„Najbolje do sada viđeno društvo ogleda se u neopravdanom višku kao u svojstvu koje ga bitno razlikuje od sličnih u okruženju otkrivajući njegovo licemerje,…“
„U nevolji stiči znanje i čuvaj imanje“! Mudrost je koja obavezuje. Pre svega da tragamo za skrivenim prostorima ljudskosti iz kojih možemo izlučiti ono malo motivacije koja prevagne vrlini, a zatim, da crne misli odložimo. Obavezuje nas i da nam znanje pomogne u farisejskoj buci. LOŠE STRANE STVARI polaze od vere da je ljudskost neupitna i da joj promišljanje samo doprinosi.
Autor:ĐORĐE D.SIBINOVIĆ
Pravo je jedina nauka koja se služi fikcijama radi postizanja pravde i istine na kraju puta koji neistina-fikcija prelazi u ime viših ciljeva. Za ovaj spis fikcionalno je potrebno više nego egzaktno. Dakle, uzmimo najrazvijeniju zemlju zapadnog kapitalizma. Iz statističkih izvora zapazimo najveći mesečni prihod pojedinca. Uz rušljivu pretpostavku da je sve bilo stabilno isto, pomnožimo sa brojem meseci u radnom veku. Dobijeni rezultat razložimo sledećim statističkim podacima: koliko je potrebno potrošiti u jednom mesecu za život (info stan, hrana i tako to) pomnoženo sa rečenim brojem meseci, zatim, koliko je potrebno da se pristojno obuče i letuje, vozi automobil i slično, takođe pomnoženo sa 480, pa sabrane zbirove oduzmemo od početno dobijene sume. Kreditna sposobnost zaduženja prihoda do jedne trećine trebalo bi da se sadrži u vrednosti nekretnina subjekta koga analiziramo da bi pridružen bankarski konto dostigao ukupan zbir sa početka analize. Ako tome dodamo i supružnika koji je podoban za opisanu metodologiju, dobijamo materijalni izraz domašaja pravovernih hrišćana koji su svoje materijalne vrednosti sticali, prema nepodeljenom mišljenju najvećeg broja pripadnika zapadno-hrišćanske kulture, u najboljem obliku organizacije života i društva: u demokratskom kapitalističkom društvu i državi.
Kontrolni korektivni metodološki postupci obradiće nasledstva, igre na sreću, bonuse i to je to. Kada dobijeni rezultat uporedite sa imovinskim kartama najvažnijih i najmoćnijih ljudi čije odluke se imperativno primenjuju na sve članove opisanih skupova, uočava se očigledna nesrazmera koju nije moguće objasniti objektivnom naučnom metodologijom obračuna iskazane razlike ni uz pomoć fikcije, zaštite podataka o ličnosti, privatnosti, zaštite izvora, pozivanja na dobiti iz igara na sreću izvan javnog prostora i tako dalje, i tako bliže. Najbolje do sada viđeno društvo ogleda se u neopravdanom višku kao u svojstvu koje ga bitno razlikuje od sličnih u okruženju otkrivajući njegovo licemerje, zgrtačku histeriju, pohlepnu odanost materijalnom dok striktno i dosledno propoveda hrišćanstvo i koristi ga da brani svoj svet od drugih svetova onim vrednostima kojih se osnivač hrišćanstva lako odrekao. Dakle, Hrist je istina, hrišćanstvo je imovina bez pokrića. Fikcija, šta li?. Auu.
