У парламентима многих земаља се по убрзаној процедури изгласавају нови закони са чудним, до сада невиђеним параграфима, који би се могли сматрати припремом за предстојећу пандемију, али и за улазак у еру глобалне тоталитарне диктатуре.
У Франсукој, према новом закону неће се више смети јавно противити, али не само против лекова и медицинских третмана, већ и против било чега, што би се од стране суда сматрало „секташком злоупотребом” . Неће више бити дозвољено да се некој особи скрене пажња да лек, који јој је прописан од стране лекара, није добар и да постоји бољи из алтернативне медицине. И то не само да неће бити дозвољено, него би због те пријатељске препоруке могао бити новчано кажњен, па чак и заглавити у затвору, уколико те та особа, или неки сведок пријави полицији.
Укратко, од сада је у Француској потенцијално противзаконито да се људи,
1. Обесхрабрују да узимају лекове за које је „научно” доказано да делују.
2. Охрабрују да узимају лекове за које је „научно” доказано да не делују.
Према предложеном закону специјални Канадски Трибунал ће моћи кажњавати новчаном казном до $70,000 и затворским казнама, које могу бити и доживотне, све оне за које влада, а не суд, сматра да преко интернета шире „говор мржње”. По том закону сличном Стаљиновој тоталитарној држави масовног шпијунирања, праћења и потказивања Трибунал неће морати да открије идентитет онога који је поднео жалбу против било кога за кога сматра да је поставио на интернет садржај са говором мржње. Такођер је загарантована анонимност и оних особа које су помогле подносиоцу жалбе својим сведочењем.
Да се она пандемија, коју треба да изазове још увек непознати вирус, а за коју је на последњем самиту WEF-а врховни медицински ауторитет Тедрос велики рекао да није питање да ли, већ када ће се десити, заиста приближава може се приметити уколико се пажљиво осматра и анализира све оно што се дешава након завршетка поменутог самита. А те догађаје, који могу послужити као наговештај остваривања онога што је јавно најављено, није просечном посматрачу баш лако уочити, јер се о њима обично не пише нападно или не говори гласно у оним медијима главног тока. То се може сматрати и разумљивим, јер, зашто би се јавност унапред гњавила са детаљима и одвраћала јој се пажња од оних много важнијих тема, када ће ионако све то што се тренутно припрема сазнати након што најављена пандемија почне.
Поред оних биохемијских припрема из домена медицине и фармације, које се обављају у лабораторијама, о којима се веома мало зна, врше се припреме и из домена законодавства, што се такођер може сматрати разумљивим, јер су планери вероватно извукли поуку из оне претходне пандемије, када су се све оне ригорозне мере наметале на основу интервентних указа и наредби, који су на бруталан начин кршили постојећу законску регулативу, па чак и уставе свих земаља света. Како се чини, у следећој пандемији се тако нешто неће поновити. Све ће се изводити у складу са важећим законима, те су се због тога у парламентима почели дискретно, без много помпе, усвајати нови закони, какви до сада нису виђени, поготову не у државама које се диче демократском традицијом и у којима се поштовање људских права и слобода сматра светињом.
Нови француски закон
Тако је објављено, и то не на оним главним медијима, већ на онима које мало ко прати, да је 14. фебруара у Француском парламенту усвојен закон чија је намера да се „ојача борба против секташких злоупотреба и унапреди подршка жртвама.” Већина оних такозваних алтернативних тумача стварности је у том закону видела намеру да се криминализује противљење и критика mRNA вакцина. Они су се у својим анализама углавном усмерили на оно што би се могло крити иза речи које су кориштене за формулисање параграфа тог закона, али су превидели да дубље анализирају право значење употребљених речи.
У закону се уопште не спомиње забрана критиковања вакцина, нити се медицина помиње на отворен и експлицитан начин. Тај закон, како се може видети из детаљне анализе текста, спада у ону групу закона који користе нејасан и неодређен речник, а такви закони су најопаснији.
