Да вас подсетимо. У нашој објави од 18.09.2022.год. (види: https://sedmasila.rs /dobra-a-nepozeljna-knjiga/ ) књига “Економски , својнскоправни и демографски аспекти Косовометохијског питања“,уредника академика Часлава Оцића, је у јавности препозната као добра и пожењна књига. Али кад прочитате претходне податке и судбину њеног настојања најблаже речено она је у неким круговима ,пре свега САНУ, била непожељна. Или можда нешто у њој?! Зашто и да ли је тако процените сами.
Приредио:М.Антонић:
Претходни утисак о непожељној књизи није безначајан јер је такав утисак стигао на основу радњи у САНУ кући у којој је настала. Као што смо објавили књига је продукт научног скупа одржаног САНУ . Пошто су у књизи Зборнику садржаји који су изнети на научном скупу у САНУ питање је- шта је ту спорно? И да ли је ова књига непожељна због неких чињеница изнетих у радовима или је непожељна зато што је добра? Да ли је све ово резултат ,на нашим просторима, веома честих личних ,односа ,најмање је битно , важнија од тога је чињеница да ова књига указује на многе суштинске аспекте косовометохијског питања. Зато читаоцима нудимо да сами процене .
Овога пута објављујемо:
Научни рад: Гојка Рикаловић и Дејана Молнара. (из књиге Економски, својинскоправни и демографски аспекти косовскометохијскогх питања.)
Kосово и Метохија заузимају површину од 10,9 хиљада км². На територији Kосова и Метохије присутни су значајне залихе никла, олова, цинка, магнезијума, каолина, хрома, боксита, а нарочито лигнита. Пољопривредно земљиште распростире се на више од 50 одсто територије, од чега половину чине обрадиве површине. Шуме заузимају 2/5 укупне територије KИМ. Главни привредни сектори су пољопривреда, шумарство и рударство. Становништво Kосова и Метохије (према доступним „званичним“ подацима) износи близу 1,8 милиона лица (2020. г.), од чега су најбројнији Албанци (више од 90%), док преостали део чине Срби, Бошњаци, Турци, Ашкалије, Египћани, Горани, итд. Преовлађује муслиманска вероисповест (преко 95% становништва), а знатно мање су заступљени припадници римокатоличке и православне вере. Просечна старост становништва је око 29,6 година, док је старосна структура веома повољна (од 0 до 14 година старости 24%, односно 15–64 године 67% и 9% старијих од 65 година). Од 1961. до 2020. године укупан број становника на KИМ је повећан са око 964 хиљаде на 1.775 хиљада. У раздобљу 1961–2011. година десиле су се значајне промене етничке структуре становништва на овом подручју: заступљеност албанског становништва је порасла са 67% на 93%, удео срп[1]ске популације се смањио са 23,5% на свега 1,5%, док су припадници осталих етничких група такође забележили пад учешћа са 9,4% на 5,6%. Према прописима привремених органа власти на Kосову и у Метохији (које су неовлашћено прогласиле независност тзв. Републике Kосово 17. фебруара 2008. године) постоји постоји 38 општина и 1.469 насеља. С геоекономске тачке гледишта узрок сукоба у овом делу Балкана одувек је било и богатство у рудама, водама, земљишту и погодним географским обележјима Kосова и Метохије. Осим базичних идентитетских разлога (колевка српске духовности, културе и државе) Косово и Метохија, њихови ресурси и развојни потенцијали од великог су значаја и за економску будућност Србије. Под изговором хуманитарне кризе 19 чланова НАТО-а остварујући англоамеричке и германске стратешке геополитичке и геоекономске циљеве 1999. године 78 дана су дивљачки бомбардовале Србију. Током НАТО агресије на нашу земљу око 13 хи љада људи је изгубило живот, више стотина хиљада њих је напустило своја пребивалишта услед бомбардовања и оружаних сукоба (највише Срби с Косова и из Метохије), док је