Prema Švabu i njegovim pristalicama, čovek nove transhumanističke budućnosti biće dizajniran/prilagođen na biološkom nivou uz pomoć odgovarajuće hrane i genetskog inženjeringa i povezan sa globalnom informacionom mrežom pomoću ugrađenih interfejsova (čipova). Ovo je program pristalica transhumanizma i „nove normalnosti“.
AUTOR: Artjom IGNATJEV
Svetski ekonomski forum (SEF) završio je svoju poslednju konferenciju u Davosu sumornim upozorenjem o opasnostima „zavisnosti od proteina iz mesa u svakodnevnoj ishrani“ i pozivom da se jedu crvi, muve, itd., zajedno sa „održivim“ GMO surogatima – samo da se smanji potrošnja mesa.
„Alternativa“ mesu, pored crva i insekata, arhitekte „velikog resetovanja“ uključuju alge, sočivo, kaktuse, spanać, fonio (rosička), pečurke, bamiju (belmoš), moringu, žitarice, semenke avokada i druge „proizvode pogodne za klimu“ i „izvore proteina bez mesa, a koji će spasiti planetu od uništenja“.
Zagovornici SEF-a tvrde da sistem ishrane čini trećinu ukupne globalne emisije CO2, tako da nema vremena za promenu standarda lične ishrane. Samo hitan prelazak na „biljnu“ ishranu od kaktusa i crva „mogao bi sprečiti gubitak hiljada vrsta divljih životinja“.
U okviru projekta SEF-a u Holandiji, 100 škola je već uključilo insekte i crve od brašna u svoje jelovnike. U Australiji, učenici u više od 1.000 škola već se hrane bubama i uče da to smatraju „novom normalnošću“. Mediji tvrde da deca konzumiraju čips i grickalice „nove generacije“ sa „održivim“ proteinom insekata koji proizvodi Circle Harvest.
Nedavno je „New York Post“ objavioo članak o hamburgerima od crva, tvrdeći da bi njihova konzumacija mogla da dovede do rešenja gladi u svetu. Članak citira neke južnokorejske naučnike koji su kuvali larve brašnara/larve buba sa šećerom da bi stvorili „meso“. I pokušao da uveri čitaoce da alternativa „ima autentičan ukus“ i da su insekti „hranljiv i zdrav izvor hrane sa puno masnih kiselina, vitamina, minerala, vlakana i visokokvalitetnih proteina nalik mesu“.
ZAŠTO JE NEZDRAVO JESTI INSEKTE I VEŠTAČKO MESO?
Nepristrasni naučnici i lekari upozoravaju: insekti nisu bezbedni za ljudsku ishranu. (Samo ptice mogu relativno bezbedno da vare insekte.) Insekti sadrže hitin (njihov tvrdi spoljni omotač se sastoji od ove supstance), koji se ne obrađuje u ljudskom gastrointestinalnom traktu. Osim toga, postoji polisaharid koji ubrzava razvoj raka, kao i parazita i gljivica kod ljudi. Plus insekti sadrže metamorfne steroide, posebno ekdisteron.
Što se tiče veštačkog mesa, studije pokazuju da je toksično. Otrovanost se javlja čak i kod pacova koji su hranjeni sojinim mesom iz tzv „Impossible Burger“ – pljeskavice na biljnoj bazi čiji je ključni sastojak protein nazvan sojin leghemoglobin (SLH), dobijen od genetski modifikovanog (GMO) kvasca. Međutim, takvi proizvodi nastavljaju da aktivno popunjavaju tržište, kao što su restorani i supermarketi u Sjedinjenim Državama.
Važno je napomenuti da je prisustvo u hrani jednog od insekata u nacionalnim kuhinjama za siročad zemalja Afrike (Bocvana, Uganda, Kamerun, Demokratska Republika Kongo, Gana), Azije (Kambodža) i Severne Amerike (Meksiko) veoma velika. Pri tome, prehrambena industrija na Zapadu ne samo da pedlaže da se ova hrana koristi, već da se ona proizvodi, uključujući i organske sredine.