Свакако да посебну пажњу треба обратити на реч „секта”, из које је изведена кључна реч са којом је објашњена наводна суштина тог законског акта: „секташки”. За ту реч не постоји формална дефиниција у француском законодавству. У традиционалном жаргону реч „секта” се веже за групу повезану религиозним погледима и праксом, који се сматрају екстремним и јеретичким од стране цркве. Док се у енглеском језику та реч може користити за описивање групе која може бити везана и филозофским и политичким мишљењима и идејама. Стога та реч практично може бити везана за било кога и за било шта, што тај новоусвојени закон чини посебно опасним у очима алтернативних тумача.
Из тог тумачења следи да група на Фејсбуку, „мејл” листа, група протестаната, политичка партија, па и читаоци неког „сајта” или новина могу лако бити проглашени сектом. Све што је потребно да се тај закон примени на неку групу је да судија процени да њени припадници деле заједничке политичке, филозофске или религијске идеале и да делују координирано. Тиме је створен преседан.
– Антисекташка оперативна група
У Члану 1 тог закона се каже да: „Усвајање политике спречавања и борбе против секташке опасности укључује стварање међуминистарских служби одговорних за примену политике превенције и борбе против секташке злоупотребе.” Зар се из тоге не наслућују чак и дистопијски наговештаји? Поготову када се баци поглед на набројане одговорности и овлаштења тих служби.
Надгледање: – „надзор и анализа феномена секташких покрета, чије акције представљају напад на људска права и фундаменталне слободе и претњу јавном поретку, или су у супротности са законом и регулативом.”
Пропаганда: – „промовисање и координација превентивних и репресивних акција од стране јавних ауторитета против таквих активности.”
Праћење финансијских активности: – „развијање и размена између јавних служби, информација о административним праксама на пољу борбе против секташких злоупотреба, нарочито у односу на модалитете финансирања.”
Још о пропаганди: – „информисати јавност о ризику и, уколико постоје, опасностима које секташка злоупотреба за њу представља.”
Оно што може представљати највећу бригу је помињање „обучавања јавних службеника, а посебно особља у школама, о мајчинској и дечијој заштити у сфери школских здравствених услуга.”
Али, ту није крај бригама, јер се спомиње и „помоћ жртвама тих злоупотреба, уколико је могуће и у сарадњи са одговарајућим асоцијацијама, које би се укључиле у помагање тим жртвама.” Ако је та „помоћ” у ствари новчана компензација, наилази се на још један разлог за бригу, нарочито ако се узме у обзир да ће оне службе „примати добровољна сведочења жртава секташких злоупотреба, као и оних који желе да сведоче, а према којима ће се применити адекватне мере анонимизације.” Зар није тешко закључити из тога да би се иза помоћи анонимним жртвама могло крити плаћено анонимно сведочење.
Тако да би се из тог дела усвојеног закона могло лако наслутити како би те новоформиране службе могле функционисати. Оне ће финансијски компензирати анонимне „жртве” да тајно сведоче, а онда користити та сведочења да оправдају праћење „чланова секте” и контролисање њихових новчаних трансакција, а касније и судско гоњење.
Здравствена брига
У Члановима 4 и 5 се ипак спомиње здравствена брига, или прецизније „заштита здравља”, али се не помињу mRNA вакцине. Али се у тим члановима може наслутити лансирање два нова криминална прекршаја, додуше у мало увијеној форми.
Први се састоји у „провоцирању, уз помоћ сталног притиска и маневара, било које оболеле особе да напусти или се уздржи од прописаних терапеутских или профилактичких медицинских третмана, или, када се то напуштање или уздржавање представља као корисно за здравље дотичне особе, мада би, према знањима којима располаже медицина, то могло највероватније довести до озбиљних последица за њихово физичко и ментално здравље.”
Други се састоји у „провоцирању да се прихвате други терапеутски или профилактички третмани, мада је јасно, према знањима којима располаже медицина, да би такви третмани могли довести до смрти или повреда, које би вероватно узроковале перманентни губитак здравља и сакаћење.”