значајан део физичке инфраструктуре био уништен. Агресија 1999. резултирала је окупацијом, тј. увођењем протектората под управом Уједињених нација и актуелном косовском кризом. Чињеница да су природни и изграђени потенцијали на подручју Kосова и Метохије изван јурисдикције Београда, стопроцентно повећање такси на увоз робе с простора Србије и Босне и Херцеговине, као и други једнострани акти привремених власти на Kосову* представљају препреке за убрзање развоја на подручју целог региона. Анализирани су развојни индикатори који се односе на услове привређивања и живота на подручју Kосова и Метохије у периоду од 2003. до 2020. године. Израчунате су просечне вредности одабраних показатеља за цело посматрано раздобље, као и за два периода унутар њега – до проглашења тзв. независности (2003–2008) и након тога (2009–2020). Треба имати у виду неколико следећих чињеница. Стопа укупних бруто инвестиција опала је у периоду после 2008. године у поређењу с периодом 2003–2008, а стопа бруто фиксних инвестиција остала је непромењена. Пошто је стопа бруто фиксних инвестиција из приватних извора повећана, следи да је главни носилац инвестиционе активности на Kосмету у периоду након 2008. године био приватни сектор. Удео спољнотрговинског дефицита у БДП-у је смањен с 42,35% на 31,30%. Учешће извоза добара и услуга у БДП-у је повећано с око 17,2% (2003– 2008.) на око 24,2% (2009–2020), док је удео увоза у БДП-у опао са 59,5% (2003–2008) на 55,5% (2009–2020), што је утицало на побољшање биланса размене добара и услуга. Удео извоза ИKТ услуга у укупном извозу услуга порастао је са 6,4% на 8,6% у другом у односу на први потпериод. На релативно спору привредну динамику утицао је пад прилива дознака и СДИ. У периоду 2009–2020. година удео дознака у БДП-у је смањен за готово 3,7 процентних поена у односу на период 2003–2008, док је истовремено учешће СДИ у БДП-у опало за близу 5 про[1]центних поена. Издаци за војску знатно су порасли у периоду након нелегалног проглашења тзв. независности и то са 0,02% БДП-а (2003–2008) на 0,75% БДП-а (2009–2020). Обим БДП-а и БНД-а, као и њихови per capita износи су повећани у другом у односу на први потпериод, док је стопа незапослености смањена. Раст укупног БДП-а и БДП-а per capita је релативно ди[1]намичан у периоду од 2009. до 2020. године. У привредној структури је присутно релативно високо учешће услуга (које се чак повећава у другом у односу на прво подраздобље – за око 1,4 процентна поена), док је истовремено удео индустрије непромењен, а удео пољопривреде опада (за око 3,5 процентних поена). У случају спољне задужености присутна су забрињава[1]јућа кретања: удео спољног дуга у БНД-у повећан је за око 2,4 пута у другом у односу на први потпериод, удео краткорочног у укупном спољном дугу је истовремено порастао за 3,7 пута, док је учешће плаћених камата на спољни дуг у БНД-у веће. Број становника се повећао током периода 2009–2020. година (за око 13 хиљада), при чему је стопа раста становништва (упросечена годишња) износила око 0,13%. Сиромаштво је знатно смањено пошто је стопа јаза сиромаштва (на нивоу линије од 3,2 долара једнаке куповне моћи дневно) смањена с 4,37% (2003–2008) на 1,63% (2009–2020). Расподела дохотка је егалитарнија (смањен је Ђини коефицијент с 30,2 у првом на 28,6 у другом периоду). По стоји висок степен неформалне (сиве) економије. Стопа намерних убистава је готово преполовљена. Очекивано трајање живота се повећало, али се стопе фертилитета и наталитета, иако релативно високе, смањују током раздобља 2009–2020. у односу на период 2003–2008. година.
Најлошије перформансе Kосово* има у области владавине права, а потом у домену отворености тржита.
