Хелга је власница бара. Свесна је да су њени гости углавном незапослени алкохоличари, од којих кафана не може да преживи. Да би решила овај проблем, смислила је нови маркетиншки план, који омогућава њеним гостима да пију “на креду” (пију сада / плаћају касније). Хелга евидентира дугове својих муштерија, па им практично одобрава кредите за пиће. Прича се и резултат је јасан – журке хрле у Хелгин бар. Ускоро њен бар има највећи промет у граду. Пошто могу да пију на одложено плаћање, нико од гостију није превише забринут што Хелга повремено подиже цене вина и пива – пића која се највише продају. Додатна последица овога је огроман пораст бруто прихода.
Млади и динамични потпредседник локалне банке препознаје огроман будући потенцијал ових дугова и повећава Хелгин кредитни лимит у својој банци. Он у томе не види никакав проблем, јер су гаранција неизмирени дугови незапослених алкохоличара. Стручњаци за берзанско пословање у централи банке све то примећују и смишљају начин да дођу до енормних бонуса. Дугове алкохоличара претварају у АЛКО-ОБВЕЗНИЦЕ. Овим хартијама од вредности се затим тргује на берзи. Наивни инвеститори баш и не схватају да су „препоручене” обвезнице које су купили заправо дугови незапослених алкохоличара. Цена обвезница је у сталном порасту и убрзо постају хартије од вредности са највећим прометом на берзи.
Једног дана (иако цене обвезница и даље расту), менаџер у локалној банци одлучује да је време да подигне Хелгин лимит, који је зарадила на основу одложених плаћања за сва пића која је попила. Он о томе обавештава Хелгу, а она захтева плаћање од својих гостију. Али они су само незапослени алкохоличари, наравно да не могу да плате. Пошто Хелга не може да испуни своје обавезе, проглашава банкрот. Бар се затвара, а његових 11 запослених остаје без посла.
АЛКО-ОБВЕЗНИЦА преко ноћи пада за 90%. Срушена вредност обвезница темељно је уништила ликвидност банке: банка више није могла да одобрава нове кредите, па је замрзнута и њена привредна активност. Пошто су и добављачи Хелги одобравали одлагање плаћања, па чак и улагали у обвезнице високе вредности, сада морају да јој отпишу сав дуг, а уз то имају и 90 одсто губитка због пада вредности обвезница. Њен добављач вина проглашава банкрот и затвара породични бизнис који успешно послује већ три генерације. Њеног добављача пива преузима конкурентска компанија, која одмах затвара локалну пивару и отпушта свих 150 радника.
На срећу, банку, брокерску фирму и њихове директоре спасила је вишемилионска инфузија владе. Средства, која су била потребна за ову докапитализацију, добиће се од неколико новоуведених пореза, који падају на леђа запослених из средње класе, који углавном не пију алкохол, а Хелгин бар никада нису ни изблиза видели.
Да ли сада разумемо!?!?!
Helga je definitivno postala naša omiljena junakinja sa svojim neobičnim avanturama u baru. Zamislite, dugove alkoholičara pretvaraju u “alko-obveznice”! Ko bi rekao da će alkohol postati valuta? Možda ćemo uskoro imati berzu alkohola!