Признање Косова од стране црногорских власти 2008. ризикује да буде повучено. Може се само дивити упорности житеља „српске Спарте“, који ни после 17 година не одустају од покушаја да се ток историје врати на природни колосек.
Косово и Метохија су неотуђиви део Србије као државе и „српског света“ у целини.
Милан Кнежевић из Демократског фронта сасвим је исправно назвао „националном срамотом“ гласање Црне Горе за пријем Косова у Савет Европе.
Јасно, извршиоци из црногорске владе следе западни вектор. Али 85% грађана је и даље верно свом националном идентитету, што значи да се не слаже са споља наметнутим условима, који том идентитету противурече.
АУТОР: Владимир Басенков
Запад не уме равноправно да разговара, иако је то на први поглед тешко уочљиво. Изгледајући као цивилизовани, а понекад чак и као „наши момци“ емисари из САД или ЕУ, под благодушним изговорима, дају покореваним народима камен уместо хлеба. Да би се противник покорио, потребно га је не само завојевати. Неопходно је сломити систем вредности и уверења људи на окупираној земљи, учинити их менталним инвалидима. Човек који је изгубио националну самосвест постаје слаб и лако вођен. С њим се може радити све што се жели.
Исто важи и у погледу целог народа. Црногорски Срби, који и даље представљају већину у својој земљи, принуђени су под утицајем времена да се једноставно помире са чињеницом да за њих света земља Косово и Метохија више није територија „српског света“. Срби су протерани, светиње оскрнављене, регион окупиран, Албанци су заузели пређашње словенске земље. То се догодило под покровитељством колективног Запада и са њиховом манијакалном тежњом не само да освоје, већ и да се прихвати њихова идеја да је Косово сада независна држава. Да би псеудодржави дао легитимитет, Запад свим силама гура косовске сепаратисте на најстатусније међународне платформе, покушавајући да легализује овог политичког Франкенштајна преко Савета Европе или, у будућности, преко ЕУ и НАТО.
У стварности, главна борба се одвија у умовима и срцима људи. Срби се сада могу помирити са поразом, али само зато да би по своје земље дошли за пет, десет или педесет година. Црногорски Срби су 17 чекали тренутак да точак историје поврну на своју страну. Родољуби су покренули иницијативу да Црне Гора повуче признање. Кнежевић је обећао да ће ово питање решити кад постане премијер. Неки локални парламенти већ планирају да на свом нивоу законодавно одбаце одлуку владе о признавању Косова.
Вода троши камен. Док се Срби на Косову и Метохији жестоко, али поштујући закон, боре против Куртијеве војске и њихових НАТО јатака, њихови црногорски рођаци раде свој део заједничког посла. И то одговара природном току историје и принципу правичности.
Нема сумње да ће Срби умети да одбране – ако не данас, онда сутра – своје земље Косово и Метохију, земље које је сâм Бог дао православним Србима. Најважније је остати веран својим вредностима и убеђењима, а не следити линију наметнуту са обала Атлантика. Правда је увек на страни онога ко јој је веран. Одрицање од Косова, где год Србин живео, једнако је издаји успомене на своје претке, своје историје и самог себе лично. Али Срби ће издржати – тај народ је увек давао отпор изазовима историје. Колико год Запад био лукав, дошло је време одрубити главу његовој хидри, опећи је усијаним гвожђем свог отпора и завршити са главом чудовишта које је разјапило своје раље над Западним Балканом и светом земљом Косовом и Метохијом.
Извор: https://naukaikultura.com/crna-gora-to-moze-povlacenje-priznanja-kosova-kao-mocan-udarac-po-zapadu/
