. Научне истине о природним ,историјским и етничким границама државних творевина српскога народа
. Поред геополитичких и војних разлога, и рудно богатство је разлог отимања Косова и Метохије.
Приредио:М.Антонић
У перетходна два наставака (види:https://sedmasila.rs/dobra-a-nepozeljna-knjiga/и https://sedmasila.rs/dobra-a-nepozeljna-knjiga-2-glavne-demografske-i-ekonomske-promene-na-kosovu-i-u-metohiji-u-prve-dve-decenije-21-veka/ упознали смо вас са,за време у коме живимо, необичним и чудним околностима које су пратиле настајање и штампање књиге Зборника ЕКОНОМСКИ, СВОЈИНСКОПРАВНИ И ДЕМОГРАФСКИ АСПЕКТИ КОСОВСКОМЕТОХИЈСКОГХ ПИТАЊА .Проблеми и околности су такве да се с’ правом постављају питања да ли је то зато што ова књига није добра,или је можда непожељна све до тога да је неминовно размислити да ли је све то заједно цернузура.
Случај ове књиге уредника академика Часлава Оцића, која је продукт научног скупа одржаног у САНУ можда је пример и упозорење . У сваком случају зачуђујће су радње које су пратиле њено настајање у САНУ и њен пут до читаоца. Да ли су примери изнети у поменутом случају примерени данашњој пракси односа, поготово међи академицима, просудите сами.
Овај портал декларисан као новинарство одговрно за стварност понудио је расположиве садржаје са научног скупа о косовскометохијском питању кога је као председник Одбора за економске науке у СНУ организовао академик Часлав Оцић 2018. године као вредности које су изнад свих насталих и даљих могућих несугласица.
Јер чињеница је.Овај Зборник је разматран и позитивно оцењен на Сабору СПЦ, у две стране земље јавио се интерес да се он преведе на језике тих земаља (што је у једном случају већ и учињено – пролетос је водећа академска кућа академске литературе „Владимир Даљ“ из Петрограда објавила врло репрезентативно уређен и опремљен зборник под насловом:“ Косовска вертикала или неоколонијална хоризонтала?“ (480 страна). У публиковању домаћег издања удружили су се издавачи из Београда, Грачанице, Цетиња и Зрењанина .За веома кратко време изашла су два издања тог зборника.
Наравно од књиге увек очекујемо више доброг неко лошег, па је и ово што је Зборник до сада постигао довољно да вам за крај овог серијала представимо још неколико сижена научнихг радова на поменуте теме.
У овом наставку објављујемо пет сажетака научних радова из ове или добре или непожељне књиге:
***
ТЕМА: КАРТОГРАФСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА ДОКАЗУЈЕ ДА СУ КОСОВО И МЕТОХИЈА ОД ДАВНИНА ПРИПАДАЛИ СРПСКИМ ДРЖАВАМА
АУТОРИ: МИРЧЕТА ЛОВИЋ и СУЗАНА ЛОВИЋ ОБРАДОВИЋ
Сажетак
Циљ овог рада је утврђивање граница и територијалне припадности Старе Србије с њеним примарним језгром Косовом и Метохијом у историјском, етничком, културном, геополитичком и државном погледу из времена турског продора на Балкан, као и њиховог повлачења. То је постигнуто анализом и компарацијом историјских и историографских карата водећих европских картографа од 16. до 20. века, који су имали високе званичне државне титуле, као, на пример, „козмограф републике“, „царски (или) краљевски географ“, или су били војни архитекти, високи официри, кнезови, конзули, професори, научници и сл., што претпоставља висок степен њиховог знања и озбиљности у ауторизацији карата. Анализирано је 40 историјских и историографских карата холандских, венецијанских, француских, аустријских, немачких, британских и српских картографа које су сакупљене, систематизоване и 2007. објављене у књизи под насловом Атлас Старе Србије – Европске карте Косова и Метохије (An Atlas of Old Serbia – European maps of Кosovo and Metohija) аутора М. Вемића и М. Стругара .На свим анализираним картама недвосмислено и неспорно је приказано да су Косово и Метохија увек били српска територија, а никада арбанашка. Наведене две географске области приказане су на картама једино у природним историјским и етничким границама државних творевина српскога народа, чак и у дугом периоду од пада средњовековне српске државе под турску власт, 1459. године. Главна раздеобна међа, односно етнографска граница између лимитрофних српских и арбанашких насеља, све до средине 19. века, била на рекама Валбона (Црница), Дрим и Црни Дрим (северна Албанија) које су сматране истовремено и као географска граница Албаније и (Старе) Србије, али и као језичка-говорна линија која је делила Арбанасе северне Албаније од метохијских Срба.
