Јувал Ноа Харари :”Ја мислим да ће највећи економски и политички изазов наредних деценија бити, шта урадити са толиким бескорисним људима?“
Већина популације већ одавно је подвргнута процесу „хаковања” и тако хипнотисана није више способна да разликује морбидности од нормалних појава.
Да ли је Јувал Ноа Харари један од главних идеолога операције великог „ресета”, реинкарнација оног старозаветног Ное који је својом барком човечанстрво спасио великог потопа, па му је задатак да поново спаси човечанство од катастрофе јер постројење које се гради у Рапид ситију, указује на то да за коју годину нећемо бити способна да приметимо разлику да се на производне траке у месницама уместо говеда и бизона товаре људска тела.
У великој, моћној, за неке чак и озлоглашеној, али у принципу никада до краја схваћеној земљи званој Америка постоје разне врсте ренџера. То је она врста занимања која углавном покрива бригу за јавна добара, као што су шуме, паркови и природни резервати. Поред тога ренџерима се називају и припадници разних оружаних формација, чија улога је одржавање јавног реда и безбедности. Међутим, мало је познато да постоје и здравствени ренџери (health ranger), који би требало да се брину, као што би се из самог имена могло наслутити, о здрављу грађана Америке. Та нова врста ренџера још увек није масовна, то јест веома мали број Американаца се одлучује за ту врсту занимања. Колико је познато тренутно у Америци постоји само један здравствени ренџер, а његово име је Мајк Адамс (Mike Adams).
Да би се добила макар приближна представа о обиму посла који је на своја плећа натоварио једини здравствени ренџер у Америци, а вероватно и у свету, није на одмет подсетити се да је сам појам здравље данас далеко комплекснији него што је био пре само стотињак година, јер оно више не представља стање равнотеже и одсуства болести у људском организму, већ се комерцијализацијом стварности претворило у обично средство за стицање профита и обртање великих и све већих количина новца, које се сливају у џепове све мањег броја мешетара, чија брига није здравље, већ зарада. Ако се још узме у обзир запањујући податак да је почетком прошлог века у свету постојало само 14 болести и 8 лекова, од тога 6 природних, а да данас имамо преко 10,000 болести, а према подацима америчке агенције за лекове – FDA преко 20,000 различитих лекова, онда постаје јасно пред каквим изазовом се нашао јадни Мајк Адамс.
Али ни ту није крај његовим мукама, јер, како време пролази, поље његове делатности се непрестално шири, пошто се начини помоћу којих се здрављем манипулише умножавају, тако да се Мајк сада мора бринути не само за одржавање здравља његових земљака, него и голих живота. Поготову што се осим вирусима и помоћу њих и фабрикованим вакцинама, прети и глађу, али и уништавањем не само материјалних, него и духовних и културних темеља савременог друштва. Због тога се чини готово невероватним како Мајк Адамс успева да све то прати и упозорава своје земљаке, али и остале грађане планете, на све те опасности које их скоро свакодневно вребају.
Најновија сумњива појава на коју је ренџер Мајк пре неколико дана упозорио своје земљаке односи се на свечано најављену изградњу огромне фабрике за прераду говеђег и бизоновог меса у близини града Рапид сити у савезној сржави Јужна Дакота. Изградња треба да почне следеће године, а завршетак је предвиђен за 2026. годину. Ради се о пројекту вредном $1,1 милијарде, са укупном површином од 1 милион квадратних стопа (око 90,000 м2). У том постројењу моћи ће да се преради 8,000 грла стоке дневно.
Све то је на, специјално за ту прилику организованој, конференцији за штампу објавила Меган Кингсбури, директор, то јест CEO, компаније „Western Legacy Development Corporation”, која би требало да организује изградњу, а иза које у сенци стоји сумњива група инвеститора, како то обично бива у сличним ситуацијама. Она је свечаним тоном изјавила да ће та фабрика омогућити здраву конкуренцију и алтернативу моћним компанијама које на монополистички начин, уништавајући конкуренцију, контролишу прераду меса у том делу Америке. Поред тога, такав обим производње би допринео већој стабилности у ланцу снабдевања месним прерађевинама, а такођер и снизио цену крајњих производа.
