Juval Noa Harari :”Ja mislim da će najveći ekonomski i politički izazov narednih decenija biti, šta uraditi sa tolikim beskorisnim ljudima?“
Većina populacije već odavno je podvrgnuta procesu „hakovanja” i tako hipnotisana nije više sposobna da razlikuje morbidnosti od normalnih pojava.
Da li je Juval Noa Harari jedan od glavnih ideologa operacije velikog „reseta”, reinkarnacija onog starozavetnog Noe koji je svojom barkom čovečanstrvo spasio velikog potopa, pa mu je zadatak da ponovo spasi čovečanstvo od katastrofe jer postrojenje koje se gradi u Rapid sitiju, ukazuje na to da za koju godinu nećemo biti sposobna da primetimo razliku da se na proizvodne trake u mesnicama umesto goveda i bizona tovare ljudska tela.
U velikoj, moćnoj, za neke čak i ozloglašenoj, ali u principu nikada do kraja shvaćenoj zemlji zvanoj Amerika postoje razne vrste rendžera. To je ona vrsta zanimanja koja uglavnom pokriva brigu za javna dobara, kao što su šume, parkovi i prirodni rezervati. Pored toga rendžerima se nazivaju i pripadnici raznih oružanih formacija, čija uloga je održavanje javnog reda i bezbednosti. Međutim, malo je poznato da postoje i zdravstveni rendžeri (health ranger), koji bi trebalo da se brinu, kao što bi se iz samog imena moglo naslutiti, o zdravlju građana Amerike. Ta nova vrsta rendžera još uvek nije masovna, to jest veoma mali broj Amerikanaca se odlučuje za tu vrstu zanimanja. Koliko je poznato trenutno u Americi postoji samo jedan zdravstveni rendžer, a njegovo ime je Majk Adams (Mike Adams).
Da bi se dobila makar približna predstava o obimu posla koji je na svoja pleća natovario jedini zdravstveni rendžer u Americi, a verovatno i u svetu, nije na odmet podsetiti se da je sam pojam zdravlje danas daleko kompleksniji nego što je bio pre samo stotinjak godina, jer ono više ne predstavlja stanje ravnoteže i odsustva bolesti u ljudskom organizmu, već se komercijalizacijom stvarnosti pretvorilo u obično sredstvo za sticanje profita i obrtanje velikih i sve većih količina novca, koje se slivaju u džepove sve manjeg broja mešetara, čija briga nije zdravlje, već zarada. Ako se još uzme u obzir zapanjujući podatak da je početkom prošlog veka u svetu postojalo samo 14 bolesti i 8 lekova, od toga 6 prirodnih, a da danas imamo preko 10,000 bolesti, a prema podacima američke agencije za lekove – FDA preko 20,000 različitih lekova, onda postaje jasno pred kakvim izazovom se našao jadni Majk Adams.
Ali ni tu nije kraj njegovim mukama, jer, kako vreme prolazi, polje njegove delatnosti se neprestalno širi, pošto se načini pomoću kojih se zdravljem manipuliše umnožavaju, tako da se Majk sada mora brinuti ne samo za održavanje zdravlja njegovih zemljaka, nego i golih života. Pogotovu što se osim virusima i pomoću njih i fabrikovanim vakcinama, preti i glađu, ali i uništavanjem ne samo materijalnih, nego i duhovnih i kulturnih temelja savremenog društva. Zbog toga se čini gotovo neverovatnim kako Majk Adams uspeva da sve to prati i upozorava svoje zemljake, ali i ostale građane planete, na sve te opasnosti koje ih skoro svakodnevno vrebaju.
Najnovija sumnjiva pojava na koju je rendžer Majk pre nekoliko dana upozorio svoje zemljake odnosi se na svečano najavljenu izgradnju ogromne fabrike za preradu goveđeg i bizonovog mesa u blizini grada Rapid siti u saveznoj sržavi Južna Dakota. Izgradnja treba da počne sledeće godine, a završetak je predviđen za 2026. godinu. Radi se o projektu vrednom $1,1 milijarde, sa ukupnom površinom od 1 milion kvadratnih stopa (oko 90,000 m2). U tom postrojenju moći će da se preradi 8,000 grla stoke dnevno.
Sve to je na, specijalno za tu priliku organizovanoj, konferenciji za štampu objavila Megan Kingsburi, direktor, to jest CEO, kompanije „Western Legacy Development Corporation”, koja bi trebalo da organizuje izgradnju, a iza koje u senci stoji sumnjiva grupa investitora, kako to obično biva u sličnim situacijama. Ona je svečanim tonom izjavila da će ta fabrika omogućiti zdravu konkurenciju i alternativu moćnim kompanijama koje na monopolistički način, uništavajući konkurenciju, kontrolišu preradu mesa u tom delu Amerike. Pored toga, takav obim proizvodnje bi doprineo većoj stabilnosti u lancu snabdevanja mesnim prerađevinama, a također i snizio cenu krajnjih proizvoda.