Iza svih ovih crvljivih interesa stoji ozbiljna računica na velike zarade. Prema preliminarnim procenama stručnjaka koji se vrte oko SEF-a, stočarstvo i proizvodnja mesa višestruko gube od „proteina insekata”, po ekonomskoj efikasnosti. Primer: za proizvodnju 1 kg takvog „proizvoda“ potrebno je u proseku 500 puta manje vode, 12 puta manje hrane i 10 puta manje zemlje nego kada se proizvodi 1 kg goveđeg proteina. Kao najpogodniji za uzgoj prepoznati su i skakavac, brašnasti crv, pustinjski skakavac i kućni cvrčak. Pojedine kompanije, uključujući i ruske, pokazuju interesovanje za larve južnoameričke muve crne lave, koja, kada se gaji na organskom supstratu, naraste 500 puta za nedelju dana. Veruje se da se proteini i masti dobijeni tokom konverzije organskog otpada korišćenjem „crne lave“ mogu koristiti kako u hrani, tako iu farmakologiji i kozmetici. A proteinsko-lipidni koncentrat iz larvi ove muve navodno ima visoku hranljivu vrednost i izbalansiran sastav. Danas se u Rusiji koristi u agroindustrijskim kompleksima samo kao dodatak hrani za ptice, ribe i svinje…
U sušenom obliku, takvi insekti u Evropi, SAD i Australiji se već koriste u celini ili prerađuju u brašno, koje može zameniti, između ostalog, sojino brašno u mlevenom mesu i kobasicama. Takođe se koristi za pravljenje hleba i peciva. Na primer, u Finskoj, hleb od zgnječenih insekata sadrži 70 sušenih i mlevenih cvrčaka po vekni. Lokalni propagandisti tvrde u svojim video snimcima: „Cvrčci čine hleb dobrim izvor proteina. Pekara se nada da će distribuirati [hleb od insekata] širom Finske. U budućnosti bismo svi mogli da jedemo mnogo više insekata. Ako polovinu životinjskih proizvoda, koje jedemo, zamenimo insektima ili veštačkim mesom iz laboratorije, oslobodili bismo površinu 70 puta veću od Velike Britanije, a takođe bismo značajno smanjili emisije štetnih gasova u prirodu“.
Brojne institucije već nekoliko godina aktivno promovišu zamenu obične hrane mušicama i drugim surogatima. Evo najtipičnijih primera. Izraelska kompanija „Hargol FoodTech“ je svetski lider u uzgoju skakavaca. Proizvodi proteinski prah od skakavaca i osušenih insekata. Proizvodi su traženi u Evropi i SAD kao sastojak za proteinske koktele i testenine (makarone). Druga kompanija iz Izraela, „Flying SpArk“, proizvodi ulje i proteinski prah od insekata od 2015. godine. Za razvoj se koriste (praktično bez otpada) larve voćne muve.
Holandska kompanija „Protifarm“ proizvodi liniju prehrambenih sastojaka od jestivih insekata od 2008. godine. Sada se razvija proizvodnja „tofu“ od buba sa visokim sadržajem proteina. Druga holandska kompanija, „Protix“, uzgaja insekte za stočarske farme i ribnjake. „Protiks“ poseduje najveću svetsku fabriku proteina površine 14 hiljada kvadratnih metara, otvorenu u leto 2019.
Finski startup „Entis“ proizvodi grickalice, slatkiše i slične proizvode od insekata i biljnih (surogatnih) proteina. Francuska kompanija „Ynsect“ pokreće najveću automatizovanu farmu insekata na svetu 2022. godine. Švajcarska kompanija „Essento“ od 2018. godine radi na tehnologijama za proizvodnju proizvoda od sušenih cvrčaka. Linija proizvoda kompanije danas uključuje štapiće, grickalice od insekata različitih ukusa i brašno od kriketa. Britanska kompanija „AgriProtein“ specijalizovana je za proizvodnju ulja, proteinskog praha i đubriva, naravno od insekata.
