише, за те најновије Мајкове госте огромна већина од оних милиона гледалаца, који су пратили Роганове незаборавне представе, сигурно да није никада чула. Али то никако не значи да ти Мајкови гости нису мање важни од оних Роганових медијских звезда. Чак штавише, узимајући у обзир њихов најновији пројекат који су промовисали у разговору са Мајком, може се не без претеривања закључити да су они много важнији од Роганових гостију.
Крај ковида
Били су то Алек Зек и Мајк Винер (Alec Zeck Mike Winner), који су у јулу прошле 2023. године завршили и први пута јавно представили свој пројекат под називом „The End of Covid”. (Крај ковида).То је колекција више од 90 видео интервјуа, презентација и међусобних разговора познатих мислилаца, доктора, научника и свих оних вредних активиста, који су се претходне четири године несебично ангажовали у раскринкавању мрачног и злокобног плана који се пред очима изненађене и затечене светске јавности почео разоткривати током тек завршене пандемије. У више од 100 сати снимљених разговора и индивидуалних сведочења учесници су на упечатљив и уверљив начин уклонили завесу иза које корпоративни отуђени центри моћи већ дуже од једног века, уз помоћ корумпиране науке, на перфидан начин намећу своје интересе читавом човечанству.
Главни циљ пројекта је био да се скрене пажња светске јавности на могуће несагледиво негативне последице свега тога на будућност човечанства, са посебним освртом на теорију клица и њено порекло, као и начин на који је она искориштена за остваривање тих мрачних циљева. Алек Зек је то сажето представио у једној реченици: „Једва смо дочекали да искористимо прилику да откријемо и разобличимо сво то зло које се крило иза ковида, тако да се такве оркестриране пандемије, планиране да читаво светско становништво баце у стање страха, хистерије и понизног покоравања, никада више не понове”.
Као главно оружје за постизање тог циља они су изабрали разбијање такозване научне парадигме према којој су клице и микроби, као вањски нападачи, или микроскопски терористи, како су их подругљиво назвали, главни узрочници болести, то јест, доказивање потпуне неутемељености теорије клица, коју су прогласили обичном „ратном пропагандом”. Пошто је та теорија заснована на доктрини вечитог рата.
Они су кроз сведочења признатих научних ауторитета и експерата на убедљив начин извршили потпуну деконструкцију инфраструктуре такозване модерне науке. Они су такођер срушили као кулу од карата и „сцијентизам”, идеологију према којој само природне науке имају искључиво и ексклузивно право на тумачење стварности, као и свих појава које је сачињавају, док се сва остала тумачења проглашавају празноверјем. Према Алеку Зеку и Мајку Винеру, природне науке су се, бивајући утемељене на унапред усвојеним неутемељеним ставовима и недоказаним хипотезама, претворених у догме, у ствари и саме на крају претвориле у обично празновереје. Док су се протагонисти на такав начин трансформисане науке, као и читаво становништво планете којем су се наметнули као врховни ауторитети, претворили у затуцане следбенике обичног култа.
На њиховој интернет страници: https://theendofcovid.com/, су, након оних уводних информација и објашњења о чему се ради и на који начин се може доћи до оних 90 видео сесија, представљени и глумци-звезде испод оног холивудског наслова: starring. Има их 95, са обавезним фотографијама, титулом и кратким објашњењем о пољу интересовања, за сваког од њих. Кратким прегледом може се наићи и на позната имена, као што су Дејвид Ајк, Торстен Инглбрехт, новинар истраживач и доктор Стефано Скоглио, коаутори књиге Вирусманија, са којом је срушен вирусни мит, затим Томас Кован, аутор друге велике књиге: The Truth About Contagion: „Exploring Theories of How Disease Spreads”, за коју се може рећи да је срушила други мит, теорију клица и у којој је на сажет и илустративан начин представљена суштина пројекта „Крај ковида” . Од вакцинацијских експерата ту је доктор Ана Марија Михалчеа, која се прославила детаљном микроскопском анализом такозваних mRNA, али и осталихвакцина, затим педијатар, доктор Лари Палевски, чија је специјалност раскринкавање токсичности дечијих вакцина.
Све у свему, на основу представљања глумаца, уводних објашњења режисера, као и прегледа наслова свих 90 емисија, може се и без гледања самог филма лако претпоставити да се ради о заиста исцрпно и свеобухватно обављеном послу. На основу поља интересовања глумаца и експертизе која се из њих може наслутити, више је него очигледно да је тим пројектом не само раскринкана пандемијска превара и са њом маскирани злочиначки подухват, те срушена теорија клица, него је дато једно потпуно ново тумачење здравља, настанка болести, као и начина на који функционише људски организам. Све је то урађено на холистички начин уз помоћ нових биолошких закона, непознатих оној званичној науци, претвореној у празноверје.