Međutim, nisu baš svi bili oduševljeni takvom prezentacijom. Bilo je onih, kako među novinarima, tako i među građanima, koji su se čudili otkud odjednom tako veliko postrojenje u njihovom malom gradu u čijoj čak i široj okolini nema ni izbliza toliko stoke da bi se mogao zadovoljiti pomenuti kapacitet od 8,000 grla na dan. A pored toga Rapid siti nema ni izbliza toliko stanovnika da bi se obezbedilo barem 2,500 radnika, koliko se procenjuje da bi bilo potrebno da opslužuje fabriku takvog kapaciteta.
Ali, kao odgovor prezentirani su im podaci da se ne brinu za radnu snagu, jer će proizvodnja biti u potpunosti robotizovana sa maksimalnom primenim veštačke inteligencije uz korištenje laserske tehnologije i specijalnih vazdušnih noževa koji životinjska tela komadaju uz pomoć struje vazduha velike brzine, tako da skoro neće biti ni potrebe za radnicima. Zatim je rečeno da će stoka svakodnevno biti dopremana iz udaljenih lokacija specijalnim transportima sa kojih će se direktno pretovarati na proizvodne trake. A pored toga neće biti nikakvog otpada, koji kod takvih projekata obično izaziva brigu lokalnog stanovništva, jer će sva mast i ostali otpatci biti specijalnim postupkom prerađivani u biogorivo.
Nije još poznato kojim pravcem će se, nakon obelodanjivanja tih planova, u narednom periodu kretati reakcije građana Rapid sitija, ali prvo pitanje koje je Majk Adams postavio samom sebi bilo je: Da li će to mamutsko postrojenje moći, osim trupaca zaklanih goveda i bizona, prerađivati i mrtva telesa nekih drugih životinja?
Uzimajući u obzir trenutnu ekonomsku situaciju, koja ne izgleda nimalo sjajno, bez izgleda da se u skoroj budućnosti popravi, a koju karakterišu nestašice svih vrsta đubriva, rastuće cene dizel goriva, dugotrajne suše kojima se ne nazire kraj, a koje su skoro u potpunosti onemogućile proizvodnju stočne hrane, uzrokujući ozbiljne poremećaje i u stočarstvu, za očekivati je da će broj goveda koja bi trebalo da stižu do prerađivačkih postrojenja, sličnih ovom planiranom da se podigne u Rapid sitiju, narednih godina biti sigurno desetkovan. Dok će se istovremeno nastaviti započeti proces depopulacije, koji će osim toksičnim takozvanim vakcinama biti potpomognut glađu i drugim vrstama zlosutnih poremećaja, uzrokujući nagomilavanje druge vrste mrtvih trupaca, onih ljudskih.
Majk napominje da on ne optužuje planere tog projekta u Rapid sitiju za neku zločinačku zamisao, ali zadržava pravo da se pita da li je to postrojenje možda unapred zamišljeno za višenamensku upotrebu, tako da bi moglo, u nedostatku goveda i bizona, biti upotrebljeno za preradu ljudskih tela, kojih bi, prema njegovim projekcijama, u periodu nakon 2026. moglo biti u izobilju.
Da bi na kraju tog svog priloga, objavljenog na njegovom „sajtu” naturalnews.com, zaključio da su te njegove sumnje možda ipak preterane. Da će verovatno ti usavršeni roboti, laseri, veštačka inteligencija i vazdušni noževi biti korišteni za proizvodnju hamburgera, kolagena, i biogoriva. Te da u tome ne bi trebalo biti ničega sumnjivog. I na samom kraju je upitao čitaoca: Šta ti misliš?
Glavni razlog za prelazak na veštačko meso navodi se spas planete
Uzimajući u obzir da bi se pored razloga koje je Majk naveo kao povod za njegove sumnje moglo nabrojati barem još nekoliko koje nije naveo, taj čitalac neće imati nikakvih nedoumica u opravdanost tih sumnji. Jer već odavno se najavljuje postepeno napuštanje mesa u ljudskoj ishrani i njegova zamena veštačkim. Taj projekat je već u procesu realizacije, a nedavno je objavljeno da je u Singapuru to frankenštajnsko meso već u prodaji. A kao glavni razlog za prelazak na veštačko meso navodi se spas planete, pošto se upravo stoka smatra jednim od najvećih krivaca za one takozvane klimatske promene. Osim toga na čitavoj planeti već odavno je u toku proces redukcije poljoprivredne proizvodnje koji se ostvaruje koordiniranim delovanjem restriktivnog zakonodavstva i agresivnom ekspanzijom korporativnog kapitala, kojim se postepeno uništava tradicionalna farmerska poljoprivreda.
To je dovelo da sve većeg otpora farmera širom sveta. Sukob indijskih farmera protiv vlade traje još od prošle godine i ne vidi mu se kraj. Slična je situacija i u Holandiji, gde protesti traju mesecima, a trenutno je čitava država blokirana traktorima i poljoprivrednom mehanizacijom, koje su tamošnji farmeri izveli na sve glavne saobraćajnice u zemlji u znak protesta protiv najnovijih zakonskih predloga koji će im potpuno onemogućiti proizvodnju, te ih odvesti u bankrotstvo, a kojima je, između ostalog, predviđeno da se ukupan broj grla stoke u zemlji smanji na trećinu.
