U parlamentima mnogih zemalja se po ubrzanoj proceduri izglasavaju novi zakoni sa čudnim, do sada neviđenim paragrafima, koji bi se mogli smatrati pripremom za predstojeću pandemiju, ali i za ulazak u eru globalne totalitarne diktature.
U Fransukoj, prema novom zakonu neće se više smeti javno protiviti, ali ne samo protiv lekova i medicinskih tretmana, već i protiv bilo čega, što bi se od strane suda smatralo „sektaškom zloupotrebom” . Neće više biti dozvoljeno da se nekoj osobi skrene pažnja da lek, koji joj je propisan od strane lekara, nije dobar i da postoji bolji iz alternativne medicine. I to ne samo da neće biti dozvoljeno, nego bi zbog te prijateljske preporuke mogao biti novčano kažnjen, pa čak i zaglaviti u zatvoru, ukoliko te ta osoba, ili neki svedok prijavi policiji.
Ukratko, od sada je u Francuskoj potencijalno protivzakonito da se ljudi,
1. Obeshrabruju da uzimaju lekove za koje je „naučno” dokazano da deluju.
2. Ohrabruju da uzimaju lekove za koje je „naučno” dokazano da ne deluju.
Prema predloženom zakonu specijalni Kanadski Tribunal će moći kažnjavati novčanom kaznom do $70,000 i zatvorskim kaznama, koje mogu biti i doživotne, sve one za koje vlada, a ne sud, smatra da preko interneta šire „govor mržnje”. Po tom zakonu sličnom Staljinovoj totalitarnoj državi masovnog špijuniranja, praćenja i potkazivanja Tribunal neće morati da otkrije identitet onoga koji je podneo žalbu protiv bilo koga za koga smatra da je postavio na internet sadržaj sa govorom mržnje. Također je zagarantovana anonimnost i onih osoba koje su pomogle podnosiocu žalbe svojim svedočenjem.
Da se ona pandemija, koju treba da izazove još uvek nepoznati virus, a za koju je na poslednjem samitu WEF-a vrhovni medicinski autoritet Tedros veliki rekao da nije pitanje da li, već kada će se desiti, zaista približava može se primetiti ukoliko se pažljivo osmatra i analizira sve ono što se dešava nakon završetka pomenutog samita. A te događaje, koji mogu poslužiti kao nagoveštaj ostvarivanja onoga što je javno najavljeno, nije prosečnom posmatraču baš lako uočiti, jer se o njima obično ne piše napadno ili ne govori glasno u onim medijima glavnog toka. To se može smatrati i razumljivim, jer, zašto bi se javnost unapred gnjavila sa detaljima i odvraćala joj se pažnja od onih mnogo važnijih tema, kada će ionako sve to što se trenutno priprema saznati nakon što najavljena pandemija počne.
Pored onih biohemijskih priprema iz domena medicine i farmacije, koje se obavljaju u laboratorijama, o kojima se veoma malo zna, vrše se pripreme i iz domena zakonodavstva, što se također može smatrati razumljivim, jer su planeri verovatno izvukli pouku iz one prethodne pandemije, kada su se sve one rigorozne mere nametale na osnovu interventnih ukaza i naredbi, koji su na brutalan način kršili postojeću zakonsku regulativu, pa čak i ustave svih zemalja sveta. Kako se čini, u sledećoj pandemiji se tako nešto neće ponoviti. Sve će se izvoditi u skladu sa važećim zakonima, te su se zbog toga u parlamentima počeli diskretno, bez mnogo pompe, usvajati novi zakoni, kakvi do sada nisu viđeni, pogotovu ne u državama koje se diče demokratskom tradicijom i u kojima se poštovanje ljudskih prava i sloboda smatra svetinjom.