Укратко, од сада је у Француској потенцијално противзаконито да се људи,
- Обесхрабрују да узимају лекове за које је „научно” доказано да делују.
- Охрабрују да узимају лекове за које је „научно” доказано да не делују.
Као што се може, не само наслутити, него и јасно видети, тај закон не спомиње mRNA вакцине, али спомиње све остале лекове и медицинске третмане, против којих се више неће смети јавно противити, али не само против лекова и медицинских третмана, већ и против било чега, што би се од стране суда сматрало „секташком злоупотребом”.
И не само то, неће више бити дозвољено да се некој особи скрене пажња да лек, који јој је прописан од стране лекара, није добар и да постоји бољи из алтернативне медицине. И то не само да неће бити дозвољено, него би због те пријатељске препоруке могао бити новчано кажњен, па чак и заглавити у затвору, уколико те та особа, или неки сведок пријави полицији. Добродошли у Хакслијев „Врли нови свет”!
Можда на крају не би било на одмет описати на који начин је тај закон изгласан у доњем дому француске скупштине, јер није све ишло тако глатко као што су планери очекивали. Веома бурна дискусија се водила 13. фебруара до касно у ноћ, када је на гласању предлог закона одбијен. Сутрадан 14. фебруара, такођер касно у ноћ закон је коначно изгласан и то тесном већином 116:108. Каква је то победа била може се видети из неколико бројева. Као што се из тог омера види, на гласању је било присутно 224 посланика од укупно 577, што процентуално износи 38,8%. Није тешко израчунати да је за законски предлог гласало 20% од укупног броја посланика. Ти бројеви и проценти на веома сликовит начин приказују на који начин функционише данас такозвана демократија у фази транзиције. Сваки други коментар је сувишан.
Трудо објавио рат слободном говору
Непуне две недеље након усвајања тог закона у Француском парламенту, 26. фебруара је Канадска влада на конференцији за штампу представила веома сличан закон који је истог дана ушао у парламентарну процедуру усвајања. Ради се о закону „Online Harms Act”, који се, како се из имена види, бави друштвеном претњом која долази са интернета. Тим законом, познатим још под шифрованим именом „Bill C-63”, се као штетни и опасни идентификују сви они иступи и материјали који подстичу насиље, насилни екстремизам и тероризам, те распирују мржњу.
Председник владе те државе, „омиљени” Џастин Трудо тим поводом је у телевизијском интервјуу са великом дозом забринутости изјавио да теоретичари завера цепају друштвено ткиво својим тврдњама о непоштењу медија главног тока. Да би се спречило отворено противљење влади, која стоји иза тих медија, а коју ти исти медији здушно подржавају, тим предложеним законом се предвиђају новчане казне до $70,000 и затворске, које могу бити и доживотне, за све оне за које влада, а не суд, сматра да преко интернета шире „говор мржње”.
Трудоова влада је до сада сличне мере примењивала према мирним протестантима против обавезне вакцинације, као што се догодило јануара и фебруара 2022, хапсећи их и шаљући у кампове за реедукацију, на основу, по хитном поступку донесеног указа о ванредном стању. Сада јој више неће бити потребни ти хитни укази, јер ће те исте мере према критичарима моћи примењивати по редовној законској процедури.
Текст тог закона дефинише „садржај који подстиче мржњу”, као било који „садржај који изражава омаловажавање и гнушање према појединцима или групама на бази забрањене дискриминације, онако како је дефинисано Канадским актом о људским правима.“
Bill C-63 такођер каже: „Сматра се дискриминаторски преносити и потицати преношење говора мржње преко интернета или било којег другог средства телекомуникација у контексту у којем би тај говор мржње вероватно подстицао мржњу или омаловажавање појединаца и група базираној на забрањеној дискриминацији”.
Амандмани на Канадски акт о људским правима ће дозволити сваком појединцу, који се нађе угрожен постављањем такозваног говора мржње на интернет, да поднесе жалбу Канадској комисији за људска права. Ако се утврди кривица Канадски трибунал о људским правима може наредити да се онај, за кога је доказано да је прекршио наведене одредбе, и то према владиној дефиницији акта мржње, казни казном до $70,000.