Мада се ради о углавном непознатим именима, стиче се неодољив утисак да је њихова експертиза и начин на који су то комплексно поље научног интересовања обрадили далеко шири, дубљи и свеобухватнији од експертизе оних ликова који су у разговорима са Џо Роганом обрађивали тему пандемије и свега онога што се дешавало са медицином током те операције. Роганове звезде, мада далеко познатије широј јавности, међу којима су најеминентнији били доктори Роберт Мелоун (Robert Malone) и познати кардиолог Питер Макалах (Dr. Peter McCullough), су се углавном ограничавали на критику оних оштрих мера заведених на почетку пандемије, а касније и обавезних вакцинација и свих контраверзи везаних за њих, те питања да ли се вирус појавио и мутирао природним путем, или је „исцурео” из лабораторије. Нико од њих није доводио у питање да ли вирус као патоген уопште постоји, а да се не говори о теорији клица, за коју је мало ко од гледалаца икада чуо.
А то је управо оно о чему су говорили Алек Зек, Мајк Винер и глумци из њиховог филмског спектакла. Рогановим гостимаје њихова прича о теорији клица и осталим недоказаним медицинским догмама сигурно била позната, али, мада су можда интимно у све то и сами били убеђени, ипак још увек нису били спремни да то и јавно промовишу. Тако да се може стећи још један утисак, а то је да је Роган са својим спектаклима, који су привукли милионе гледалаца, само део једне веће представе, чији је циљ да мало усталаса устајалу бару и створи привид постојања и уважавања другачијих мишљења, док су његови гости у тој представи требали да одглуме протагонисте тих другачијих мишљења, на које ће се онда сручити оркестрирана и унапред планирана критика и позиви на „линч” опасних теоретичара завера.
Јер, када се мало дубље размисли, немогуће је спречити понављање сличних пандемија без потпуног рушења медицинске догме да патогени вируси уопште постоје, пошто ће једног вируса лако заменити други, који је већ јавно најављен, али је још увек непознат и води се под именом „икс”. Док ће једну вакцину заменити друга, боља и безбеднија од претходне, и тако у недоглед. А да би се то спречило решење је понуђено у филму „The End of Covid”. Велико је питање да ли је то било јасно икоме од оних милиона Роганових „фанова”, који су наивно уживали у постојању другачијих мишљења.
„Дубока” филозофија Томаса Кована
А исто тако, да ли би им била јасна „дубока” филозофија Тома Кована, са којом је постојећи медицински модел размишљања окренуо наглавачке.
Он тврди да нас болеснима не чине бактерије, већ отрови.
Ако ставиш мртву веверицу на гомилу компоста, одмах ће се појавити бактерије. Ником неће пасти на памет да тврди де се компост инфицирао.
Затим још тврди да је природа бактерије замислила као лешинаре.
Ако се бактерије зване стрептококе појаве у вашем грлу, то је зато што је у грлу дошло до одумирања ткива, па су оне ангажоване од стране самог организма да изврше декомпозицију тог одумрлог ткива, те да оно што је остало сажваћу и избаце ван организма.
То је улога бактерија и гљива у природи.
Ако ту исту стрептококу изолујете и убаците у неки други организам, он неће од ње оболети, већ ће оболети од отрова који се нашао у његовом телу.
Отрови су свуда око нас.
Ако испитате обично мајчино млеко, којим се доје бебе, у њему ћете наћи 80-110 различитих канцерогених отрова.
У материјале од којег су изграђене куће и станови у којима станујемо су уграђени многи токсични материјали.
У храни коју једемо се налазе огромне количине отровних материја.
Она бактерија, звана стрептокока, у ствари покушава да нас излечи и спаси од тих силних отрова, конзумирајући их, а једући такођер и одумрла ткива.
Поред поменуте књиге „Истина о зарази – Истраживање теорија о томе како се заразе шире”, која се може наћи и под именом „The Contagion Myth: Why Viruses (Including Coronavirus) Are Not the Cause of Disease” (Мит о зарази: Зашто вируси, укључујући и корона вирус, нису узроци болести), Кован је написао још неколико књига у којима се бавио искључиво алтернативним тумачењима медицине, чему је посветио читаву своју лекарску каријеру, још од 1984. године, када је дипломирао. Бавио се и канцером, о чему је такођер написао књигу у којој је понудио своје тумачење те болести, као и начине лечења. Ту је дирнуо у осиње гнездо и насукао се као и многи други пре њега. 2017. му је дозвола суспендована због примене неодобрених метода лечења рака. Њега то није баш много погодило, тако да се 2020, након почетка ковид лакрдије сам одрекао те дозволе и почео самосталну бескомпромисну борбу за раскринкавање те медицинске преваре.