Novi francuski zakon
Tako je objavljeno, i to ne na onim glavnim medijima, već na onima koje malo ko prati, da je 14. februara u Francuskom parlamentu usvojen zakon čija je namera da se „ojača borba protiv sektaških zloupotreba i unapredi podrška žrtvama.” Većina onih takozvanih alternativnih tumača stvarnosti je u tom zakonu videla nameru da se kriminalizuje protivljenje i kritika mRNA vakcina. Oni su se u svojim analizama uglavnom usmerili na ono što bi se moglo kriti iza reči koje su korištene za formulisanje paragrafa tog zakona, ali su prevideli da dublje analiziraju pravo značenje upotrebljenih reči.
U zakonu se uopšte ne spominje zabrana kritikovanja vakcina, niti se medicina pominje na otvoren i eksplicitan način. Taj zakon, kako se može videti iz detaljne analize teksta, spada u onu grupu zakona koji koriste nejasan i neodređen rečnik, a takvi zakoni su najopasniji.
Svakako da posebnu pažnju treba obratiti na reč „sekta”, iz koje je izvedena ključna reč sa kojom je objašnjena navodna suština tog zakonskog akta: „sektaški”. Za tu reč ne postoji formalna definicija u francuskom zakonodavstvu. U tradicionalnom žargonu reč „sekta” se veže za grupu povezanu religioznim pogledima i praksom, koji se smatraju ekstremnim i jeretičkim od strane crkve. Dok se u engleskom jeziku ta reč može koristiti za opisivanje grupe koja može biti vezana i filozofskim i političkim mišljenjima i idejama. Stoga ta reč praktično može biti vezana za bilo koga i za bilo šta, što taj novousvojeni zakon čini posebno opasnim u očima alternativnih tumača.
Iz tog tumačenja sledi da grupa na Fejsbuku, „mejl” lista, grupa protestanata, politička partija, pa i čitaoci nekog „sajta” ili novina mogu lako biti proglašeni sektom. Sve što je potrebno da se taj zakon primeni na neku grupu je da sudija proceni da njeni pripadnici dele zajedničke političke, filozofske ili religijske ideale i da deluju koordinirano. Time je stvoren presedan.
– Antisektaška operativna grupa
U Članu 1 tog zakona se kaže da: „Usvajanje politike sprečavanja i borbe protiv sektaške opasnosti uključuje stvaranje međuministarskih službi odgovornih za primenu politike prevencije i borbe protiv sektaške zloupotrebe.” Zar se iz toge ne naslućuju čak i distopijski nagoveštaji? Pogotovu kada se baci pogled na nabrojane odgovornosti i ovlaštenja tih službi.
Nadgledanje: – „nadzor i analiza fenomena sektaških pokreta, čije akcije predstavljaju napad na ljudska prava i fundamentalne slobode i pretnju javnom poretku, ili su u suprotnosti sa zakonom i regulativom.”
Propaganda: – „promovisanje i koordinacija preventivnih i represivnih akcija od strane javnih autoriteta protiv takvih aktivnosti.”
Praćenje finansijskih aktivnosti: – „razvijanje i razmena između javnih službi, informacija o administrativnim praksama na polju borbe protiv sektaških zloupotreba, naročito u odnosu na modalitete finansiranja.”
Još o propagandi: – „informisati javnost o riziku i, ukoliko postoje, opasnostima koje sektaška zloupotreba za nju predstavlja.”
Ono što može predstavljati najveću brigu je pominjanje „obučavanja javnih službenika, a posebno osoblja u školama, o majčinskoj i dečijoj zaštiti u sferi školskih zdravstvenih usluga.”
Ali, tu nije kraj brigama, jer se spominje i „pomoć žrtvama tih zloupotreba, ukoliko je moguće i u saradnji sa odgovarajućim asocijacijama, koje bi se uključile u pomaganje tim žrtvama.” Ako je ta „pomoć” u stvari novčana kompenzacija, nailazi se na još jedan razlog za brigu, naročito ako se uzme u obzir da će one službe „primati dobrovoljna svedočenja žrtava sektaških zloupotreba, kao i onih koji žele da svedoče, a prema kojima će se primeniti adekvatne mere anonimizacije.” Zar nije teško zaključiti iz toga da bi se iza pomoći anonimnim žrtvama moglo kriti plaćeno anonimno svedočenje.
