„Шта значи објављивати анонимне гласове у јавном разговору који изговарају лажи,бљувотине и глупости?“
„Прецењена идеја грађана Републике Србије да се о свакој теми мора чути њихов генијални глас“.
„У невољи стичи знање и чувај имање“! Мудрост је која обавезује. Пре свега да трагамо за скривеним просторима људскости из којих можемо излучити оно мало мотивације којa превагне врлини, а затим, да црне мисли одложимо. Обавезује нас и да нам знање помогне у фарисејској буци. ЛОШЕ СТРАНЕ СТВАРИ полазе од вере да је људскост неупитна и да јој промишљање само доприноси
Аутор:ЂОРЂЕ Д.СИБИНОВИЋ:
Дочекали су слободу, Демократију. Сви прогнаници тоталитаризма, дисиденти са америчким стипендијама, дотирани корифеји. Дочекали су електронску агору у којој се лапрда без цензуре. И наравно, без мозга. Живела слобода! Место на којем се разговара диктира компетенцију саговорника. Међутим, шта се дешава са модификованим агорама традиционалне провенијенције, баштиницима угледа бораца који су преживели забране, терор, кажњавање? Слободни и демократски медији. Који нас чувају од нових тоталитаризама, примитивизама, антиинтелектуализама, морализама и аморализама. Дакле, шта значи учешће у јавном разговору? Пре свега идентитет саговорника. И формални и кредибилни. Дакле, пре него што било ко изговори један глас, не једну реч у јавном разговору, мора изговорити своје име, презиме и све што би послужило несумњивом убеђењу саговорника да не разговарају са утваром, мртвом душом, провокатором, ботом, скотом или агентом удбе. Затим, знање, па зашто не рећи и звање. Ко говори о задатој теми? Око тога има најмање два проблема. Први је трансфер легитимитета. Вршиоци јавних функција и овлашћења, користећи формални положај у поретку, пласирају “личне ставове” на све теме овог света. Сиц! Море, сви у грађански ред за учешће у јавном разговору па знањем и тежином ставова, чекај место са којег ће те чути. Проблем број два је прецењена идеја грађана Републике Србије да се о свакој теми мора чути њихов генијални глас. Или, пропаде свет. Бар кад би погађали значење појмова и термина којим се фрљају. Идемо даље. Уредници. У медијима који су нам последња шанса на линији одбране слободе. Опет, сиц! Шта значи објављивати анонимне гласове у јавном разговору који изговарају лажи, бљувотине и глупости. Све под уредничким слоганом слободе говора и провере јавног мњења. Ко је тај учесник у јавном разговору који потеже ружне, тешке и глупе речи а не жели да каже своје лепо и паметно име? И ко је тај који му то омогућује? Знам ја. То су исти они који су у епохама гушења слободе јавног говора седели у фабрикама лажи. То су притајени фашисти, опаснији од оних који под својим именом износе, демократској већини саприпадника, неприхватљиве ставове. Ми гонимо њих а помажемо мртве душе да нас блате и клевећу. И у суду, који утврђује материјалну истину, пре него било шта кажеш, мораш да се представиш. Ево, на пример мој случај. Моје име као аутора овог текста познато је редакцији! Крај.