А оно што је посебно важно и што је веома слично француском закону, је то да Трибунал неће морати да открије идентитет онога који је поднео жалбу против било кога за кога сматра да је поставио на интернет садржај са говором мржње. Такођер је загарантована анонимност и оних особа које су помогле подносиоцу жалбе својим сведочењем. Добродошли у Стаљинову тоталитарну државу масовног шпијунирања, праћења и потказивања.
И још да се примети да, са тим законима лекари, који одбијају да током обављања своје праксе примењују званичне протоколе и примењују неке своје алтернативне начине лечења, неће више моћи да прођу само са одузимањем дозволе и искључивњем из асоцијације, већ ће моћи да заглаве и у затвору, а ако буду баш тврдоглави, и доживотно.
Међутим, има Трудо још бисера. Јесенас је у парламентарну процедуру стављен чувени „Bill C-367”, којим се криминализује чак и цитирање Библије и јавно изражавање традиционалних верских убеђења и мишљења, уколико влада процени да то представља промоцију мржње и антисемитизма. И за таква кривична дела би се плаћале велике новчане казне и могло заглавити на робији.
А што се Џастина Трудоа и његове склоности ка тоталитаризму тиче, може се рећи да ивер не пада далеко кладе, јер се већ одавно прича, а поткрепљено је и прилично уверљивим доказима, да његов биолошки отац није легендарни канадски лидер Пјер Елиот Трудо, већ легендарни кубански лидер и доживотни диктатор Фидел Кастро. Са том могућношћу се може објаснити и његова љубав према кинеском моделу тоталитарне владавине.
Наравно да се вођа канадских конзервативаца, који представљају слабашну опозицију у канадском парламенту, Пјер Полијар (Pierre Poilievre), противи Трудоовим законским предлозима, оптужујући га да тим законима озакоњује цензуру и потпуно укида слободу говора. Али ко „шиша и ферма” јадног Пјера, који са својом партијом ионако тек глуми опозицију у новокомпонованом једнопартијском систему. То је систем који представља транзицију из некадашње демократије у класични тоталитаризам. У том систему државама управљају такозване мањинске владе, а главну реч води партија која ужива подршку углавном између 20-30% бирачког тела, захваљујући подршци једне или више мањих партија, које то раде по наређењу оне такозване „дубоке државе”. Те партије углавном нико ништа не пита, њихова је дужност да њихови посланици приликом изгласавања закона дисциплиновано дижу руке и тако подрже оно што је замислила поменута дубока држава. А изнад свију стоје, као неприкосновени ауторитети, новокомпоновани диктатори, као што је поменути Џастин Трудо.
Колико је познато, тешко је данас наћи државу, не само у такозваној Западној хемисфери, него и на читавој планети, у којој је на власти већинска влада, то јест да власт има партија која ужива подршку од најмање 50% бирачког тела.
Све је спремно
Као што се из предоченог види, у неким државама се готово синхронизовано, што сигурно није случајно, у парламентима разматрају и по убрзаној процедури изгласавају нови закони са чудним, до сада невиђеним параграфима, који би се могли сматрати припремом за предстојећу пандемију, али и за улазак у еру глобалне тоталитарне диктатуре. Јер се из француског и канадског примера може закључити да креатори тог новог система, што се законодавства тиче, припремају флексибилне законе, који се могу примењивати како током пандемија, тако и у оним периодима предаха између две пандемије. Јер се у оне секте и говор мржње може практично убацити све што тим креаторима падне на памет, или им буде требало у појединим ситуацијама. Од вакцина и медицинских третмана, па до свега онога што се не уклапа у њихове планове и што би могло да омета њихову реализацију.