Španska kompanija „MealFood Europe“ uzgaja larve brašnaste bube na otpadu od prerade žitarica i proizvodi proteine i masti od njih za proizvodnju vrhunske hrane za životinje, hitozana (komponenta hitina insekata, rakova i nekih gljiva) za poljoprivrednu tehnologiju, prečišćavanje otpadnih voda, farmaceutske industrije i proizvodnju organskih đubriva. U ovom trenutku, kompanija je već pokrenula industrijsku proizvodnju, a ono što je nedavno korišćeno za prečišćavanje otpadnih voda uskoro bi moglo da se koristi u „novoj normalnosti“ i za ishranu ljudi.
Sve gore navedene kompanije takođe promovišu „veliko resetovanje“ Švaba i propagiraju zamenu normalne hrane, poput mesa i mleka, ne samo crvima i insektima, već sintetičkim i drugim surogatima. „Perfect Day“ (SAD) proizvodi proteine kravljeg mleka, koji se sada široko koriste u proizvodima kao što su sladoled, krem sir, čokolada i proteinski prah. Druga američka kompanija, „New Culture“, komercijalizuje mocarelu na bazi sintetičkog mleka.
Izraelska kompanija „Remilk“ otvorila je ogromnu fabriku u Danskoj za proizvodnju sintetičkog sira, jogurta i sladoleda. Izraelska kompanija „Redefine Meat“ napravila je 3D štampač za štampanje mesa u ogromnim razmerama – do 15 tona dnevno. Štampač vam omogućava da pravite odreske različite tvrdoće i sa različitim procentima „masti“. Glavni sastojci za štampanje takvog „mesa“ su slanutak, grašak, cvekla, nutritivni kvasac, kokosovo mleko i soja.
U Evropi se otvoreno štampaju knjige o tome koje je ljudsko meso ukusno i kako ga pravilno spremiti za jelo.
„Sledeća granica u ishrani [nakon nametanja veštačkog mesa] je mleko uzgojeno u laboratoriji“, uverava nas dr Dajana Bogujeva sa Instituta za politiku održivog razvoja Univerziteta Kertina (Australija) na stranicama britanskog „Gardijana“. U poređenju sa mlečnim proizvodima, sintetičko mleko će verovatno „imati manje emitovanje ugljenika“, što znači i manje zagađenja, uz istovremono „eliminisanje problema životinja“, rekla je ona.
Većina sintetičkih mlečnih kompanija fokusira se na proizvodnju mlečnih proteina koristeći proces poznat kao „precizna fermentacija“. Uključuje genetsko programiranje kvasca ili drugih mikroorganizama koristeći sintetičku DNK za proizvodnju specifičnog proteina. Kako piše „Gardian“, proći će neko vreme dok se ovakvo „mleko“ bez kravljeg mleka ne pojavi u supermarketima. Takvi surogatii kao što su „All G Foods“ i ćerka kompanija „CSIRO Eden Brew“ imaju za cilj da ovakve proizvode izbace na tržište u naredne dve godine.
Arhitekte „Velikog resetovanja“ već dele svoja razmišljanja o tome „kako će naša dijeta izgledati 2030. godine. Ispostavilo se da će do ove godine čovečanstvo jesti 40% manje nego obično, kako bi „dostiglo neto nultu vrednost SO2“. To je „dobro za naš struk i dobro za našu planetu“. Dve trećine proteinskih potreba ljudskog tela dolaziće od domaćih insekata kao što su bubašvabe, muve i crvi. Preostala trećina proteina dolaziće iz proteina soje, mesa uzgojenog u laboratoriji i prerađene GMO hrane.
Prema Švabu i njegovim pristalicama, čovek nove transhumanističke budućnosti biće dizajniran/prilagođen na biološkom nivou uz pomoć odgovarajuće hrane i genetskog inženjeringa i povezan sa globalnom informacionom mrežom pomoću ugrađenih interfejsova (čipova). Ovo je program pristalica transhumanizma i „nove normalnosti“.
S ruskog preveo Zoran Milošević
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/kakvom-ce-hranom-svab-i-njegov-svetski-ekonomski-forum-nahraniti-covecanstvo/
