. Naučne istine o prirodnim ,istorijskim i etničkim granicama državnih tvorevina srpskoga naroda
. Pored geopolitičkih i vojnih razloga, i rudno bogatstvo je razlog otimanja Kosova i Metohije.
Priredio:M.Antonić
U perethodna dva nastavaka (vidi:https://sedmasila.rs/dobra-a-nepozeljna-knjiga/i https://sedmasila.rs/dobra-a-nepozeljna-knjiga-2-glavne-demografske-i-ekonomske-promene-na-kosovu-i-u-metohiji-u-prve-dve-decenije-21-veka/ upoznali smo vas sa,za vreme u kome živimo, neobičnim i čudnim okolnostima koje su pratile nastajanje i štampanje knjige Zbornika EKONOMSKI, SVOJINSKOPRAVNI I DEMOGRAFSKI ASPEKTI KOSOVSKOMETOHIJSKOGH PITANjA .Problemi i okolnosti su takve da se s’ pravom postavljaju pitanja da li je to zato što ova knjiga nije dobra,ili je možda nepoželjna sve do toga da je neminovno razmisliti da li je sve to zajedno cernuzura.
Slučaj ove knjige urednika akademika Časlava Ocića, koja je produkt naučnog skupa održanog u SANU možda je primer i upozorenje . U svakom slučaju začuđujće su radnje koje su pratile njeno nastajanje u SANU i njen put do čitaoca. Da li su primeri izneti u pomenutom slučaju primereni današnjoj praksi odnosa, pogotovo međi akademicima, prosudite sami.
Ovaj portal deklarisan kao novinarstvo odgovrno za stvarnost ponudio je raspoložive sadržaje sa naučnog skupa o kosovskometohijskom pitanju koga je kao predsednik Odbora za ekonomske nauke u SNU organizovao akademik Časlav Ocić 2018. godine kao vrednosti koje su iznad svih nastalih i daljih mogućih nesuglasica.
Jer činjenica je.Ovaj Zbornik je razmatran i pozitivno ocenjen na Saboru SPC, u dve strane zemlje javio se interes da se on prevede na jezike tih zemalja (što je u jednom slučaju već i učinjeno – proletos je vodeća akademska kuća akademske literature „Vladimir Dalj“ iz Petrograda objavila vrlo reprezentativno uređen i opremljen zbornik pod naslovom:“ Kosovska vertikala ili neokolonijalna horizontala?“ (480 strana). U publikovanju domaćeg izdanja udružili su se izdavači iz Beograda, Gračanice, Cetinja i Zrenjanina .Za veoma kratko vreme izašla su dva izdanja tog zbornika.
Naravno od knjige uvek očekujemo više dobrog neko lošeg, pa je i ovo što je Zbornik do sada postigao dovoljno da vam za kraj ovog serijala predstavimo još nekoliko sižena naučnihg radova na pomenute teme.