Међутим, нису баш сви били одушевљени таквом презентацијом. Било је оних, како међу новинарима, тако и међу грађанима, који су се чудили откуд одједном тако велико постројење у њиховом малом граду у чијој чак и широј околини нема ни изблиза толико стоке да би се могао задовољити поменути капацитет од 8,000 грла на дан. А поред тога Рапид сити нема ни изблиза толико становника да би се обезбедило барем 2,500 радника, колико се процењује да би било потребно да опслужује фабрику таквог капацитета.
Али, као одговор презентирани су им подаци да се не брину за радну снагу, јер ће производња бити у потпуности роботизована са максималном применим вештачке интелигенције уз кориштење ласерске технологије и специјалних ваздушних ножева који животињска тела комадају уз помоћ струје ваздуха велике брзине, тако да скоро неће бити ни потребе за радницима. Затим је речено да ће стока свакодневно бити допремана из удаљених локација специјалним транспортима са којих ће се директно претоварати на производне траке. А поред тога неће бити никаквог отпада, који код таквих пројеката обично изазива бригу локалног становништва, јер ће сва маст и остали отпатци бити специјалним поступком прерађивани у биогориво.
Није још познато којим правцем ће се, након обелодањивања тих планова, у наредном периоду кретати реакције грађана Рапид ситија, али прво питање које је Мајк Адамс поставио самом себи било је: Да ли ће то мамутско постројење моћи, осим трупаца закланих говеда и бизона, прерађивати и мртва телеса неких других животиња?
Узимајући у обзир тренутну економску ситуацију, која не изгледа нимало сјајно, без изгледа да се у скорој будућности поправи, а коју карактеришу несташице свих врста ђубрива, растуће цене дизел горива, дуготрајне суше којима се не назире крај, а које су скоро у потпуности онемогућиле производњу сточне хране, узрокујући озбиљне поремећаје и у сточарству, за очекивати је да ће број говеда која би требало да стижу до прерађивачких постројења, сличних овом планираном да се подигне у Рапид ситију, наредних година бити сигурно десеткован. Док ће се истовремено наставити започети процес депопулације, који ће осим токсичним такозваним вакцинама бити потпомогнут глађу и другим врстама злосутних поремећаја, узрокујући нагомилавање друге врсте мртвих трупаца, оних људских.
Мајк напомиње да он не оптужује планере тог пројекта у Рапид ситију за неку злочиначку замисао, али задржава право да се пита да ли је то постројење можда унапред замишљено за вишенаменску употребу, тако да би могло, у недостатку говеда и бизона, бити употребљено за прераду људских тела, којих би, према његовим пројекцијама, у периоду након 2026. могло бити у изобиљу.
Да би на крају тог свог прилога, објављеног на његовом „сајту” naturalnews.com, закључио да су те његове сумње можда ипак претеране. Да ће вероватно ти усавршени роботи, ласери, вештачка интелигенција и ваздушни ножеви бити кориштени за производњу хамбургера, колагена, и биогорива. Те да у томе не би требало бити ничега сумњивог. И на самом крају је упитао читаоца: Шта ти мислиш?
Главни разлог за прелазак на вештачко месо наводи се спас планете
Узимајући у обзир да би се поред разлога које је Мајк навео као повод за његове сумње могло набројати барем још неколико које није навео, тај читалац неће имати никаквих недоумица у оправданост тих сумњи. Јер већ одавно се најављује постепено напуштање меса у људској исхрани и његова замена вештачким. Тај пројекат је већ у процесу реализације, а недавно је објављено да је у Сингапуру то франкенштајнско месо већ у продаји. А као главни разлог за прелазак на вештачко месо наводи се спас планете, пошто се управо стока сматра једним од највећих криваца за оне такозване климатске промене. Осим тога на читавој планети већ одавно је у току процес редукције пољопривредне производње који се остварује координираним деловањем рестриктивног законодавства и агресивном експанзијом корпоративног капитала, којим се постепено уништава традиционална фармерска пољопривреда.
То је довело да све већег отпора фармера широм света. Сукоб индијских фармера против владе траје још од прошле године и не види му се крај. Слична је ситуација и у Холандији, где протести трају месецима, а тренутно је читава држава блокирана тракторима и пољопривредном механизацијом, које су тамошњи фармери извели на све главне саобраћајнице у земљи у знак протеста против најновијих законских предлога који ће им потпуно онемогућити производњу, те их одвести у банкротство, а којима је, између осталог, предвиђено да се укупан број грла стоке у земљи смањи на трећину.