Пошто се те законодавне припреме врше дискретно, није познато докле се стигло у том послу, то јест у колико држава су такви закони већ усвојени или су у парламентарној процедури. Али, оно што је познато је да ће ти закони сигурно бити усвојени, ако не у свим државама света, оно барем у огромној већини, пре рока који су планери зацртали. Ако се нека држава успротиви, то за планере неће бити толико важно, јер државе, као заједнице народа, нација и грађана који говоре исти језик и деле исту традицију, полако одумиру и питање је да ли ће их уопште бити у том новом глобалном тоталитарном поретку.
А да се такви закони најновије генерације могу примењивати и пре усвајања, и то чак и пре него што су написани, показује пример најмоћније државе Европске уније, Немачке. Колико је познато у тој држави није скоро усвојен сличан закон, али власти већ одавно новчано кажњавају демонстранте који носе и јавно приказују транспаренте и паное на којима се на ироничан и комичан начин приказују јавне личности и министри. Неки од случајева, у којима су „карикатуристи” оптужени за кривична дела, су и на суду. Највероватније да ће и Немачки властодршци морати ускоро поћи стопама њихових колега из Француске и Канаде и донети сличан закон на основу којег би могли лакше кажњавати непослушне грађане, осим новчано и затворским казнама. Јер су се недавно насукали када је другостепени суд поништио пресуду првостепеног суда, којом је легендарни провокатор Си Џеј Хопкинс (C.J. Hopkins), осуђен због ироничног исмевања и лепљења погрдних етикета немачкој влади и њеним званичницима.
Министар економије Роберт Хабек, који је изјавио да компаније које су банкротирале, нису банкротирале већ су једноставно обуставиле производњу, је на плакату подругљиво приказан да зна бројати само до три.
На први поглед чини се да до сада све функционише беспрекорно и да све иде по плану, управо онако како су планери вероватно замислили. Биће стога веома интересантно за оне посматраче са стране, који су те припреме и транзиције уочили, да у наредном периоду прате да ли ће им се зацртани планови остварити.
А зашто се кренуло баш са Француском и Канадом, одговор се може наслутити из више него блиске везе њихових диктатора Емануела Макрона и Џастина Трудоа, несумљиво најталентованијих младих светских лидера из подмладка Клауса Шваба.
И на самом крају стиже интересантна вест из Лондона. Ендрју Бриџн, најпознатији и најгласнији британски теоретичар завера, иначе члан парламента, је „провалио” да му је недавно један угледни министар у кафеу парламента саопштио у поверењу да ће према депопулацијском плану сви вакцинисани ускоро умрети од турбо канцера. Он је том приликом рекао да ће и сам умрети јер се вакцинисао, мислећи наивно да су вакцине ефикасне и безбедне.
Пошто Велика Британија још нема адекватног закона, ова Бриџнова најновија бомба би могла да њене властодршце пожури да се тај закон што пре стави на гласање. С обзиром на то какве је све теорије завера и говоре мржњи Бриџн за последњих неколико година јавно износио, и то чак са парламентарне говорнице, а специјалност му је управо медицински терор, није искључено да се због њега направи преседан и предложи чак и смртна казна.
А што се смртне казне тиче, она је већ заобилазно и дискретно укључена у постојећу медицинску праксу. На такав закључак упућује најновији хит, опет из Канаде, која би се могла с правом назвати Алисина земља чуда. Кајла Полок (Kayla Pollock), 37-годишња жена из провинције Онтарио, иначе и мајка, у јануару 2022. је насела на пропаганду да је једини спас од нових типова корона вируса ревакцинација, или, како је већ одомаћено да се каже, „бустер”. Месец дана након „бустирања” почели су да јој се парализују удови, а затим и читаво тело. Након тога провела је неколико месеци као потпуно непокретна у болничком кревету, где су покушавали да јој помогну. Пошто није ишло, лекари и особље су јој као једино и идеално решење понудили еутаназију, и на то су је наговарали месецима.
Да ли то предложено решење представља део оних третмана који ће се, према новом законодавству морати прихватити, уколико се жели избећи новчана казна или затвор, остаје да се види. Као што још остаје да се види која је следећа у низу фикс идеја, које се великом брзином рађају у лудој глави Џастина Трудоа Кастра.