Највећу контраверзу је изазвао са детаљно елаборираном хипотезом да су симптоми ковида могли бити изазвани уз помоћ оних 5Г антена и електромагнетних поља (ЕМП), коју је представио и у поменутој књизи. Једна емисија у којој је говорио о томе је имала на Јутјубу 650,000 посета и, наравно, одмах била уклоњена. Да би након тога Светска здравствена организација у свом званичном објашњењу демантовала да је тако нешто могуће. Таква бурна реакција би могла да наведе на закључак да се у том грму можда ипак крије неки зец. То све није поколебало неуморног Кована да настави свој донкихотовску борбу.
Бриљантна интелигентна машина
Из свега тога не треба извући закључак да су људски организми за лечење и правилно функционисање зависни само од бактерија. У разговору са ренџером Мајком Адамсом Алек Зек је напоменуо да, уколико су људи свесни могућности својих организама и уколико се правилно односе према вањској околини они сами могу да одржавају своје здравље. Јер, у ствари наша тела су бриљантне интелигентно пројектоване машине које саме знају шта треба у сваком тренутку да раде, под условом да се налазе у оптималмој средини и да им се обезбеди одговарајућа исхрана. Она ће се сама лечити, а бактерије ће ангажовати да им помогну код елиминације отпадних материја. Зек је још додао да је главни циљ њиховог пројекта да помогне људима да се ослободе страха од болести, које не долазе споља од оних микроскопских терориста, већ од отрова који се нагомилавају у телу, и да је организам сам способан да се излечи.
Мајк Винер је приметио да једини проблем за људско тело може представљати одсуство појединих важних састојака, нарочито минерала, потребних за метаболичке процесе, које је до сада обезбеђивало кроз исхрану, а који су, због великих промена које су настале последњих деценија у производњи и преради хране, потпуно нестали. Одсуство тих састојака може реметити природне плеоморфичке циклусе у којима се стварају бактерије и гљиве, потребне за оне процесе које је на елегантан начин објаснио Том Кован.
Томас Кован није сам
Поред наведених познатијих имена са оне листе главних глумаца у филму Крај ковида, није на одмет поменути још неколико не баш тако познатих имена, који осим глумачког доприноса
у том филму, у свом портфолију имају набројану и понеку вредну и интересантну књигу. Међу првима је Етијен де ла Буиси (Etienne de la Boetie) са књигом: „Government- The Biggest Scams in History Exposed” (Државна управа – Највеће преваре у историји су раскринкане), која је објављена 2019, а у којој је детаљно објаснио и каталогизовао преко 20 крајње неморалних манипулативних техника, уз помоћ којих је створена вештачка култура, која је људска бића претворила у послушне пореске обвезнике и слепе извршиоце наређења, спремне да на команду убијају или примену насиље над својим мирним сународницима, те спроводе силом указе и заповести индоктринирне државне религије на штету својих пријатеља, рођака и суседа.
Затим треба поменути Романа Бистрајањука, који је са Сузан Хамфрис написао сјајну књигу: „Dissolving Illusions: Disease, Vaccines, and The Forgotten History” (Разбијање илузије: Болести, вакцине и заборављена историја), објављену 2013. године. У тој књизи они су уз помоћ историјских извора, из старих медицинских часописа, књига, новинских чланака и других извора разбили данашњу илузију да је медицина, захваљујући савременим третманима, као што су вакцине, антибиотици и друге интервенције, продужила животни век и спречила масовно умирање од епидемија. Да би се на крају упитали, уколико је медицинска професија на систематски начин замемарила, игнорисала и погрешно интерпретирала кључне историјске информације, шта је све од данашњих информација та иста професија игнорисала и погрешно интерперетирала.
И на крају у тој глумачкој екипи се нашао и један спиритуалиста Брендан Марфи, који је у својој књизи „The Grand Illusion: A Synthesis of Science and Spirituality” (Велика илузија: Синтеза науке и спиритуалности, у којој је покушао, као што се из наслова види, да направи синтезу између паранормалних феномена и класичне науке. Ослањајући се на одавно откривене, теоријски разрађене и доказане хипотезе да је људска свест способна да емитује енергију са којом може да утиче на околни материјални свет, он је указао на то да смо ми у ствари бесмртна спиритиуална бића, која само привремено настањују ову, сну налик, мултидимензионалну холографску стварност и која поседују креативне могућности да тај свет, који се претворио у ноћну мору, трансформишу у нови свет, који је он назвао „Велика илузија”.
Закључак
Ако се свему томе дода да међу нашим данашњим савременицима постоји још много вредних и амбициозних аутора и истраживача, који се нису нашли међу глумцима филма Крај ковида, а који су својим стваралаштвом пружили доста информација и материјала за читање, размишљање и самоедуковање, онда би се могло са више оптимизма очекивати да је циљ аутора тог филма Алека Зека и Мајка Винера, да се оно што се догодило током ковид пандемије никада више не понови, можда у догледно време и остварив. А уколико се ипак заломи нека нова пандемија, пре него што се каже збогом теорији клица и разбије потпуно тај мит, они који су са тим глупостима рашчистили, ће бити добро наоружани и оспособљени да преживе ту пандемију и можда још неку до коначне победе.
