„У невољи стичи знање и чувај имање“! Мудрост је која обавезује. Пре свега да трагамо за скривеним просторима људскости из којих можемо излучити оно мало мотивације којa превагне врлини, а затим, да црне мисли одложимо. Обавезује нас и да нам знање помогне у фарисејској буци. ЛОШЕ СТРАНЕ СТВАРИ полазе од вере да је људскост неупитна и да јој промишљање само доприноси
Аутор:ЂОРЂЕ Д.СИБИНОВИЋ:
У чему је проблем овог времена? Западна цивилизација је раскош рационализма други пут довела до врхунца иза којег нема наставка. Речено је да се историја понавља први пут као трагедија, други пут као фарса. Кренимо редом. Рационализам није довољан. Он је половина целине. И поред све ефикасности, не може да сагледа целину и одговри на питања застоја. Он је објективно проверљив методолошким понављањем. Савршено математички, толико да је изгубио из вида да је математика незаменљив алат али никакав смисао. Рационализам води порекло из античког доба. Оно је ум савршеним доказима претворио у самог себе као претежно поље форсирања света. Тако је први пут поновио трагедију. Јер, ужас античке немилосрдности подржане рационалном формулом обновљивости, бесмисао је довео до савршенства самоуништења. Спас је стигао из дубоко потиснуте зоне друге половине целине, из вегетативности, која се може за потребе ове мозглаице, назвати душа. Он је дошао са истока. Као свака помоћ, стигао је уз обавезно коришћење сопствених резервних делова и парадоксалност се сјединила са формалном логиком. Спас је стигао у хришћанској кочији којом је управљала љубав као несазнатљив, немерљив, математички неизрачунљив и потпуно нестабилан фактор корекције рационалистичког ужаса који без помоћи није био у стању да произведе нови облик сопственог постојања. Као и сваки дављеник, прихватио је сламку, или замку. Еурека, љубав је била додатак математици и све је изгледало савршено. До данас, до другог понављања, до фарсе. Када су се блудни синови мало кошкали покушавали су да формалнологичку утемељеност дотерају парадоксалношћу тврдећи да је дијалектички материјализам оперативни модел оптималног функционисања мозга и душе. Мислили су да је о празницима могуће заједно помињати Ахила и Христа. Свет је добио Хитлера и Лењина. Правоверни синови тражили су решење у окриљу еклектизоване душе. Поделили су се на проверене кадрове, католике и нове, протестанте. У свету тероризам и педофилија. Данас све знамо, само не знамо шта сада да радимо, куда да идемо. Христ данас не може да помогне. Љубав је на лошем гласу. Претворила се у идеологију чији резултати су превазишли рационалистичке окрутности. Зато је фарса у току. Паметни људи нису предвидели треће понављање. Cogito ergo sum!