Када се све то сагледа онда је више него јасно да оно футуристичко постројење у Рапид ситију, када 2026. буде завршено, не само да неће имати дневно на располагању 8,000 грла стоке, него је питање да ли ће уопште у то време бити стоке у низијама америчког средњег запада. А када се све то сагледа у контексту онога о чему један од главних идеолога операције великог „ресета”, Јувал Ноа Харари већ годинама у својим јавним наступима говори, онда оне наведене сумње добијају своје опипљиво оправдање, док се истовремено може наслутити начин на који је вероватно замишљено да се реши кључни проблем пред којим се човечанство, према Харарију нашло.
Јер, у једном од наступа на мајском скупу славног WEF-а, у својству гуруа те угледне међународне организација, Харари је истакао да главни проблем владајуће елите, која данас управља светом, нису ратови или глад, већ, како управљати новом глобалном класом бескорисних “new global useless class”. Затим је наставио: „Ја мислим да ће највећи економски и политички изазов наредних деценија бити, шта урадити са толиким бескорисним људима? ….. По мени, за сада, решење је комбинација дрога и компјутерских игара, за неке ….”. да би касније закључио: „Ако поседујете довољно података, као и моћне компјутере, ви ћете разумети људе боље него што они сами себе разумеју, тако да ћете моћи са њима манипулисати на начин који никада до сада није био могућ. А у таквој ситуацији стари демократски систем више није функционалан. Ми треба да измислимо нову демократију за ово ново доба, у којем су људи претворени у животиње које се могу „хаковати” (hackable animals). Са оном старом идејом да људи имају душу, дух и слободну вољу је завршено.”
Тако се на крају на елегантан начин дошло до везе између WEF-a, Харарија, великог „ресета” и оног мистериозног постројења за прераду меса у Рапид ситију. Чудном и закулисном игром судбине, прожете и незаобилазном иронијом, припадници оне Хараријеве класе бескорисних, који су постали бескорисни захваљујући вештачкој интелигенцији и роботима, могли би да заврше процесуирани помоћу ласера и ваздушних ножева којима ће прецизно управљати исти ти роботи уз помоћ вештачке интелигенције. Мада се све то на први поглед чини морбидним, мало ко је тренутно способан да то примети, јер је већина популације већ одавно подвргнута процесу „хаковања” и тако хипнотисана није више способна да разликује морбидности од нормалних појава, нити ће за коју годину, када проради постројење у Рапид ситију, бити способна да примети да се на производне траке уместо говеда и бизона товаре људска тела, пошто неће приметити разлику, јер, како рече Харари, ни једни ни други немају ни душе, ни духа, ни слободне воље.
Можда на самом крају није на одмет приметити да је друго име Харарија Ноа, што би могло да наведе на помисао да он можда није реинкарнација оног старозаветног Ное. Ту могућност, без обзира како се фантастичном чинила, не би требало олако одбацити, јер искушења кроз која човечанство тренутно пролази на известан начин подсећају на она потопска у којима је главни јунак био онај први Ноа. Он је уз помоћ своје барке омогућио да човечанство преживи велики потоп. На сличан начин би се улога његове реинкарнације могла тумачити као покушај да човечанству помогне да преживи још једну катастрофу, која би се као и она прва могла схватити као нека врста божје казне. Међутим, на основу свега онога што Ноа 2.0 говори у последње време није баш потпуно јасно на који начин он намерава са спаси човечанство, и да ли на његовој барци уопште има места за човека.
Или се можда његова мисија састоји од тога да читаво човечанство прво тестира, излажући га разним врстама искушења, као што су пандемије, вакцинације, ратови, глад, несигурност, понижења и застрашивања, тако да ће само они који положе све тестове моћи да се укрцају на његову барку, то јест ону златну милијарду. Стога, то је често поручивао и здравствени ренџер мајк Адамс својим читаоцима, памет у главу, ако желите да избегнете „хаковање” и преживите велики „ресет”, те на неком новом Арарату омогућите човечанству да поново крене испочетка.