Што се тиче енергетских и еколошких перформанси видно је значајно повећање потрошње електричне енергије (чак за око 25%) у другом посматраном потпериоду (2009–2020) у поређењу с првим (2003–2008). Оно што се може закључити на основу поређења одговарајућих индикатора у ова два потпериода јесте да је порастао удео потрошње енергије која се добија из фосилних горива (с 87,31% на 88,36%), док је смањен удео потрошње енергије из обновљивих извора у укупној употреби финалне енергије с 22,46% на 22,39%. Енергетска интензивност је смањена, односно по јединици БДП-а се трошило мање енергије у другом (6,98 МЈ/$2011 ППП БДП) у односу на први потпериод (7,23 МЈ/$2011 ППП БДП). Секторска структура извора емисије угљен-диоксида се није значајније мењала. Емпиријска тестирања постојања конвергенције у Централној и Источној Европи (ЦИЕ) и на простору Западног Балкана била су ослоњена на неокласични модел раста. За тестирање хипотезе о конвергенцији између 16 земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ) коришћени су годишњи подаци о вредности реалног бруто домаћег производа по становни[1]ку у периоду од 2000–2026. године. У истраживању су тестиране две хипотезе: 1. Земље ЦИЕ нису хомогена група земаља и 2. Западни Балкан је релативно хомогена регионална интеграција. Мада је потврђена прва хипотеза, то није значило да конвергенција не постоји у случају ужих клубова земаља унутар ЦИЕ. На основу добијених резултата идентификована су три клуба земаља: први – Мађарска, Пољска, Румунија, Естонија, Летонија, Литванија, Словачка и Словенија; други – Бугарска, Хрватска и Србија; и трећи – Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија и Косово*. Пошто је у истраживању одбачена могућност спајања идентификованих клубова (првог и другог; другог и трећег), почетна класификација клубова је и коначна. Тиме је потврђена и друга хипотеза да је Западни Балкан (не узимајући у обзир Србију која је у другом клубу заједно са Бугарском и Хрватском) релативно хомогена целина. Могло би се закључити да Србија заправо представља „локомотиву“ Западног Балкана и да би све земље овог подручја требало да се прикључе регионалној иницијативи за сарадњу Отворени Балкан. Постоји оправданост укључивања свих земаља Западног Балкана, као и Косова* у иницијативу за регионалну сарадњу Отворени Балкан. Заправо, читави Западни Балкан би могао рачунати на знатне добитке у погледу слободе кретања људи, робе и капитала, сарадње у области заштите од катастрофа и обезбеђивања трајног мира, као и на убрзање европских интеграција. Данас постоји мноштво глобалних индекса који вреднују различите стране друштвеног и економског живота савременог света и појединих земаља, који се утврђују на бази различитих методолошких приступа и обухвата димензија на које се односе. Основна намера је да се помоћу њих пружи конзистентан оквир и начин за анализу и праћење савремених политичких, привредних, социјалних, еколошких и безбедносних процеса. Овде су узети у обзир неки од поменутих индекса (Индекс слобода, ниво/проценат демократије, Индекс економских слобода, Индекс управљања државом (квалитет владавине), Глобални индекс тероризма, Глобални индекс мира, Индекс перцепције корупције, Индекс квалитета држављанства, Индекс људског развоја, Индекс среће, Глобални индекс медијских слобода, Ин декс задовољства (среће) припадника геј популације) са циљем да се укаже на квалитет институционалних и развојних капацитета Kосова* и њихове позиције у односу на Србију и регион Западног Балкана.
