КАНЦЕР ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА И РЕКТУМА

(Из књиге  др Душана Ј.Бабића СТАРЕЊЕ И СТАРОСТ)

У Србији, се код  особа млађих од 40 година уочава пораст   броја оболелих од рака дебелг црева и ректума.Код  оба пола учесталост овог оболења је и  код особа оба пола,а највиша је   код мушкараца од 70–74 г. и   код жена са 75 и више година.

Канцер дебелог црева почиње у колону; ректални канцер почиње у ректуму. Колоректални канцер је више општи појам (назив) који обухвата канцере који почињу или у колону или у ректуму. Мада су канцер колона и ректални канцер слични, постоје неке разлике у томе како се они развију и како се лече. Већина болесника који развију колоректални канцер су преко 50 година. Код жена је канцер колона чешћи, а код мушкараца канцер ректума. Осим година старости,  фактори ризика су  за колоректални канцер: историја у породици, улцеративни колитис или Кронова болест, затим исхрана с много масти и мало влакана (без поврћа). Да

Да би се спречио  колоректални канцер, треба да узимају храну са врло мало масти и с пуно поврћа, што нажалост није одлика српске кухиње,затим  избегавати алкохол,(евентуално једно пиће дневно), одржавати здраву телесну тежину уз дијету и физичке вежбе и активност. Затим узимати  један аспирин од 81/мг дневно да се спречи развој канцера, нарочито ако особа има неки полип у колону. Сваки полип у колону или ректуму при прегледу треба да се уклони од стране гастроентеролога.

Симптоми

У раној фази колоректалног канцера, особа може да буде без икаквих симптома, или може да има мало крви у столици; крв је често скривена и може се доказати прегледом столице у лабораторији. Други симптоми су следећи:

  • промена у вршењу нужде, као што је затвор (констипација) или пролив или фекална констипација (немогућност да се столица вољно задржи)
  • крвустолици
  • необични стомачни или гасни болови
  • необјашњен губитак на тежини
  • замори повраћање.

Ако имате ове симптоме, то не значи да сигурно имате колоректални канцер. Међутим, ако се колоректални канцер открије рано он може да се излечи.

Преглед и дијагноза

Многи експерти препоручују регуларан преглед за колоректални канцер почевши од 50 године живота. Методе  испитивања су: ректални преглед од  и преглед столице на окултну (скривену) крв сваке године у склопу са вашим годишњим физикалним прегледом. Преглед  може бити и инструментом којим може да се прегледа сигмоидни део колона и ректум; још потпунији преглед је колоноскопија тј. преглед целог колона кад је особа 50 година стара (или више). Ако се нађе ма какав полип при овом прегледу – он се извади и прегледа хистопатолошки. Преглед се понови после годину дана. Ако се и овог пута не нађе никакав полип, преглед може да се понови после 5-10 година. Виртуална колоноскопија је назив који се употребљава да се опише преглед који се односи на компјутерску томографију, СТ скен, тј. скен без стварне сигмоидоскопије или колоноскопије. Многе особе избегавају колоноскопију, јер је преглед непријатан да се особа припреми или се плаши самог прегледа (у тоталној анестезији).

Мада је виртуална колоноскопија мање напорна, колон се мора добро очистити (припремити) и за овај преглед. Ако се открију неке абнормалности на скенеру (СТ) виртуалном колоноскопијом, преглед колоноскопом (инструментом) мора да се изврши тако да се узме биопсија.

Лечење

Лечење зависи од тога колико се канцер проширио. Први корак је да се одстрани канцер с једним делом дебелог црева око њега. Тип хируршког захвата зависи од места где је канцер и колико се далеко проширио. Парцијална (делимична) колектомија обухвата уклањање дела колона где је канцер локализован, и онда састављање крајева остатка колона једног с другим. Обично пражњење колона (столица) врати се на нормалу или скоро на нормалу после овог типа хирургије (операције).

Ако је канцер већи, већи делови колона и ректума имају потребу да се уклоне. Доктори морају да направе један отвор на кожи абдомена како би столица могла да се елиминише из тела.

Овај отвор се назива стома (латински анус претер натуралис) или једна остомија.

Колостомија може бити привремена (док хируршки отвор зарасте) или трајна. Ако се канцер проширио изван колона (метастазе) или изван ректума, хемотерапија, зрачење или оба, могу се употребити да се осигура да су канцерске ћелије уништене. Хемотерапија с ињекцијама (и.в.) флуороурацила може да продужи преживљавање, ако се канцер колона проширио у оближње лимфне жлезде. Ако се канцер колона знатно више проширио у органе као у јетру, плућа, хемотерапија са флуороурацилом или иринотеканом не побољшава преживљавање, али може да по-могне да се побољшају симптоми. Међутим, хемотерапија може да узрокује многа споредна (непожељна) дејства. Зрачење може да помогне да се умањи бол код неких особа с канцером колона који се знатно проширио (метастазе). Хемотерапија и радијација (зрачење) могу помоћи да се продужи преживљавање код неких болесника с ректалним канцером који се проширио изван ректума, али обе ове терапије изазивају многе непожељне ефекте.

Изглед

Изглед (прогноза) после хирургије за колоректални канцер варира много, што зависи од стадијума канцера у време дијагнозе. Међутим, он такође зависи од тога како добро болесник реагује на лечење, и какво је опште стање здравља пацијента. Више од 90% особа с колоректалним канцером који је ограничен на унутрашњи омотач колона (мукоза) или ректума или је пак урастао у зид колона – живеће најмање 5 година после лечења (ово је стадијум ИИ канцера). Међутим, ако се канцер проширио у оближње лимфне чворове или у друге органе – вероватноћа да ће живети бар 5 година после лечења знатно је смањена.

Чак и после успешног лечења колоректални канцер се поврати (рецидив) код око једне трећине особа у року 3 до 5 година. Хемотерапија и зрачење после хирургије су смањили вероватноћу да ће се канцер повратити код многих болесника, али обе терапије, као што знамо, имају пуно непожељних дејстава. Регуларни прегледи код вашег доктора су важни.

Препоручује се да већина болесника има тест крви на карциноембрионик антшен, (један маркер за канцер (ЦЕА) који је показатељ неке врсте канцерских ћелија; тест треба да се уради свака три месеца, 2 до 5 година после лечења.

Колоноскопија треба да се уради сваке 2 до 3 године да се види да се канцер није повратио у виду тумора или да ли има неких полипа.

 

 

Podelite sa drugima:

Povezani članci