Tako da bi se iz tog dela usvojenog zakona moglo lako naslutiti kako bi te novoformirane službe mogle funkcionisati. One će finansijski kompenzirati anonimne „žrtve” da tajno svedoče, a onda koristiti ta svedočenja da opravdaju praćenje „članova sekte” i kontrolisanje njihovih novčanih transakcija, a kasnije i sudsko gonjenje.
Zdravstvena briga
U Članovima 4 i 5 se ipak spominje zdravstvena briga, ili preciznije „zaštita zdravlja”, ali se ne pominju mRNA vakcine. Ali se u tim članovima može naslutiti lansiranje dva nova kriminalna prekršaja, doduše u malo uvijenoj formi.
Prvi se sastoji u „provociranju, uz pomoć stalnog pritiska i manevara, bilo koje obolele osobe da napusti ili se uzdrži od propisanih terapeutskih ili profilaktičkih medicinskih tretmana, ili, kada se to napuštanje ili uzdržavanje predstavlja kao korisno za zdravlje dotične osobe, mada bi, prema znanjima kojima raspolaže medicina, to moglo najverovatnije dovesti do ozbiljnih posledica za njihovo fizičko i mentalno zdravlje.”
Drugi se sastoji u „provociranju da se prihvate drugi terapeutski ili profilaktički tretmani, mada je jasno, prema znanjima kojima raspolaže medicina, da bi takvi tretmani mogli dovesti do smrti ili povreda, koje bi verovatno uzrokovale permanentni gubitak zdravlja i sakaćenje.”
Ukratko, od sada je u Francuskoj potencijalno protivzakonito da se ljudi,
- Obeshrabruju da uzimaju lekove za koje je „naučno” dokazano da deluju.
- Ohrabruju da uzimaju lekove za koje je „naučno” dokazano da ne deluju.
Kao što se može, ne samo naslutiti, nego i jasno videti, taj zakon ne spominje mRNA vakcine, ali spominje sve ostale lekove i medicinske tretmane, protiv kojih se više neće smeti javno protiviti, ali ne samo protiv lekova i medicinskih tretmana, već i protiv bilo čega, što bi se od strane suda smatralo „sektaškom zloupotrebom”.
I ne samo to, neće više biti dozvoljeno da se nekoj osobi skrene pažnja da lek, koji joj je propisan od strane lekara, nije dobar i da postoji bolji iz alternativne medicine. I to ne samo da neće biti dozvoljeno, nego bi zbog te prijateljske preporuke mogao biti novčano kažnjen, pa čak i zaglaviti u zatvoru, ukoliko te ta osoba, ili neki svedok prijavi policiji. Dobrodošli u Hakslijev „Vrli novi svet”!
Možda na kraju ne bi bilo na odmet opisati na koji način je taj zakon izglasan u donjem domu francuske skupštine, jer nije sve išlo tako glatko kao što su planeri očekivali. Veoma burna diskusija se vodila 13. februara do kasno u noć, kada je na glasanju predlog zakona odbijen. Sutradan 14. februara, također kasno u noć zakon je konačno izglasan i to tesnom većinom 116:108. Kakva je to pobeda bila može se videti iz nekoliko brojeva. Kao što se iz tog omera vidi, na glasanju je bilo prisutno 224 poslanika od ukupno 577, što procentualno iznosi 38,8%. Nije teško izračunati da je za zakonski predlog glasalo 20% od ukupnog broja poslanika. Ti brojevi i procenti na veoma slikovit način prikazuju na koji način funkcioniše danas takozvana demokratija u fazi tranzicije. Svaki drugi komentar je suvišan.