Види се да Kосово* заједно с Босном и Херцеговином припада самом зачељу на простору Западног Балкана, када је реч о слободама. Произилази да Kосово* има најнижи домет демократије на Западном Балкану. Док се Регион, у економском смислу, као целина може сматрати умерено слободним, Kосово* с вредношћу индекса од 66,5 спада у групу умерено слободних територија. При томе, најлошије перформансе Kосово* има у области владавине права, а потом у домену отворености тржишта. Најнеповољније димензије индекса економских слобода Kосова* су финансијске слободе и интегритет владе. Међутим, Kосово* у 2021. години у поређењу са Србијом и Албанијом предњачи у погледу квалитета судства, владе и државне потрошње. Kосово* у 2019. години има најлошију позицију у свих 6 димензија управљања државом. У односу на друге земље Региона Kосово* има најлошију позицију у области партиципације и одговорности (2,25), те у домену владавине права (1,89). Најлошије оцене Kосова* (испод 2) су у домену владавине права и контроле корупције. Србија је од Kосова* боља (мада не много) у свим посматраним димензијама, осим у квалитету регулаторног оквира. Kвалитет владавине на Kосову* се може оценити као лош. Највећа претња од тероризма постоји управо на подручју Kосова*. Међутим, 2020. године Глобални индекс тероризма на Kосову* је једнак нули. Запажа се да су и Северна Македонија, Србија, као и Босна и Херцеговина забележиле одговарајући напредак на овом плану у 2020. у односу на 2018. годину. Стање мира/спокојства у 2021. години најнеповољније је на Kосову*, а најбоље у Северној Македонији. У погледу ризика од корупције Kосово* се, заједно са Северном Македонијом, Босном и Херцеговином и Албанијом, у 2020. години сврстава међу она подручја с највишом перцепцијом корупције. Kосово* је поправило своју позицију у овој области у односу на 2012. годину. Kада се сагледава период 2012–2020. година, просечна вредност овог индекса за подручје Kосова* је веома ниска (35,2) што је на нивоу индекса перцепције корупције у Албанији, односно Kосово* и Албанија се карактеришу највишим степеном перцепције корупције у Региону. Kвалитет држављанства је најнижи у случају Kосова* на простору Западног Балкана. Вредност овог показатеља за подручје Kосова* у 2018. години достиже око две трећине просека Региона. У периоду од 2013. до 2018. године Kосово* све више заостаје за земљама Региона у погледу квалитета држављанства. То се види и по рангу на глобалној ранг листи према овом критеријуму. На Kосову* је присутан најнижи ниво квалитета људског развоја (0,75) у односу на друге земље (просек Региона је 0,789). На глобалној ранг листи Индекса среће у 2020. години Kосово* заузима 31. место, док су остали на знатно нижим позицијама – Албанија је на 63, Северна Македонија на 75, а Србија на 42. месту. У погледу Индекса среће, Kосово* предњачи у односу на просек Региона за више од 11%, што значи да је стање среће у нашој јужној покрајини најповољније. У области медијских слобода, на Kосову* је погоршана ситуација у 2021. у односу на 2020. годину (повећање вредности индекса медијских слобода за 0,99 поена). Сходно томе на глобалној ранг листи медијских слобода Kосово* је забележило пад за 8 места у 2021. у одно[1]су на 2020. годину. Истовремено, Србија и Босна и Херцеговина су остале на истим позицијама као 2020., док су Албанија, Црна Гора и Северна Македонија напредовале у том погледу.
Подручје Kосова* и даље је најмање економски развијено
Према овом индексу, стање медијских слобода у Региону је проблематично, изузев у Босни и Херцеговини у којој се стање у овој области оцењује као прилично добро. Положај припадника геј популације најлошији је на подручју Kосова* у поређењу с другим државама – вредност Индекса је најнижа. На јединственој листи Kосово* заузима тек 116. место од укупно 127 рангираних држава, те је поменута популација највише угрожена, јер је на територији Kосова* присутан веома низак степен толеранције. Најбољу позицију у Региону према овом индексу има Србија, те је очито толеранција према припадницима геј популације највећа у Србији, која заузима 89. место на ранг листи. Последњих година је спроведено мноштво истраживања и објављено више научних радова у којима се анализирају релевантне области живота на подручју Kосова*. У тим прилозима се анализирају и разматрају релације економског раста (и развоја) и других променљивих као што су прилив дознака, доток страних директних инвестиција, спољнотрговинска размена, штедња, директни и индиректни порези, пореска структура, међународни токови капитала, извоз, миграторна кретања итд. Један број истраживања за предмет је имао анализу неформалног сектора (сиве економије) на подручју Kосова*.
