Na Svetskim berzama prošle sedmice zabeležen je veliki pad cena akcija, jer će zbog visoke inflacije centralne banke nastaviti da podižu kamatne stope, a Vol strit je uzdrman i zbog kolapsa banke Silicijumska dolina (SVB).
Na Vol stritu akcije „Dau Džonsa“ su prošle sedmice opale za 4,4 odsto, na 31.909 bodova, dok je S&P 500 „potonuo“ za 4,6 odsto, na 3.861 bod, a Nasdak indeks za 4,7 posto, na 11.138 bodova.
U februaru su ti indeksi značajno porasli jer su se ulagači nadali da će američka centralna banka uskoro prekinuti da povećava kamatne stope i da će konačna kamata, s kojom bi se završio ciklus zaoštravanja monetarne politike, ostati ispod nivoa od pet odsto.
Ali poslednjih sedmica indeksi su izgubili većinu tih dobitaka jer je sve jasnije da se taj scenario neće ostvariti.
Niz najnovijih podataka pokazuje da je potražnja na tržištu rada i dalje snažna, pa se može očekivati rast plata i potrošnje, a to znači da će američka centralna banka nastaviti da povećava kamatne stope.
Predsednik američkih Federalnih rezervi Džerom Pauel rekao je ove sedmice da je centralna banka spremna za veće korake ako budući privredni podaci pokažu da su potrebne strože mere za zauzdavanje inflacije.
To je izazvalo strahovanja ulagača da će centralna banka na sednici u martu povećati ključne kamate za agresivnih 0,50 postotnih bodova, dok se još nedavno očekivalo povećanje za blažih 0,25 bodova.
Zbog toga se sada na tržištu novca procenjuje da će do septembra biti povećane kamate u rasponu od 5,50 do 5,75 odsto, dok se sada kamate kreću između 4,50 i 4,75 odsto. Negativno je na Vol strit uticao i kolaps banke Silicijumska dolina (SVB), najveći bankrot jedne američke banke od financijske krize 2008. godine.
Ta banka, koja je godinama finansirala tehnološki sektor, našla se pod pritiskom jer su mnoge startap kompanije počele da povlače depozite. Da bi povećala kapital, ta banka je prvo nedavno prodala raspoložive obveznice, ali uz veliki gubitak, a potom je u sredu objavila plan za prodaju novih akcija da bi prikupila 2,25 milijardi dolara svežeg kapitala.
To je, međutim, izazvalo paniku među građanima i preduzetnicima, koji su samo u četvrtak povukli iz banke 42 milijarde dolara depozita, pa je banka dan završila s negativnim gotovinskim bilansom od gotovo milijardu dolara. Zbog toga je regulator u petak zatvorio banku i preuzeo kontrolu nad preostalim depozitima. I na evropskim berzama cene akcija pale su prošle sedmice.
(Novosti)
Preuzeto sa: https://www.intermagazin.rs/da-li-nas-ceka-ekonomski-cunami-na-svetskim-berzama-veliki-pad-cena-akcija/
Sve to mirise na pripremu terena za uvodjenje digitalnih valuta centralne banke – CBDC, za sta je potreban kreativni slom komercijalnih banaka i povlacenje papirnog novca iz opticaja. Ukoliko bi to poslo za rukom “gospodarima novca” onda bi digitalni robovi imali samo jedan racun u centralnoj banci sa digitalnom programbilnom valutom sto znaci da bi se iz jednog centra odredjivalo ako, kada i na sta digitalni robovi mogu potrositi “svoj” digitalni “novac”. To bi bio kraj slobode izbora. Ljudi bi bili ucenjivani zakljucavanjem digitalnog novcanika u slucaju bilo kakve neposlusnosti.