„Најбоље до сада виђено друштво огледа се у неоправданом вишку као у својству које га битно разликује од сличних у окружењу откривајући његово лицемерје,…“
„У невољи стичи знање и чувај имање“! Мудрост је која обавезује. Пре свега да трагамо за скривеним просторима људскости из којих можемо излучити оно мало мотивације којa превагне врлини, а затим, да црне мисли одложимо. Обавезује нас и да нам знање помогне у фарисејској буци. ЛОШЕ СТРАНЕ СТВАРИ полазе од вере да је људскост неупитна и да јој промишљање само доприноси.
Аутор:ЂОРЂЕ Д.СИБИНОВИЋ
Право је једина наука која се служи фикцијама ради постизања правде и истине на крају пута који неистина-фикција прелази у име виших циљева. За овај спис фикционално је потребно више него егзактно. Дакле, узмимо најразвијенију земљу западног капитализма. Из статистичких извора запазимо највећи месечни приход појединца. Уз рушљиву претпоставку да је све било стабилно исто, помножимо са бројем месеци у радном веку. Добијени резултат разложимо следећим статистичким подацима: колико је потребно потрошити у једном месецу за живот (инфо стан, храна и тако то) помножено са реченим бројем месеци, затим, колико је потребно да се пристојно обуче и летује, вози аутомобил и слично, такође помножено са 480, па сабране збирове одузмемо од почетно добијене суме. Кредитна способност задужења прихода до једне трећине требало би да се садржи у вредности некретнина субјекта кога анализирамо да би придружен банкарски конто достигао укупан збир са почетка анализе. Ако томе додамо и супружника који је подобан за описану методологију, добијамо материјални израз домашаја правоверних хришћана који су своје материјалне вредности стицали, према неподељеном мишљењу највећег броја припадника западно-хришћанске културе, у најбољем облику организације живота и друштва: у демократском капиталистичком друштву и држави.
Контролни корективни методолошки поступци обрадиће наследства, игре на срећу, бонусе и то је то. Када добијени резултат упоредите са имовинским картама најважнијих и најмоћнијих људи чије одлуке се императивно примењују на све чланове описаних скупова, уочава се очигледна несразмера коју није могуће објаснити објективном научном методологијом обрачуна исказане разлике ни уз помоћ фикције, заштите података о личности, приватности, заштите извора, позивања на добити из игара на срећу изван јавног простора и тако даље, и тако ближе. Најбоље до сада виђено друштво огледа се у неоправданом вишку као у својству које га битно разликује од сличних у окружењу откривајући његово лицемерје, згртачку хистерију, похлепну оданост материјалном док стриктно и доследно проповеда хришћанство и користи га да брани свој свет од других светова оним вредностима којих се оснивач хришћанства лако одрекао. Дакле, Христ је истина, хришћанство је имовина без покрића. Фикција, шта ли?. Ауу.