Trudo objavio rat slobodnom govoru
Nepune dve nedelje nakon usvajanja tog zakona u Francuskom parlamentu, 26. februara je Kanadska vlada na konferenciji za štampu predstavila veoma sličan zakon koji je istog dana ušao u parlamentarnu proceduru usvajanja. Radi se o zakonu „Online Harms Act”, koji se, kako se iz imena vidi, bavi društvenom pretnjom koja dolazi sa interneta. Tim zakonom, poznatim još pod šifrovanim imenom „Bill C-63”, se kao štetni i opasni identifikuju svi oni istupi i materijali koji podstiču nasilje, nasilni ekstremizam i terorizam, te raspiruju mržnju.
Predsednik vlade te države, „omiljeni” Džastin Trudo tim povodom je u televizijskom intervjuu sa velikom dozom zabrinutosti izjavio da teoretičari zavera cepaju društveno tkivo svojim tvrdnjama o nepoštenju medija glavnog toka. Da bi se sprečilo otvoreno protivljenje vladi, koja stoji iza tih medija, a koju ti isti mediji zdušno podržavaju, tim predloženim zakonom se predviđaju novčane kazne do $70,000 i zatvorske, koje mogu biti i doživotne, za sve one za koje vlada, a ne sud, smatra da preko interneta šire „govor mržnje”.
Trudoova vlada je do sada slične mere primenjivala prema mirnim protestantima protiv obavezne vakcinacije, kao što se dogodilo januara i februara 2022, hapseći ih i šaljući u kampove za reedukaciju, na osnovu, po hitnom postupku donesenog ukaza o vanrednom stanju. Sada joj više neće biti potrebni ti hitni ukazi, jer će te iste mere prema kritičarima moći primenjivati po redovnoj zakonskoj proceduri.
Tekst tog zakona definiše „sadržaj koji podstiče mržnju”, kao bilo koji „sadržaj koji izražava omalovažavanje i gnušanje prema pojedincima ili grupama na bazi zabranjene diskriminacije, onako kako je definisano Kanadskim aktom o ljudskim pravima.“
Bill C-63 također kaže: „Smatra se diskriminatorski prenositi i poticati prenošenje govora mržnje preko interneta ili bilo kojeg drugog sredstva telekomunikacija u kontekstu u kojem bi taj govor mržnje verovatno podsticao mržnju ili omalovažavanje pojedinaca i grupa baziranoj na zabranjenoj diskriminaciji”.
Amandmani na Kanadski akt o ljudskim pravima će dozvoliti svakom pojedincu, koji se nađe ugrožen postavljanjem takozvanog govora mržnje na internet, da podnese žalbu Kanadskoj komisiji za ljudska prava. Ako se utvrdi krivica Kanadski tribunal o ljudskim pravima može narediti da se onaj, za koga je dokazano da je prekršio navedene odredbe, i to prema vladinoj definiciji akta mržnje, kazni kaznom do $70,000.
A ono što je posebno važno i što je veoma slično francuskom zakonu, je to da Tribunal neće morati da otkrije identitet onoga koji je podneo žalbu protiv bilo koga za koga smatra da je postavio na internet sadržaj sa govorom mržnje. Također je zagarantovana anonimnost i onih osoba koje su pomogle podnosiocu žalbe svojim svedočenjem. Dobrodošli u Staljinovu totalitarnu državu masovnog špijuniranja, praćenja i potkazivanja.
I još da se primeti da, sa tim zakonima lekari, koji odbijaju da tokom obavljanja svoje prakse primenjuju zvanične protokole i primenjuju neke svoje alternativne načine lečenja, neće više moći da prođu samo sa oduzimanjem dozvole i isključivnjem iz asocijacije, već će moći da zaglave i u zatvoru, a ako budu baš tvrdoglavi, i doživotno.
Međutim, ima Trudo još bisera. Jesenas je u parlamentarnu proceduru stavljen čuveni „Bill C-367”, kojim se kriminalizuje čak i citiranje Biblije i javno izražavanje tradicionalnih verskih ubeđenja i mišljenja, ukoliko vlada proceni da to predstavlja promociju mržnje i antisemitizma. I za takva krivična dela bi se plaćale velike novčane kazne i moglo zaglaviti na robiji.