Kada se sve to sagleda onda je više nego jasno da ono futurističko postrojenje u Rapid sitiju, kada 2026. bude završeno, ne samo da neće imati dnevno na raspolaganju 8,000 grla stoke, nego je pitanje da li će uopšte u to vreme biti stoke u nizijama američkog srednjeg zapada. A kada se sve to sagleda u kontekstu onoga o čemu jedan od glavnih ideologa operacije velikog „reseta”, Juval Noa Harari već godinama u svojim javnim nastupima govori, onda one navedene sumnje dobijaju svoje opipljivo opravdanje, dok se istovremeno može naslutiti način na koji je verovatno zamišljeno da se reši ključni problem pred kojim se čovečanstvo, prema Harariju našlo.
Jer, u jednom od nastupa na majskom skupu slavnog WEF-a, u svojstvu gurua te ugledne međunarodne organizacija, Harari je istakao da glavni problem vladajuće elite, koja danas upravlja svetom, nisu ratovi ili glad, već, kako upravljati novom globalnom klasom beskorisnih “new global useless class”. Zatim je nastavio: „Ja mislim da će najveći ekonomski i politički izazov narednih decenija biti, šta uraditi sa tolikim beskorisnim ljudima? ….. Po meni, za sada, rešenje je kombinacija droga i kompjuterskih igara, za neke ….”. da bi kasnije zaključio: „Ako posedujete dovoljno podataka, kao i moćne kompjutere, vi ćete razumeti ljude bolje nego što oni sami sebe razumeju, tako da ćete moći sa njima manipulisati na način koji nikada do sada nije bio moguć. A u takvoj situaciji stari demokratski sistem više nije funkcionalan. Mi treba da izmislimo novu demokratiju za ovo novo doba, u kojem su ljudi pretvoreni u životinje koje se mogu „hakovati” (hackable animals). Sa onom starom idejom da ljudi imaju dušu, duh i slobodnu volju je završeno.”
Tako se na kraju na elegantan način došlo do veze između WEF-a, Hararija, velikog „reseta” i onog misterioznog postrojenja za preradu mesa u Rapid sitiju. Čudnom i zakulisnom igrom sudbine, prožete i nezaobilaznom ironijom, pripadnici one Hararijeve klase beskorisnih, koji su postali beskorisni zahvaljujući veštačkoj inteligenciji i robotima, mogli bi da završe procesuirani pomoću lasera i vazdušnih noževa kojima će precizno upravljati isti ti roboti uz pomoć veštačke inteligencije. Mada se sve to na prvi pogled čini morbidnim, malo ko je trenutno sposoban da to primeti, jer je većina populacije već odavno podvrgnuta procesu „hakovanja” i tako hipnotisana nije više sposobna da razlikuje morbidnosti od normalnih pojava, niti će za koju godinu, kada proradi postrojenje u Rapid sitiju, biti sposobna da primeti da se na proizvodne trake umesto goveda i bizona tovare ljudska tela, pošto neće primetiti razliku, jer, kako reče Harari, ni jedni ni drugi nemaju ni duše, ni duha, ni slobodne volje.
Možda na samom kraju nije na odmet primetiti da je drugo ime Hararija Noa, što bi moglo da navede na pomisao da on možda nije reinkarnacija onog starozavetnog Noe. Tu mogućnost, bez obzira kako se fantastičnom činila, ne bi trebalo olako odbaciti, jer iskušenja kroz koja čovečanstvo trenutno prolazi na izvestan način podsećaju na ona potopska u kojima je glavni junak bio onaj prvi Noa. On je uz pomoć svoje barke omogućio da čovečanstvo preživi veliki potop. Na sličan način bi se uloga njegove reinkarnacije mogla tumačiti kao pokušaj da čovečanstvu pomogne da preživi još jednu katastrofu, koja bi se kao i ona prva mogla shvatiti kao neka vrsta božje kazne. Međutim, na osnovu svega onoga što Noa 2.0 govori u poslednje vreme nije baš potpuno jasno na koji način on namerava sa spasi čovečanstvo, i da li na njegovoj barci uopšte ima mesta za čoveka.
Ili se možda njegova misija sastoji od toga da čitavo čovečanstvo prvo testira, izlažući ga raznim vrstama iskušenja, kao što su pandemije, vakcinacije, ratovi, glad, nesigurnost, poniženja i zastrašivanja, tako da će samo oni koji polože sve testove moći da se ukrcaju na njegovu barku, to jest onu zlatnu milijardu. Stoga, to je često poručivao i zdravstveni rendžer majk Adams svojim čitaocima, pamet u glavu, ako želite da izbegnete „hakovanje” i preživite veliki „reset”, te na nekom novom Araratu omogućite čovečanstvu da ponovo krene ispočetka.
