Русија је имала среће што, захваљујући мешању бившег британског премијера Бориса Џонсона, није ушла у Кијев и тамо створила проруску владу, јер би се тако суочила са украјинским национализмом, шовинизмом и нацизмом на хиљаде бандероваца, пише геополитичар Зоран Метер за хрватски сајт „Геополитика њуз“.
Уследиле би терористичке акције и напади на руске снаге безбедности, на администрацију, као и на руске пословне субјекте. То би трајало годинама и изискивало би огромне материјалне ресурсе, док би Русија била изложена санкцијама, и то у пуно већем обиму него је то сада случај, када их примењују искључиво земље Колективног запада.
Управо због тих „срећних околности“ стање по Москву у Украјини сада је много повољније: руска војска води фронтални рат са непријатељем од крви и меса, а не са духом тероризма.
Тероризам и диверзије не би било могуће контролисати да је војна операција руске војске завршила брзо. Овако руска војска слама најекстремнији део украјинских снага и на самом терену врши денацификацију и демилитаризацију.
„Бал вампира је завршен“
Пре две недеље руски председник Владимир Путин одржао је двоипочасовни говор пред посланицима скупштине и послао неколико важних порука Западу. Његова суштина може се сажети на следећи начин: Запад је починио историјску статешку грешку улазећи у сукоб на страни Кијева.
Затим је, уочи избора у Русији, уследио Путинов велики интервју, у коме је, између осталог, говорио о поновном упозорењу Западу уколико покуша да пређе руске „црвене линије“.
Међутим, најважније у Путиновом говору је нешто друго: још једном исказана спремност за преговоре са Западом, али искључиво под руским условима. Путин је поново нагласио да би увођење америчких трупа у Украјину у Москви сматрали за интервенционизам. Али је на питање о увођењу пољских трупа рекао нешто сасвим другачије.
Путин је рекао како ће то донети трагичне последице, пре свега по саме Украјинце, јер, уколико би Пољска послала снаге у Украјину, оне никад не би изашле. Како је рекао руски председник, Варшава ће тиме само вратити просторе које сматра својим „источним земљама“.
Још један занимљив елемент у Путиновом интервјуу био је о могућности преговора са Западом. Уз познату констатацију да се сваки, рат пре или касније, завршава за преговарачким столом, макар на њему била потписана и капитулација, руски вођа је изјавио да Русија више не може бити купљена западним обећањима о новим „шаргарепама“ за Москву.
Путин је затражио свеобухватно решење, које би укључило захтеве Русије о стратешкој безбедности, и то уз чврсте гаранције.
Потом је Путин констатовао да је Глобални југ већ потпуно стао уз Русију и да ће с њом наставити сарадњу, без обзира на снажне америчке притиске. Време западног (нео)колонијализма је прошло. Путин је томе додао: „Бал вампира је завршен“, констатујући да је Запад погрешно заиграо на украјинску карту.
Путин је јасно дао до знања да повратка на старо више нема.
Руска моћ расте, моћ Запада рапидно слаби
У фебруару је објављен и извештај америчке обавештајне заједнице о националној безбедности, у коме се наводи да ће Русија, упркос западним санкцијама, остати снажна сила, која ће наставити да се на глобалном нивоу супротставља САД.
Како је недавно констатовао амерички „Блумберг“, руска економија данас изузетно брзо расте. Путин је навео да је Русија ушла међу пет највећих економија света по паритету куповне моћи и да је претекла Немачку. Једном речју, стање руске економије је неупоредиво боље него оно у Британији или САД.
Међутим, посебно забрињава стање економије у Европској унији. ЕУ је, уз постојеће економске проблеме, стигао и захтев САД да преузме финансирање Украјине.
Овоме треба додати и стање на Блиском истоку, од Појаса Газе до напада Хута у Црвеном мору.
Како је недавно констатовао „Њујорк тајмс“: „Русија је направила нове трговинске руте, које ће јој омогућити да заобиђе западне санкције.“ Ови нови коридори су потпуно ван домашаја западних санкција.
Све су то јасни показатељи у каквом се стању налази данашњи свет. Запад још води рачуна о свом угледу у очима других, али то не покушава да осигура ризичним војним мерама.
Међутим, финансијска и војна моћ Запада рапидно слабе. Управо када је реч о Русији, западни стратези су направили опасну „грешку у корацима“.
Каква год та земља била у перцепцији Запада – економски слаба, демократски дефицитарна или скромна регионална сила – управо је Русија сломила свет кога смо донедавно познавали, и то у непосредној борби са Западом у Украјини.
(РТ Балкан)
