Пошто се према Јунговој теорији синхроницитета у космосу ништа не дешава случајно, већ тек када се испуне услови сврховитости, онда би се могло очекивати пропаст Запада.
Владе Велике Британије је управо објавила одлуку да ће до 2029. године у Уједињеном краљевству бити укинути сви аеродроми, осим Хитроуа, Глазгова и Белфаста. А и та три би требало да се затворе у наредних десетак година. Да ли се то уклапа у „припреме“ за пропаст Запада, након којег ће се начин живота и стандарди приближавати оним средњовековним , тако да се са великом сигурношћу рачуна да за 15-20 година у Уједињеном краљевству неће бити потребни ни авиони, а ни аеродроми.
На шта указује пророчанско истицање Хермана Грефа да је следећи велики корак пред човечанством стварање „глобалне вештачке интелигенције” у циљу остваривања „глобалне владавине” и поруке деци да морају да науче да коегзистирају са вештачком интелигенцијом или ће се у противном претворити у бескорисне изелице.
Да ли је од Кине вешто направљен Тројански коњ, уз помоћ којега би, након пропасти Запада тај исти Запад у нешто мало препакованом облику наставио да франкенштајнски и даље живи.
Ево шта нас чека после најављене пропасти запада 2025.
О пропасти такозваног Запада говори се и пише такорећи читаво време његовог постојања, јер је од самог свог устоличења, за које се може сматрати почетак колонијалних освајања европских поморских сила, био утемељен на пљачки, експлоатацији и истребљењу не само људи и народа, него и природе и њених ресурса, а такођер и уништавању свих осталих облика живота. Због тога је већ одавно постало отрцано понављати оне речи као што су, декаденција, дегенерација, деградација, корупција , трулеж, колапс, неодрживост, безумље. А он, гле чуда, још није пропао, и као да се руга и шеретски смеје у лице својим све нестрпљивијим критичарима који никако да дочекају његову коначну пропаст.
А ту пропаст је прогласио Освалд Шпенглер пре више од једног века у свом генијалном истоименом делу: Пропаст Запада, чији је други део објављен 1923, дакле пре тачно сто година. Да ли се ради о случајном синхроницитету да је ове 2023. године одједном узето озбиљно у обзир оно контраверзно предвиђање демографског колапса земаља западне хемисфере за 2025. годину, предочено на тајанственом сајту Deagel, иза којег би могла да се крије та дуго очекивана пропаст? Пошто се према теорији синхроницитета Шпенглеровог земљака Карла Густава Јунга у космосу ништа не дешава случајно, већ тек када се испуне услови сврховитости, онда би се очекивање пропасти Запада на стогодишњицу објављивања Шпенглерове истоимене књиге могло сматрати за још једну могућу потврду Јунгове теорије.
А да Шпенглер није узалуд написао то своје дело, које ће морати чекати читав век да се оствари оно што је у њему описано и наговештено, један исечак би могао на идеалан начин да послужи као епитаф на гробу умирућег Бехемота:
„Ти умиреш. Видим у теби све значајке стигми пропасти. Могу доказати да твоје огромно богатство и твоје огромно сиромаштво, твој капитализам и твој социјализам, твоји ратови и твоје револуције, твој атеизам, твој песимизам и твој цинизам, твој неморал, твоји уништени бракови и твоја контрола рађања, цеде из тебе и последњу кап крви одоздо и убијају те одозго, убијају те у мозак и истребићете – могу ти доказати да се код тебе виде сви знакови умирућих земаља из давних времена – Александрије, Грчке и неуротичнога Рима.”
Тај полумртвац је својим дугим и бескрајним пропадањем изгледа досадио и дозлогрдио не само богу и људима, него, чини се, и самом себи. Њега још бране и још увек му певају хвалоспеве једино они који су добро плаћени да то раде, што на најбољи начин одражава суштину његовог тако дугог постојања и још дужег пропадања. Јер, он је опстајао и своју егзистенцију заснивао искључиво на потплаћивању и корупцији. Али, муниције за то некада моћно оружје, које се постепено претворило у последњи адут, као да понестаје, тако да је све мање оних спремних да певају хвалоспеве мрцу у чијим џеповима је остало још само нешто мало оног лажног новца без покрића, који је долазио главе свим оним умирућим земљама поменутим у Шпенглеровом епитафу овој задњој, чију смрт није успео да доживи.