U ovom nastavku objavljujemo pet sažetaka naučnih radova iz ove ili dobre ili nepoželjne knjige:
***
TEMA: KARTOGRAFSKA DOKUMENTACIJA DOKAZUJE DA SU KOSOVO I METOHIJA OD DAVNINA PRIPADALI SRPSKIM DRŽAVAMA
AUTORI: MIRČETA LOVIĆ i SUZANA LOVIĆ OBRADOVIĆ
Sažetak
Cilj ovog rada je utvrđivanje granica i teritorijalne pripadnosti Stare Srbije s njenim primarnim jezgrom Kosovom i Metohijom u istorijskom, etničkom, kulturnom, geopolitičkom i državnom pogledu iz vremena turskog prodora na Balkan, kao i njihovog povlačenja. To je postignuto analizom i komparacijom istorijskih i istoriografskih karata vodećih evropskih kartografa od 16. do 20. veka, koji su imali visoke zvanične državne titule, kao, na primer, „kozmograf republike“, „carski (ili) kraljevski geograf“, ili su bili vojni arhitekti, visoki oficiri, knezovi, konzuli, profesori, naučnici i sl., što pretpostavlja visok stepen njihovog znanja i ozbiljnosti u autorizaciji karata. Analizirano je 40 istorijskih i istoriografskih karata holandskih, venecijanskih, francuskih, austrijskih, nemačkih, britanskih i srpskih kartografa koje su sakupljene, sistematizovane i 2007. objavljene u knjizi pod naslovom Atlas Stare Srbije – Evropske karte Kosova i Metohije (An Atlas of Old Serbia – European maps of Kosovo and Metohija) autora M. Vemića i M. Strugara .Na svim analiziranim kartama nedvosmisleno i nesporno je prikazano da su Kosovo i Metohija uvek bili srpska teritorija, a nikada arbanaška. Navedene dve geografske oblasti prikazane su na kartama jedino u prirodnim istorijskim i etničkim granicama državnih tvorevina srpskoga naroda, čak i u dugom periodu od pada srednjovekovne srpske države pod tursku vlast, 1459. godine. Glavna razdeobna međa, odnosno etnografska granica između limitrofnih srpskih i arbanaških naselja, sve do sredine 19. veka, bila na rekama Valbona (Crnica), Drim i Crni Drim (severna Albanija) koje su smatrane istovremeno i kao geografska granica Albanije i (Stare) Srbije, ali i kao jezička-govorna linija koja je delila Arbanase severne Albanije od metohijskih Srba.
***
TEMA: KVAZIPRAVNO KREIRANjE STVARNOSTI: REGISTAR NEPOKRETNOSTI NA KOSOVU I METOHIJI POSLE 1999. GODINE
Autor: DUŠKO ČELIĆ ,Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Pravni fakultet ,[email protected]
Sažetak
Značaj uređenog i pouzdanog registra nepokretnosti i prava na nepokretnosti nesumnjiv je u svakom savremenom pravnom sistemu. Taj značaj posebno se ističe u post-konfliktnim društvima, u kojima je pravna kultura i svest o značaju poštovanja vladavine prava na niskom nivou. Ove činjenice, na žalost, još uvek odlikuju stanje stvari na Kosovu i Metohiji. Privremena uprava Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji (UNMIK), uvidela je značaj postojanja javnog registra na nepokretnostima, međutim, način na koji je pokušala da rekonstruiše javni registar nepokretnosti, daleko je ispod standarda pravne struke, kako u metodološkom, tako i u sadržinskom i nomotehničkom smislu. Osnivajući, protivno Rezoluciji SBOUN br. 1244, potpuno nezavisan javni registar nepokretnosti u odnosu na ostatak Republike Srbije, u uslovima potpunog prekida kontinuiteta vođenja evidencije, uključujući i zbirku javnih i privatnih isprava, UNMIK je doprineo da registar nepokretnosti na Kosovu i Metohiji bude nepouzdan a njegov pravni značaj i karakter sporan. Može se reći da se pravni značaj javnog registra nepokretnosti na Kosovu i Metohiji iscrpljuje u nekoj vrsti pomoćne javne evidencije, jer je načelo pouzdanja u tačnost upisanih podataka, potpuno komromitovano. Pokušaj da se prevaziđe dualizam u vođenju evidencije i prava na nepokretnostima na Kosovu i Metohiji zaključivanjem Tehničkog sporazuma o katastru, između vlasti Republike Srbije i de facto vlasti na Kosovu i Metohiji, rezultirao je neuspehom, odnosno jednostranim donošenjem Zakona o kosovskoj agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine, koji je prima facie u nesaglasnosti s tim sporazumom. Time se u ovoj izuzetno značajnoj oblasti unosi dodatna konfuzija i pravna nesigurnost, naročito u pogledu prava na pristup pravdi i prava na mirno uživanje imovine lica prognanih s Kosova i Metohije. Komplikovanju stvarnopravnih odnosa na nepokretnostim na Kosovu i Metohiji, pogoduje i nečinjenje a u pojedinim elementima i rđavo činjenje vlasti Srbije u ovoj oblasti.