A što se Džastina Trudoa i njegove sklonosti ka totalitarizmu tiče, može se reći da iver ne pada daleko klade, jer se već odavno priča, a potkrepljeno je i prilično uverljivim dokazima, da njegov biološki otac nije legendarni kanadski lider Pjer Eliot Trudo, već legendarni kubanski lider i doživotni diktator Fidel Kastro. Sa tom mogućnošću se može objasniti i njegova ljubav prema kineskom modelu totalitarne vladavine.
Naravno da se vođa kanadskih konzervativaca, koji predstavljaju slabašnu opoziciju u kanadskom parlamentu, Pjer Polijar (Pierre Poilievre), protivi Trudoovim zakonskim predlozima, optužujući ga da tim zakonima ozakonjuje cenzuru i potpuno ukida slobodu govora. Ali ko „šiša i ferma” jadnog Pjera, koji sa svojom partijom ionako tek glumi opoziciju u novokomponovanom jednopartijskom sistemu. To je sistem koji predstavlja tranziciju iz nekadašnje demokratije u klasični totalitarizam. U tom sistemu državama upravljaju takozvane manjinske vlade, a glavnu reč vodi partija koja uživa podršku uglavnom između 20-30% biračkog tela, zahvaljujući podršci jedne ili više manjih partija, koje to rade po naređenju one takozvane „duboke države”. Te partije uglavnom niko ništa ne pita, njihova je dužnost da njihovi poslanici prilikom izglasavanja zakona disciplinovano dižu ruke i tako podrže ono što je zamislila pomenuta duboka država. A iznad sviju stoje, kao neprikosnoveni autoriteti, novokomponovani diktatori, kao što je pomenuti Džastin Trudo.
Koliko je poznato, teško je danas naći državu, ne samo u takozvanoj Zapadnoj hemisferi, nego i na čitavoj planeti, u kojoj je na vlasti većinska vlada, to jest da vlast ima partija koja uživa podršku od najmanje 50% biračkog tela.
Sve je spremno
Kao što se iz predočenog vidi, u nekim državama se gotovo sinhronizovano, što sigurno nije slučajno, u parlamentima razmatraju i po ubrzanoj proceduri izglasavaju novi zakoni sa čudnim, do sada neviđenim paragrafima, koji bi se mogli smatrati pripremom za predstojeću pandemiju, ali i za ulazak u eru globalne totalitarne diktature. Jer se iz francuskog i kanadskog primera može zaključiti da kreatori tog novog sistema, što se zakonodavstva tiče, pripremaju fleksibilne zakone, koji se mogu primenjivati kako tokom pandemija, tako i u onim periodima predaha između dve pandemije. Jer se u one sekte i govor mržnje može praktično ubaciti sve što tim kreatorima padne na pamet, ili im bude trebalo u pojedinim situacijama. Od vakcina i medicinskih tretmana, pa do svega onoga što se ne uklapa u njihove planove i što bi moglo da ometa njihovu realizaciju.
Pošto se te zakonodavne pripreme vrše diskretno, nije poznato dokle se stiglo u tom poslu, to jest u koliko država su takvi zakoni već usvojeni ili su u parlamentarnoj proceduri. Ali, ono što je poznato je da će ti zakoni sigurno biti usvojeni, ako ne u svim državama sveta, ono barem u ogromnoj većini, pre roka koji su planeri zacrtali. Ako se neka država usprotivi, to za planere neće biti toliko važno, jer države, kao zajednice naroda, nacija i građana koji govore isti jezik i dele istu tradiciju, polako odumiru i pitanje je da li će ih uopšte biti u tom novom globalnom totalitarnom poretku.