Због тога, ваљда у очајању и безнађу, оно мало тих лажних пара што му је остало улаже за финансирање своје властите смрти. Разним саботажама уништава инсталације за довод енергије неопходне за продужење живота, затим фабрике за производњу хране, фарме, па и остале, нарочито оне хемијске које када се запале праве добар ватромет, што му ваљда годи док је у самртном ропцу. А том ватромету помажу и композиције теретних возова које скоро свакодневно, попут помахниталих дивљих коња скачу и искачу из шина, остављајући широм северноамеричког континента неизбрисиве трагове тог ропца. Последње резерве тог свакодневно доштампаваног новца улаже у наоружање и муницију свога савезника у свом последњем рату, ваљда предосећајући да му је то и задња прилика да коначно умре, па стога никако не жели да је пропусти.
А што се ратова тиче, он их са својим епигонима, који верују да ће га надживети, никада није водио у циљу освајања, због чега су се ратови водили хиљадама година, већ искључиво у циљу обртања новца и остваривања профита, то јест користећи их као посебну привредну грану, а успут ако се нешто и опљачка. Стога му никада није било важно ко ће у неком рату победити, већ колики ће профит остварити. А војника и сукобљених страна, као што лепо рече Освалд Шпенглер, се увек лако уз помоћ новинара нађе.
Осим тих самоубилачких аката из очајања постоје још неки наговештаји који би се дакако могли довести у везу са оним Deagel-овим претсказањем демографског краха већине чланица некадашње најмоћније коалиције на планети. Влада Велике Британије је управо објавила одлуку да ће до 2029. године у Уједињеном краљевству бити укинути сви аеродроми, осим Хитроуа, Глазгова и Белфаста. А и та три би требало да се затворе у наредних десетак година. Што се све савршено уклапа у поменуту Deagel-ову пројекцију, према којој би број становника краљевства до 2025. године био сведен на само 14 милиона. Пошто се вероватно планира да тај број настави да пада, а да ће се начин живота и стандарди приближавати оним средњовековним, тако да се са великом сигурношћу рачуна да за 15-20 година у Уједињеном краљевству неће бити потребни ни авиони, а ни аеродроми. То се, наравно, маскира другим разлозима, што не би требало да завара оне пажљиве посматраче.
А када је већ реч о авионима и авионском саобраћају, преко пута океана, у Америци се такођер нешто слично наговештава. Тамо је око Божића у једном дану отказано 17,000 летова, да би се нешто слично поновило око Ускрса, када је такођер у једном дану приземљено истовремено 800 путничких авиона компаније Саутвест. Што би све могло да се тумачи као суптилна порука све глупљем, а ускоро и све малобројнијем становништву да им авионски превоз неће више бити тако лако доступан као некада. А додатна порука би се могла наслутити из чињенице да се све то догађа на религиозне празнике, који умирућем Западу никада нису представљали светињу, већ само као још једну од безброј прилика да се добро заради. У овом случају празнике користи да се руга својим поклоницима, који то ругање неће моћи никада да схвате, јер их ускоро неће ни бити.
Кинески спас
Међутим, ако се мало издигне изнад тривијалности саботажа, пљачки, профитерства, корупције и страхова од онога што доноси сутрашњица, те све то сагледа из мало шире историјске перспективе, онда би се између онога што се тренутно дешава и оне Deagel-ове демографске девијације предвиђене за 2025. могла приметити још чвршћа веза. 1978. године је легендарни оснивач и вечити директор оног фамозног WEF-а, Клаус Шваб предложио тадашњем неприкосновеном кинеском лидеру из сенке Денг Сјаопингу да се прикључи том, тада још увек не тако славном форуму. Предлог је оберучке прихваћен, тако да је Кина, до тада потпуно изолована, извађена такорећи из нафталина, и убачена у игру која ће је за нешто више од четири деценије ставити на чело оне коалиције која би требало да преузме контролу над планетом од умирућег Запада.
