(Iz knjige dr Dušana J.Babića STARENjE I STAROST)
U Srbiji, se kod osoba mlađih od 40 godina uočava porast broja obolelih od raka debelg creva i rektuma.Kod oba pola učestalost ovog obolenja je i kod osoba oba pola,a najviša je kod muškaraca od 70–74 g. i kod žena sa 75 i više godina.
Kancer debelog creva počinje u kolonu; rektalni kancer počinje u rektumu. Kolorektalni kancer je više opšti pojam (naziv) koji obuhvata kancere koji počinju ili u kolonu ili u rektumu. Mada su kancer kolona i rektalni kancer slični, postoje neke razlike u tome kako se oni razviju i kako se leče. Većina bolesnika koji razviju kolorektalni kancer su preko 50 godina. Kod žena je kancer kolona češći, a kod muškaraca kancer rektuma. Osim godina starosti, faktori rizika su za kolorektalni kancer: istorija u porodici, ulcerativni kolitis ili Kronova bolest, zatim ishrana s mnogo masti i malo vlakana (bez povrća). Da
Da bi se sprečio kolorektalni kancer, treba da uzimaju hranu sa vrlo malo masti i s puno povrća, što nažalost nije odlika srpske kuhinje,zatim izbegavati alkohol,(eventualno jedno piće dnevno), održavati zdravu telesnu težinu uz dijetu i fizičke vežbe i aktivnost. Zatim uzimati jedan aspirin od 81/mg dnevno da se spreči razvoj kancera, naročito ako osoba ima neki polip u kolonu. Svaki polip u kolonu ili rektumu pri pregledu treba da se ukloni od strane gastroenterologa.
Simptomi
U ranoj fazi kolorektalnog kancera, osoba može da bude bez ikakvih simptoma, ili može da ima malo krvi u stolici; krv je često skrivena i može se dokazati pregledom stolice u laboratoriji. Drugi simptomi su sledeći:
- promena u vršenju nužde, kao što je zatvor (konstipacija) ili proliv ili fekalna konstipacija (nemogućnost da se stolica voljno zadrži)
- krvustolici
- neobični stomačni ili gasni bolovi
- neobjašnjen gubitak na težini
- zamori povraćanje.
Ako imate ove simptome, to ne znači da sigurno imate kolorektalni kancer. Međutim, ako se kolorektalni kancer otkrije rano on može da se izleči.
Pregled i dijagnoza
Mnogi eksperti preporučuju regularan pregled za kolorektalni kancer počevši od 50 godine života. Metode ispitivanja su: rektalni pregled od i pregled stolice na okultnu (skrivenu) krv svake godine u sklopu sa vašim godišnjim fizikalnim pregledom. Pregled može biti i instrumentom kojim može da se pregleda sigmoidni deo kolona i rektum; još potpuniji pregled je kolonoskopija tj. pregled celog kolona kad je osoba 50 godina stara (ili više). Ako se nađe ma kakav polip pri ovom pregledu – on se izvadi i pregleda histopatološki. Pregled se ponovi posle godinu dana. Ako se i ovog puta ne nađe nikakav polip, pregled može da se ponovi posle 5-10 godina. Virtualna kolonoskopija je naziv koji se upotrebljava da se opiše pregled koji se odnosi na kompjutersku tomografiju, ST sken, tj. sken bez stvarne sigmoidoskopije ili kolonoskopije. Mnoge osobe izbegavaju kolonoskopiju, jer je pregled neprijatan da se osoba pripremi ili se plaši samog pregleda (u totalnoj anesteziji).
Mada je virtualna kolonoskopija manje naporna, kolon se mora dobro očistiti (pripremiti) i za ovaj pregled. Ako se otkriju neke abnormalnosti na skeneru (ST) virtualnom kolonoskopijom, pregled kolonoskopom (instrumentom) mora da se izvrši tako da se uzme biopsija.
Lečenje
Lečenje zavisi od toga koliko se kancer proširio. Prvi korak je da se odstrani kancer s jednim delom debelog creva oko njega. Tip hirurškog zahvata zavisi od mesta gde je kancer i koliko se daleko proširio. Parcijalna (delimična) kolektomija obuhvata uklanjanje dela kolona gde je kancer lokalizovan, i onda sastavljanje krajeva ostatka kolona jednog s drugim. Obično pražnjenje kolona (stolica) vrati se na normalu ili skoro na normalu posle ovog tipa hirurgije (operacije).
Ako je kancer veći, veći delovi kolona i rektuma imaju potrebu da se uklone. Doktori moraju da naprave jedan otvor na koži abdomena kako bi stolica mogla da se eliminiše iz tela.
Ovaj otvor se naziva stoma (latinski anus preter naturalis) ili jedna ostomija.
Kolostomija može biti privremena (dok hirurški otvor zaraste) ili trajna. Ako se kancer proširio izvan kolona (metastaze) ili izvan rektuma, hemoterapija, zračenje ili oba, mogu se upotrebiti da se osigura da su kancerske ćelije uništene. Hemoterapija s injekcijama (i.v.) fluorouracila može da produži preživljavanje, ako se kancer kolona proširio u obližnje limfne žlezde. Ako se kancer kolona znatno više proširio u organe kao u jetru, pluća, hemoterapija sa fluorouracilom ili irinotekanom ne poboljšava preživljavanje, ali može da po-mogne da se poboljšaju simptomi. Međutim, hemoterapija može da uzrokuje mnoga sporedna (nepoželjna) dejstva. Zračenje može da pomogne da se umanji bol kod nekih osoba s kancerom kolona koji se znatno proširio (metastaze). Hemoterapija i radijacija (zračenje) mogu pomoći da se produži preživljavanje kod nekih bolesnika s rektalnim kancerom koji se proširio izvan rektuma, ali obe ove terapije izazivaju mnoge nepoželjne efekte.
Izgled
Izgled (prognoza) posle hirurgije za kolorektalni kancer varira mnogo, što zavisi od stadijuma kancera u vreme dijagnoze. Međutim, on takođe zavisi od toga kako dobro bolesnik reaguje na lečenje, i kakvo je opšte stanje zdravlja pacijenta. Više od 90% osoba s kolorektalnim kancerom koji je ograničen na unutrašnji omotač kolona (mukoza) ili rektuma ili je pak urastao u zid kolona – živeće najmanje 5 godina posle lečenja (ovo je stadijum II kancera). Međutim, ako se kancer proširio u obližnje limfne čvorove ili u druge organe – verovatnoća da će živeti bar 5 godina posle lečenja znatno je smanjena.
Čak i posle uspešnog lečenja kolorektalni kancer se povrati (recidiv) kod oko jedne trećine osoba u roku 3 do 5 godina. Hemoterapija i zračenje posle hirurgije su smanjili verovatnoću da će se kancer povratiti kod mnogih bolesnika, ali obe terapije, kao što znamo, imaju puno nepoželjnih dejstava. Regularni pregledi kod vašeg doktora su važni.
Preporučuje se da većina bolesnika ima test krvi na karcinoembrionik antšen, (jedan marker za kancer (CEA) koji je pokazatelj neke vrste kancerskih ćelija; test treba da se uradi svaka tri meseca, 2 do 5 godina posle lečenja.
Kolonoskopija treba da se uradi svake 2 do 3 godine da se vidi da se kancer nije povratio u vidu tumora ili da li ima nekih polipa.
