Kompletni autor pesme „U lijepom starom gradu Višegradu“ je Kragujevčanin, Dragiša Nedović, jedan od naših najplodnijih tekstopisaca i kompozitora u periodu između 1932. i 1966. godine.
Boraveći duže u Bosni, Dragiša je svoje pesme pisao u duhu narodnih pesama nastalih na teritoriji BiH. Pored gore spomenute pesme, u tom periodu nastale su i druge njegove poznate pesme: „Prođoh Bosnom kroz gradove“, „Iz Bosne se jedna pesma čuje“, „Bosanske me pesme zaniješe“ itd.
Pesmu „U lijepom starom gradu Višegradu“ prvi je snimio Himzo Polovina, a kasnije i drugi poznati i manje poznati pevači uglavnom iz Bosne. Mnogi ne znaju da je pesma oskrnavljena, da nije snimljena u originalu. Iz tog razloga, Dragiša Nedović se obratio sa molbom svim izvođačima da njegove tekstove i melodiju ne menjaju kako time ne bi izgubile na vrednosti. „S toga molim pevače i muzičare da se pridržavaju originala kao što je i cilj ove moje zbirke.“ Takođe, treba navesti i podatak da većina Dragišinih pesama ima biografski karakter.
Kada je reč o pesmi „U lijepom starom gradu Višegradu“ išlo se i dalje od toga. Ne samo da je izostavljena cela treća strofa u kojoj Dragiša peva o svom povratku u Srbiju, tj. rodnom gradu već je i Dragišino ime kao autora izostalo na prvoj ploči koju je Himzo Polovina snimio. U drugoj strofi umesto devojke Kike, Himzo peva „cura“. Pesma je najpre nosila naziv „Jutros rano slušam“ i pisana je na ekavici ali i tu je Himzo bez pardona prekrajao po svome. To je uostalom činio i sa pesmama Alekse Šantića.
„Jutros rano slušam slavuji pevaju,
na Bikavcu brdu grada Višegrada.
Ustaj Kiko mala, ružo procvetala,
već je celu Drinu zora obasjala.
Ustaj, isprati me, moram da putujem
u Srbiju idem svome rodnog gradu.
Za tobom ću Kiko mnogo da tugujem —
zašto sam te samu ostavio mladu.“
Ova pesma je dugo godina bila jedna od najpopularnijih na prostoru bivše Jugoslavije ali se decenijama ime autora jednostavno nije pominjalo. Čak ni da je autorska. Vremenom, pesma je dobila status „narodna“. Stiče se utisak da je Himzo sve ovo radio sa određenom namerom, ne samo da bi se stekao utisak da je pesma „narodna“ već i da je nastala među muslimanskim življem u Bosni. S toga ne treba da nas čudi da se ova Dragišina pesma još uvek redovno pojavljuje na omotima CD-a kao takozvana „sevdalinka“.
Nažalost, i mnoge druge Dragišine pesme širom Bosne, Dalmacije i Srbije još uvek se navode kao „narodne“ tj. „starogradske“.
Zahvaljujući novinaru Draganu Alempijeviću i „Glasu javnosti“ koji je 1999. godine objavio feljton, ime Dragiše Nedovića nije ostalo pod „velom zaborava“. Nakon toga iz štampe je izašla i knjiga profesora Dragana Batavljevića o životu i delu Dragiše Nedovića.
Foto: Riznicasrpska.net
Raša Pavlović je naš prvi pevač koji Dragišinu pesmu „Jutros rano slušam“ („U lijepom starom gradu Višegradu“) interpretira u originalu.
U njegove poznatije pesme spadaju: “Smederevo, grade od starina”, “Kome šumiš, oj Moravo”, “Negde u daljini pogled mi se gubi”, “Na Moravi vodenica stara”, “Šumadijo rodni kraju”, “Kosio sam seno, dole kraj Morave”, “Bašto moja, puna li si cveća”, “Siromah sam druže”, “Harmoniko moja, suzom nakvašena”, “Ajd’ d’ idemo Rado”, “Jesen prođe, ja se ne oženi’”, “Lepe li su nano, Gružanke devojke”, “Stani, stani Ibar vodo”, “Obraše se vinogradi”, “U lijepom starom gradu Višegradu”, “Prođoh Bosnom, kroz gradove”, “Pluća su mi bolna”, “Ja posadih jednu ružu belu”, “Ja ne žalim oči svoje”, “Ako pitaš srce moje”, “Teci teci hladna Jesenice”, “Tebi moja Šumadijo”, “Što da žalim mladost svoju”, “Kosio sam seno dole kraj Morave”, “Pokraj Ibra, mala varošica”, “Kome šumiš, oj Moravo”, “Igra kolo kraj Nišave”, “Zarudela zora na Moravi”, “Beograde, grade na Dunavu”, “Odrast’o sam dole, kraj same Morave” …
Izvor: Blic/Riznicasrpska.net
PREUZETO SA: https://www.in4s.net/himzo-polovina-izostavio-celu-strofu-iz-pesme-u-lijepom-starom-gradu-visegradu-o-nedovicevom-povratku-u-srbiju/