Денг није имао времена да присуствује првом кинеском пуноправном учешћу на зимском окупљању у Давосу 1979, јер је 29. јануара те године имао договорен историјски сусрет у Вашингтону са тадашњим америчким председником Картером, на којем је тај закулисни план утаначен и званично потписан. Од 2007. године Кина ће бити стални домаћин редовних годишњих летњих скупштина WEF-а, које ће носити назив: Annual Meeting of the New Champions. Ове године састанак нових шампиона треба да се одржи од 27-29 јуна у Тјањину. Није тешко наслутити да је све то имао у виду Deagel-ов тим, који се бавио оним демографским пројекцијама. А такођер се може наслутити да се, уколико предвиђања из тих пројекција буду тачна, они скупови у Давосу након 2025. неће ни одржавати, с обзиром на шта би Европа према тим оствареним предвиђањима требала да личи.
Из истог разлога би се могло очекивати да се и седиште Светске здравствене организације – WHO из Швајцарске такођер ускоро пресели у Кину, која је, да се успут напомене, у износу од 86% финансирана од стране Бил и Мелинда Гејтс фондације, фармацеутских корпорација и, наравно, Кине. А та WHO би за који месец требала да и званично постане она дуго најављивана Светсак влада, чије наредбе ће бити обавезујуће за све владе света. Зар се на крају не чини да су због тога Кинези и увучени у игру 1978. године.
То све треба да изму у обзир они који се „пале” Кинезима и њиховом спаситељском мисијом. Што би рекао наш народ: „далеко им било”. Није ту потребна нека велика памет да се закључи да је од Кине за педесетак година вешто направљен Тројански коњ, уз помоћ којега би, након пропасти Запада тај исти Запад у нешто мало препакованом облику наставио да франкенштајнски и даље живи. Те да још успут промовише и у пракси на суров начин остварује идеале оних који су их 1978. извадили из нафталина. Није то никаква празна реторика, слике су довољне да испричају причу о Кини као спасиоцу, опседнутом тоталитарном контролом становништва до сада невиђених размера, претварању мултимилионских градова у концентрационе логоре по чијим празним улицама аветињски лутају пси-роботи.
А да се не говори о опседнутости потрошњом, стицањем, материјализмом, застрањивањима која су оберучке прихватили од западног човека, подигавши их на квадрат. Њихови ментори су за тих пола века кинеског такозваног чуда све своје индустрије оне најбезвезније потрошачке робе, укључујући и паметне телефоне, компјутере и дигиталну технологију, преселили у Кину и Југоисточну Азију, да би онда произведену робу хиљаде оних монструозних преко 400 метара дугачких контејнерских бродова, што крстаре светским морима и океанима, враћали назад њиховим идиотизованим грађанима. Да се на крају спомене главни мотор американизације, то јест вестернизације човечанства, а то је брза храна. Онај ланац поховане пилетине, коју би Дуци Симоновић назвао ђубретом, звани КФЦ у Америци данас има тренутно 3900 ресторана, а у остатку света преко 25,000, од тога у Кини 8,100. Слична ситуација је и са Мекдоналдсом.
Конфучије, Лао Це, заједно са Денг Сијаопингом се већ одавно преврћу у својим гробовима, гледајући у шта се претворила њихова Кина са преко 5,000 година дугом културном традицијом.
Како је текла операција са кинеским тројанским коњем описано је још пре две године:https://standard.rs/2020/02/26/od-konfucija-preko-sjaopinga-do-alibabe/
Путинова Русија
Они Европљани и Американци који преживе 2025-ту треба да се чувају не само Кине, него и Русије. Јер, уколико се завири у унутрашњост те велике земље, сакривену иза кулиса њеног војног сукоба са пропадајућим Западом, може се веома лако уочити доста тога интересантног, те корисног и употребљивог за стицање реалније слике о њој. Као прво, није згорег почети од оног најскоријег што се догодило. Руско министарство здравља је 15. априла свечано објавило да је издало употребну дозволу за најновију вакцину: Gam-COVID-Vak-D, чији је аутор, ко би други него Александар Леонидович Гинзбург, кога је пре две године Руски јеврејски конгрес поредио са Мојсијим, након што је својом првом вакцином, по имену Спутњик, спасио не само Руски народ, него и читаво човечанство.