Такође, третиран је и процес приватизације на Kосову*, са циљем да се утврде какве је ефекте имала закаснела приватизација која се одвијала под окриљем међународног фактора. Анализирани су и проблеми миграција. Поред економских, у научним радовима и истраживањима одговарајућа пажња је посвећена и другим битним аспектима живота на подручју Kосова* (пропуштеним економским приликама Kосова* изазваних сецесијом од Србије, демографским кретањима и другим социјалним питањима). Премда су бившу Југославију карактерисале готово неодрживе економске и социјалне разлике између њених федералних јединица, након 1991. године оне су између држава које су настале распадом СФРЈ постале још веће. Овакво стање су у знатној мери определили ратни сукоби на појединим подручјима бивше СФРЈ, као и различита динамика приближавања Европској унији. Привреда Kосова* је у 2009. години била већа од привреде Црне Горе, а мања од свих других (мерено вредношћу БДП-а). Подручје Kосова* и даље је најмање економски развијено, имајући у виду да је вредност БДП-а по становнику износила 3.059 долара. Иако је привредни раст Kосова* био најбржи након распада Југославије (6,2% у периоду од 1991. до 2010. године, што је 2,4 пута више од светског просека у истом раздобљу), то није било довољно да се смањи јаз у развијености. У пројекцији БДП-а до 2022. године дата су два сценарија – један у којем је претпостављено да ће након 2010. године привреде земаља некадашњих југословнеких република наставити да расту по оној стопи раста коју су оствариле у периоду 1991–2010. и други који предвиђа да ће будућа стопа раста у овим економијама бити еквивалентна оној током раздобља 2005–2010. година. На овај начин пројектована стопа раста БДП-а Kосова* је највиша у оба случаја (ако изузмемо стопу раста од 12% у периоду 1991–2010. у Босни и Херцеговини због ратних околности), што неће довести до значајније релативне позиције привреде Kосова* у поређењу с другим бившим федеративним јединицама СФРЈ. До извесне конвергенције би ипак дошло, јер је заостајање Kосова* за просеком ових земаља било 5,03 пута у 2009. години, док би оно износило 2,8 пута (1. сценарио) или 3,65 пута (2. сценарио). Основни циљ био је да се дође до објективне оцене развојних токова на подручју Косова и Метохије, у мери у којој то дозвољавају расположиви подаци. За динамичнији привредни раст Косова* је неопходно повећавање дотока СДИ и ефикасније коришћење дознака. У периоду након 2008. године сиромаштво на подручју Косова* је смањено, док је расподела дохотка егалитарнија, о чему сведочи смањење средње вредности Ђинијевог коефицијента.
Демографски показатељи говоре у прилог томе да се очекивано трајање живота повећало, али да су стопа фертилитета и наталитета, иако релативно високе, незнатно смањене током раздобља 2009–20. у односу на период 2003–2008. година. Смањена je енергетскa интензивност (потрошња енергије по јединици БДП-а). Поређењем привреде Косова* с привредама других земаља из окружења (Албанија, Србија, Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора, Румунија, Бугарска, Хрватска) долази се до закључка да Косово* има највишу царинску стопу, међу најнижима стопу пореза на доходак и стопу пореза на добит предузећа. Удео јавног дуга у БДП-у је најнижи међу земљама из овог узорка, као и стопа инфлације (мада се на Косову* као новчана јединица користи евро). Међутим, све то још увек не значи да се Косово* помера с последње позиције у окружењу када је у питању ниво привредног развоја, будући да има најнижу вредност БДП-а по становнику. Овоме у прилог говори и сценарио анализа будућег привредног раста земаља насталих распадом бивше СФРЈ, пошто се екстраполацијом раста БДП-а по стопама које су остварене у претходном периоду (1991–2010. и 2005–2010.) долази до закључка да Косово* неће успети ни до 2022. године да значајније смањи заосталост у достигнутом нивоу привредног развоја за осталим бившим политичким јединицама СФРЈ. Да будуће економско напредовање Косова* највероватније неће бити изразито динамично може да се наслути и из читавог спектра релевантних налаза до којих се у овом истраживању дошло анализом различитих композитних индекса. Косово* као и читави Западни Балкан, поред динамичнијег економског раста, би могли рачунати на знатне добитке у погледу слободе кретања људи, робе и капитала, сарадње у области заштите од катастрофа и обезбеђивања трајног мира, као и на убрзање европских интеграција остваривањем иницијативе за регионалну сарадњу Отворени Балкан.
( ОПРЕМА ТЕКСТА :СЕДМА СИЛА )
У седећој објави: КАРТОГРАФСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА ДОКАЗУЈЕ ДА СУ КОСОВО И МЕТОХИЈА ОД ДАВНИНА ПРИПАДАЛИ СРПСКИМ ДРЖАВАМА МИРЧЕТА ЛОВИЋ СУЗАНА ЛОВИЋ ОБРАДОВИЋ