***
TEMA:SEDAM MODELA PRAVNE ZAŠTITE EPARHIJE RAŠKO-PRIZRENSKE SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE NA KOSOVU I METOHIJI
Autor: VELIBOR DžOMIĆ [email protected]
Sažetak
Eparhija raško-prizrenska Srpske Pravoslavne Crkve ima svoju hiljadugodišnju kanonsku jurisdikciju na čitavoj teritoriji Kosova i Metohije. Ona se od 1999. godine našla u položaju kakav nije zabeležen u njenoj hiljadugodišnjoj istoriji. Tokom prethodnih godina u pregovorima između predstavnika Republike Srbije i Privremenih institucija samouprave iz Prištine uz posredovanje Evropske unije postavljalo se pitanje pravne zaštite kulturnog nasleđa ili „manastira i crkava” Eparhije raško-prizrenske Srpske Pravoslavne Crkve. U radu se analiziraju do sada poznati i primenjivani modeli pravne zaštite koji su poznati kao jerusalimski, carigradski, svetogorski, vatikanski, tzv. eksteritorijalni, enklava/eksklava model, kao i kondominijum model.
***
TEMA: RUDNIČKI RESURSI KOSOVA I METOHIJE
AUTORI: SLOBODAN VUJIĆ i MILINKO RADOSAVLjEVIĆ
Sažetak
Vrednovanje mineralno-sirovinskog kompleksa Kosova i Metohije je višeznačno, veoma zahtevno, ne može se uprošćeno svoditi samo na pokazatelje kao što su rezerve, sadržaji korisnih komponenti u rudi ili njena trenutna tržišna vrednost, bez sagledavanja svih opredeljujućih parametara. Rad je posvećen mineralno-sirovinskim potencijalima Kosova i Metohije, koji su nesporni, pre svega to su velike rezerve uglja povoljnih ležišnih uslova za eksploataciju, polimetalične i metalične rude, nemetalične mineralne sirovine i termominerale vode. Rudno bogatstvo Kosova i Metohije je realan, strateški značajan kapital čija vrednost raste zbog visoke i sve veće iscrpenosti mineralnih resursa mnogih zemalja Evrope. Mišljenja smo da je pored geopolitičkih i vojnih razloga, i rudno bogatstvo razlog otimanja Kosova i Metohije.
***
TEMA:ETNIČKI ALBANCI NA KOSOVU I U METOHIJI: DEMOGRAFSKE PROMENE, 1948–2021.
Autor:JOVAN KRŠIĆ , [email protected]
Sažetak
Broj etničkih Albanaca (albanske nacionalne manjine ili kako ih neki autori nazivaju Arbanasi, a sami se nazivaju Šćipetari ili Šiptari) na Kosovu i Metohiji predmet je manipulacija duže vremena. Nastoji se prikazati da na KiM živi znatno veći broj Arbanasa od stvarnog, da se to stanovništvo uvećava velikom brzinom, da je udeo srpskog stanovništva već sad zanemariv i da će ubuduće, kako se proriče, stanje biti još i gore. Ovo treba da posluži kao ključni argument da je Kosovo „izgubljeno”, da je „mit” i da je „teret” te da aktuelna vlast treba da nas „spase” i otkine deo Srbije (čiji teritorijalni integritet garantuje Rezolucija SB 1244 i obnovljeno članstvo u UN u granicama Srbije definisanim u SFRJ) i pokloni je Velikoj Albaniji koja je in statu nascendi.
***
Uz zahvalnost uredniku ove knjige akademiku Časlavu Ociću što nam je omogućio da našim čitaocima pružimo još jedno saznanje više o kosovomedtohijskim pitanjima oni će, nadam se, kao mi nositi sa sobom spoznaju o vrednostima iz poruke upokojenog patrijarha Pavla sa početka ove knjige :
„Kosovo će u 21. veku biti mera i provera svih nas – od skromnih trudbenika svakodnevice do patrijarha i vođa srpskog plemena. Ne budemo li dostojni Kosova, nećemo biti ni svog zemaljskog postojanja. Nestaćemo kao da nas nije bilo, a na našem mestu živeće neko drugi.“