Није потребно наглашавати да је то вакцина специјално смућкана за децу од 6-11 година старости, и да је, вероватно због тога, одобрена по кратком хитном поступку само да ипо месеца након подношења захтева. Иначе у нормалним околностима та процедура одобравања траје барем две године. Неки сумњичавци врте главом и питају се чему толика хитност, када је пандемија одавно завршена и мало ко прича о њој. Тим истим сумњичавцима су још увек свежа сећања да су такве и сличне вакцине већ побиле и осакатиле на хиљаде деце широм света, па и у самој Русији. И не само то, већ још увек убијају и сакате.
Кад је већ реч о ковиду и вакцинама треба поменути да су руски надлежни државни органи на том паралелном фронту још увек у стању пуне ратне приправности, јер онај вирус звани ковид, којег, то треба увек наглашавати, још увек нико није нити изоловао, нити видео под било каквим микроскопом, а тиме и доказао његово постојање, представља, поред НАТО-а другог највећег непријатеља славне Русије. Због тога је 24. марта у Москви под руководством Татјане Голикове и Ане Попове заседао главни штаб за борбу против тог опаког непостојећег непријатеља, и то, као што се види са фотографије, у пуној ратној спреми. Теме су, као што се може и наслутити, биле: PCR тестови, производња вакцина и остали аспекти биосигурносне железне завесе.
И да се на крају каже неколико речи о и о главној звезди оне сфере живота која нема везе са ратом против НАТО-а, а то је, Херман Греф. Одавно је познато да Греф, као један од кључних WEF-ових кадрова у руској руководећој номенклатури, већ одавно својски и по задатку ради на спровођењу и имплементацији у све аспекте живота Руске федерације свих тачака агенде великог ресета, и то почев од трансхуманизма, четврте индустријске револуције па до оне све популарније вештачке интелигенције. Греф са својом Сбер корпорацијом стоји иза свих пројеката који су Русију, заједно са Кином ставили на чело земаља које су најдаље отишле у остваривању дистопијских визија Клаус Шваба и његове десне руке Јувала Ное Харарија. Да се спомену оне најважније, биометрија, камеризација (инсталирање камера на сваком ћошку огромне земље Русије) дигитализација свих аспеката живота грађана, укључујући идентитет, дигиталну валуту и апсолутну контролу грађана од стране отуђених државних и ван државних центара моћи.
Још једино недостаје трансџендеризам, или оне перверзије са половима и педофилијом. Ту се вероватно још увек тактизира због дубоко укорењене одбојности руске душе према западном сексуалном нихилизму. Чека се прави тренутак, да се не би ризиковало са чачкањем мечке.
У најновијем јавном обраћању Херман Греф је пророчански истакао да је следећи велики корак пред човечанством стварање „глобалне вештачке интелигенције” у циљу остваривања „глобалне владавине”. Затим се обратио деци поручивши им да морају да науче да коегзистирају са вештачком интелигенцијом (ВИ), или ће се у противном претворити у бескорисне изелице. Свако дете би требало да научи како ВИ функционише, да разликује ВИ од људи, те како да у сарадњи са њом унапреди своје способности. Будућност човечанства зависи, по Грефу, од тога како ће се одговорити на питања: да ли ће нас машине допуњавати или ће нас потпуно заменити, чему треба да дамо приоритет у учењу деце, и шта значи бити људско биће у ери вештачке интелигенције.
Греф је чини се заборавио да је на та питања одговорио још 2019, рекавши једном приликом: „Можемо подвући три основна својства која карактеришу ‘човека будућности‘. Прво је да он представља особу која поседује висок степен креативности. Друго је да има добро развијено системско размишљање. Веома је тешко данас наћи особу која је креативна и још способна за системско размишљање. Од седам милијарди људи, шест ће морати бити елиминисано ….”(Из семи миллиардов человек шесть миллиардов будет отсеяно…)
https://katyusha.org/oczifrovka/gosgref-razoshelsya-glavnyij-czifrosektant-globalist-rf-snova-promyil-mozgi-senatoram-v-sovfede.html
Након што је Русија у Александру Гинзбургу добила свог Мојсија, чини се да је у лику Хермана Грефа добила и свог Јувала Ноу Харарија.
Узимајући све то у обзир, више је него очигледно, да би спасио Русију и човечанство од трулог запада, Путин би морао поред НАТО-а да победи и Хермана Грефа, или онога ко стоји иза њега, уколико он сам није тај.
Јануара прошле године покушано је одговорити на питање ко управља данашњом Русијом: https://sedmasila.rs/ko-upravlja-danasnjom-rusijom/. Чини се да то још увек није најјасније.