A da se takvi zakoni najnovije generacije mogu primenjivati i pre usvajanja, i to čak i pre nego što su napisani, pokazuje primer najmoćnije države Evropske unije, Nemačke. Koliko je poznato u toj državi nije skoro usvojen sličan zakon, ali vlasti već odavno novčano kažnjavaju demonstrante koji nose i javno prikazuju transparente i panoe na kojima se na ironičan i komičan način prikazuju javne ličnosti i ministri. Neki od slučajeva, u kojima su „karikaturisti” optuženi za krivična dela, su i na sudu. Najverovatnije da će i Nemački vlastodršci morati uskoro poći stopama njihovih kolega iz Francuske i Kanade i doneti sličan zakon na osnovu kojeg bi mogli lakše kažnjavati neposlušne građane, osim novčano i zatvorskim kaznama. Jer su se nedavno nasukali kada je drugostepeni sud poništio presudu prvostepenog suda, kojom je legendarni provokator Si Džej Hopkins (C.J. Hopkins), osuđen zbog ironičnog ismevanja i lepljenja pogrdnih etiketa nemačkoj vladi i njenim zvaničnicima.
Ministar ekonomije Robert Habek, koji je izjavio da kompanije koje su bankrotirale, nisu bankrotirale već su jednostavno obustavile proizvodnju, je na plakatu podrugljivo prikazan da zna brojati samo do tri.
Na prvi pogled čini se da do sada sve funkcioniše besprekorno i da sve ide po planu, upravo onako kako su planeri verovatno zamislili. Biće stoga veoma interesantno za one posmatrače sa strane, koji su te pripreme i tranzicije uočili, da u narednom periodu prate da li će im se zacrtani planovi ostvariti.
A zašto se krenulo baš sa Francuskom i Kanadom, odgovor se može naslutiti iz više nego bliske veze njihovih diktatora Emanuela Makrona i Džastina Trudoa, nesumljivo najtalentovanijih mladih svetskih lidera iz podmladka Klausa Švaba.
I na samom kraju stiže interesantna vest iz Londona. Endrju Bridžn, najpoznatiji i najglasniji britanski teoretičar zavera, inače član parlamenta, je „provalio” da mu je nedavno jedan ugledni ministar u kafeu parlamenta saopštio u poverenju da će prema depopulacijskom planu svi vakcinisani uskoro umreti od turbo kancera. On je tom prilikom rekao da će i sam umreti jer se vakcinisao, misleći naivno da su vakcine efikasne i bezbedne.
Pošto Velika Britanija još nema adekvatnog zakona, ova Bridžnova najnovija bomba bi mogla da njene vlastodršce požuri da se taj zakon što pre stavi na glasanje. S obzirom na to kakve je sve teorije zavera i govore mržnji Bridžn za poslednjih nekoliko godina javno iznosio, i to čak sa parlamentarne govornice, a specijalnost mu je upravo medicinski teror, nije isključeno da se zbog njega napravi presedan i predloži čak i smrtna kazna.
A što se smrtne kazne tiče, ona je već zaobilazno i diskretno uključena u postojeću medicinsku praksu. Na takav zaključak upućuje najnoviji hit, opet iz Kanade, koja bi se mogla s pravom nazvati Alisina zemlja čuda. Kajla Polok (Kayla Pollock), 37-godišnja žena iz provincije Ontario, inače i majka, u januaru 2022. je nasela na propagandu da je jedini spas od novih tipova korona virusa revakcinacija, ili, kako je već odomaćeno da se kaže, „buster”. Mesec dana nakon „bustiranja” počeli su da joj se paralizuju udovi, a zatim i čitavo telo. Nakon toga provela je nekoliko meseci kao potpuno nepokretna u bolničkom krevetu, gde su pokušavali da joj pomognu. Pošto nije išlo, lekari i osoblje su joj kao jedino i idealno rešenje ponudili eutanaziju, i na to su je nagovarali mesecima.
Da li to predloženo rešenje predstavlja deo onih tretmana koji će se, prema novom zakonodavstvu morati prihvatiti, ukoliko se želi izbeći novčana kazna ili zatvor, ostaje da se vidi. Kao što još ostaje da se vidi koja je sledeća u nizu fiks ideja, koje se velikom brzinom rađaju u ludoj glavi Džastina Trudoa Kastra.