***
ТЕМА: КВАЗИПРАВНО КРЕИРАЊЕ СТВАРНОСТИ: РЕГИСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ПОСЛЕ 1999. ГОДИНЕ
Аутор: ДУШКО ЧЕЛИЋ ,Универзитет у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици Правни факултет ,[email protected]
Сажетак
Значај уређеног и поузданог регистра непокретности и права на непокретности несумњив је у сваком савременом правном систему. Тај значај посебно се истиче у пост-конфликтним друштвима, у којима је правна култура и свест о значају поштовања владавине права на ниском нивоу. Ове чињенице, на жалост, још увек одликују стање ствари на Косову и Метохији. Привремена управа Уједињених нација на Косову и Метохији (УНМИК), увидела je значај постојања јавног регистра на непокретностима, међутим, начин на који је покушала да реконструише јавни регистар непокретности, далеко је испод стандарда правне струке, како у методолошком, тако и у садржинском и номотехничком смислу. Оснивајући, противно Резолуцији СБОУН бр. 1244, потпуно независан јавни регистар непокретности у односу на остатак Републике Србије, у условима потпуног прекида континуитета вођења евиденције, укључујући и збирку јавних и приватних исправа, УНМИК је допринео да регистар непокретности на Косову и Метохији буде непоуздан а његов правни значај и карактер споран. Може се рећи да се правни значај јавног регистра непокретности на Косову и Метохији исцрпљује у некој врсти помоћне јавне евиденције, јер је начело поуздања у тачност уписаних података, потпуно комромитовано. Покушај да се превазиђе дуализам у вођењу евиденције и права на непокретностима на Косову и Метохији закључивањем Техничког споразума о катастру, између власти Републике Србије и de facto власти на Косову и Метохији, резултирао је неуспехом, односно једностраним доношењем Закона о косовској агенцији за упоређивање и верификацију имовине, који је prima facie у несагласности с тим споразумом. Тиме се у овој изузетно значајној области уноси додатна конфузија и правна несигурност, нарочито у погледу права на приступ правди и права на мирно уживање имовине лица прогнаних с Косова и Метохије. Компликовању стварноправних односа на непокретностим на Косову и Метохији, погодује и нечињење а у појединим елементима и рђаво чињење власти Србије у овој области.
***
ТЕМА:СЕДАМ МОДЕЛА ПРАВНЕ ЗАШТИТЕ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Аутор: ВЕЛИБОР ЏОМИЋ [email protected]
Сажетак
Епархија рашко-призренска Српске Православне Цркве има своју хиљадугодишњу канонску јурисдикцију на читавој територији Косова и Метохије. Она се од 1999. године нашла у положају какав није забележен у њеној хиљадугодишњој историји. Током претходних година у преговорима између представника Републике Србије и Привремених институција самоуправе из Приштине уз посредовање Европске уније постављало се питање правне заштите културног наслеђа или „манастира и цркава” Епархије рашко-призренске Српске Православне Цркве. У раду се анализирају до сада познати и примењивани модели правне заштите који су познати као јерусалимски, цариградски, светогорски, ватикански, тзв. екстериторијални, енклава/ексклава модел, као и кондоминијум модел.
***
TEMA: РУДНИЧКИ РЕСУРСИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
АУТОРИ: СЛОБОДАН ВУЈИЋ и МИЛИНКО РАДОСАВЉЕВИЋ
Сажетак
Вредновање минерално-сировинског комплекса Косова и Метохије је вишезначно, веома захтевно, не може се упрошћено сводити само на показатеље као што су резерве, садржаји корисних компоненти у руди или њена тренутна тржишна вредност, без сагледавања свих опредељујућих параметара. Рад је посвећен минерално-сировинским потенцијалима Косова и Метохије, који су неспорни, пре свега то су велике резерве угља повољних лежишних услова за експлоатацију, полиметаличне и металичне руде, неметаличне минералне сировине и термоминерале воде. Рудно богатство Косова и Метохије је реалан, стратешки значајан капитал чија вредност расте због високе и све веће исцрпености минералних ресурса многих земаља Европе. Мишљења смо да је поред геополитичких и војних разлога, и рудно богатство разлог отимања Косова и Метохије.
***
ТЕМА:ЕТНИЧКИ АЛБАНЦИ НА КОСОВУ И У МЕТОХИЈИ: ДЕМОГРАФСКЕ ПРОМЕНЕ, 1948–2021.
Аутор:ЈОВАН КРШИЋ , [email protected]
Сажетак
Број етничких Албанаца (албанске националне мањине или како их неки аутори називају Арбанаси, а сами се називају Шћипетари или Шиптари) на Косову и Метохији предмет је манипулација дуже времена. Настоји се приказати да на КиМ живи знатно већи број Арбанаса од стварног, да се то становништво увећава великом брзином, да је удео српског становништва већ сад занемарив и да ће убудуће, како се прориче, стање бити још и горе. Ово треба да послужи као кључни аргумент да је Косово „изгубљено”, да је „мит” и да је „терет” те да актуелна власт треба да нас „спасе” и откине део Србије (чији територијални интегритет гарантује Резолуција СБ 1244 и обновљено чланство у УН у границама Србије дефинисаним у СФРЈ) и поклони је Великој Албанији која је in statu nascendi.
***
Уз захвалност уреднику ове књиге академику Чаславу Оцићу што нам је омогућио да нашим читаоцима пружимо још једно сазнање више о косовомедтохијским питањима они ће, надам се, као ми носити са собом спознају о вредностима из поруке упокојеног патријарха Павла са почетка ове књиге :
„Косово ће у 21. веку бити мера и провера свих нас – од скромних трудбеника свакодневице до патријарха и вођа српског племена. Не будемо ли достојни Косова, нећемо бити ни свог земаљског постојања. Нестаћемо као да нас није било, а на нашем месту живеће неко други.“