Алиса у земљи чуда
Да све не изгледа тако суморно, како за Русе, тако и за човечанство, показао је један на први поглед безначајан и бизаран догађај. Након што је освојио своју прву ATP-1000 мастер титулу руски тенисер Андреј Рубљев је сутрадан у Монте Карлу у својству кума присуствовао крштењу Алисе, кћерке његовог великог пријатеља и колеге тенисера, Данила Медведева. Он је том приликом обећао да ће учинити све да она верује у Бога и да никада не скине крст.
Управо то његово обећање представља можда кључни детаљ за разумевање прекретнице на којој се нашло човечанство суочено са пропашћу Запада и дилемом, којим путем након те пропасти. Уколико у наредних двадесетак година Алиса и њена генерација буду веровали у бога и не скину крстове, они би могли да буду управо они „људи будућности”, које је поменуо Херман Греф 2019. године. Обдарени високом креативношћу и способношћу за системско размишљање, они би се, чак и ако се оствари план WEF-оваца о оној златној милијарди, сигурно лако нашли у њој. Али на велику жалост Грефа и његових компањона, тим људима будућности неће требати вештачка интелигенција, нити знање како да се опходе према њој, нити ће морати да се брину да ли ће уз помоћ ње бити замењени и елиминисани. Исто тако тој златној генерацији неће требати ни Греф, ни Шваб, ни Харари.
Андреј Рубљев је, вероватно не бивајући тога свестан, тим обећањем можда наговестио онај прави пут о којем је 9. јуна 1978. године америчкој интелектуалној елити окупљеној на Харварду говорио Александар Солжењицин, када је рекао отворено да не гаје илузије да је са њихове стране зида много боље, него са оне друге. Рекао им је да је свет подељен, али да обе полутке болују од исте болести и да суштина није у одабиру између постојећих путева, већ у потрази за оним правим. Та болест је наставила да, попут неког невидљивог високозаразног вируса, хара планетом до данашњег дана. Да ли је та малена руска дружина, окупљена у руској цркви у Монте Карлу, на неки тајанствен, симболички начин обасјала тај Солжењицинов пут, који би могао уједно бити и спасоносни лек за ту болест од које човечанство тако дуго болује.
А онај крст који би, како је то Андреј Рубљев замислио, носили Алиса и њена генерација Грефових „људи будућности”, не би требало схватити као симбол хришћанства или православља, или уоште чврсто везати за било коју религију, већ пре као симбол чврстог уверења тих људи будућности да је живот у којем су се нашли било чијом намером, много више од пуког трајања и доколичног ишчекивања да прође и да се заврши, заувек. Да једноставно буде као неки знак распознавања на основу којег ће се разликовати од свих оних у зомбије претворених припадника врсте Хомо сапиенса, од којих је њихов креатор сигурно много више очекивао и у које се итекако разочарао, па их можда на неки људима несхватљив начин сада покушава казнити.
Солжењициново обраћање на Харварду и онај позив Клауса Шваба Денг Сијапингу да се Кина придружи WEF-у десили су се исте године, 1978. Опет Јунг са својим синхроницитетима!
Ако тај коначно пронађени пут и не постане оштечовечански, него само руски, Русија ће на њему остати и даље недокучива, огромна, непобедива и, изнад свега, неиспрпан извор чуда, каква је одувек била. Из тих чуда ће Данилова Алиса и њена генерација моћи црпити идеје за ону креативност и развој системског размишљања, о којима је тако дивно говорио Херман Греф. На исти начин како се то дешавало са оном Дизнијевом Алисом у њеној земљи чуда. Тако да ће се преко Дизнија и даље моћи одржати она крхка веза између Европе и Русије, јер би Европа, према неким футуристичким пројекцијама, након пропасти Запада била претворена у један велики Дизниленд, који би опслуживали Арапи, Турци, Африканци и ко зна који још народи.
И да се на самом крају заврши са још једном мистериозном „случајношћу”. Након крштења у Монте Карлу Андреј Рубљев је отпутовао у Бања Луку, где учествује на следећем турниру, Српска опену. У исту ону Бања Луку која је 16. фебруара 2015. на свечан начин прославила затварање првог и последњег Мекдоналдс ресторана у Републици Српској.
