Zašto treba poštovati, čitati i istraživati književnost Drage Gavrilović?

Zašto treba poštovati, čitati  i istraživati književnost Drage Gavrilović?

Piše: Dr. Svetlana Tomić, urednica Zbornika o Dragi Gavrilović 

Saznajte ko je bila žena koja je pre 125 godina Smatrala da se emancipacija žena može ostvariti tek kada se postigne emancipacija muškaraca. Borila  se za brak iz ljubavi, a zbog toga što su takvi slučajevi retki, ona brani i pravo na neudaju. Sloboda mišljenja i kultura odgovornog dijaloga za nju su bili od velike važnosti.

Ko je bila Draga (Draginja) Gavrilović (1854-1917)?

Jedna od prvih učenica Učiteljske škole u Somboru, prva učiteljica u Srpskoj  Crnji i prva (do sada poznata) srpska prozna književnica, prva autorka romana (Devojački roman, 1889)koji je istovremeno i prvi srpski feministički roman, ili roman koji oštro kritikuje patrijarhalnu porodicu kao nemoralnu, jer se zasniva na ropskom položaju žene. Kritikovala je očeve zato što  prodaju svoje kćerke muževima, ne pitajući ih za njihove želje i interese. Iza toga se krije najstrašnija osuda prisilnog sklapanja braka, zbog čega Draga Gavrilović brani samo onaj brak koji nastaje iz ljubavi i uzajamnog poštovanja dvoje ljudi, a zbog toga što su takvi slučajevi retki, ona brani i pravo na neudaju. U ovom romanu jedna od ključnih scena je kada otac kćerki zabranjuje da se školuje i da čita knjige, jer je način njenog mišljenja uveliko prevazišao očeve predrasude. On je drži  utamničenu u kući, a kći ipak trijumfuje, jer je svesna da joj otac ne može zabraniti da misli.

Šta je Draga Gavrilović zapisala o ulozi prvih učiteljica?

Gavrilovićeva je bila svesna da su učiteljice  (obrazovane i samostalne, ekonomski nezavisne i u velikom broju slučajeva neudate žene)radikalna novina u srpskom narodu i da je zato važno da čuvaju svoju čast poštenim radom i savesnim ponašanjem. Pisala je  o potrebi uvođenja drugih zanimanja za žene, jer su se mnoge devojke opredeljivale za posao učiteljice iz mode ili nužde, zbog čega nisu bile posvećene svojoj dužnosti. Ulogu učiteljica Gavrilovićeva je videla  kao spoj delovanja „škole i pera“, tj. u okviru podučavanja (ženske) dece u školi, ali i  šireg društva, pomoću  delovanja drugačijeg  književnog pera, koji na adekvatniji način predstavlja žene i njihove progresivne  interese.

Kako je predstavila odnos srpskih književnika prema književnicama?

Srpske književnike predstavila je kao one koji omaložavaju književnice i vređaju ih rečju „izmet“. Muškarci pisci videli su žene pisce kao ozbiljnu pretnju i konkurenciju, jer su one, kao obrazovane osobe, lako i brzo mogle da prepoznaju plagijatske radove  srpskih književnika ili pseudointelektualnost njihovih dela. One su, dakle, rušile  mit o originalnosti i intelektualnosti srpske književnosti tog doba, istovremeno se boreći za svoje mesto u srpskoj umetnosti, kulturi i društvu.

Zašto je Draga Gavrilović kritikovala srpsko društvo, posebno sveštenstvo i školstvo, ali i  srpske pisce i njihovu književnost?

Zato što je smatrala da je srpsko društvo neprosvećeno, opterećeno predrasudama koje sprečavaju njegov napredak. Pisala je o sveštenicima i direktorima škola koji su unesrećivali mlade učiteljice, o ženomrzačkim profesorima koji su kažnjavali inteligentne i kritički orijentisane učenice – buduće učiteljice, o  piscima koji ne podnose književnice, o lažnim intelektualcima koji u teoriji podržavaju emancipaciju žena ali je u praksi ne prihvataju i onemogućavaju. Smatrala je da kritika pomaže i unapređuje društvo, da izoštrava pogled na stanje stvari. Sloboda mišljenja i kultura odgovornog dijaloga za nju su bili od velike važnosti.

                      Prema mišljenju Drage Gavrilović, kakvi uslovi su morali biti ispunjeni u srpskom društvu da  bi se ostvarila  emancipacija žena?

                       Draga Gavrilović je smatrala da se emancipacija žena može ostvariti tek kada se postigne emancipacija muškaraca.

Šta je značilo biti književnica u ono vreme?

To je značilo neprekidno biti na udaru javnog izrugivanja, kritikovanja i omaložavanja, zbog čega se Gavrilovićeva, posle 14 godina književnog rada  povukla iz javnog života. O tome je pisala u svojoj poslednje objavljenoj priči iz 1900. godine – „Petao ga dovukao – Pismo uredniku jednog srpskog lista“.

Kakav je njen značaj u srpskoj kulturi?

Kao prva prozna književnica, Draga Gavrilović pokazuje zavidan stepen talenta, ali i oštrinu  lucidne kritike. Ona je kreirala likove koji do tada nisu postojali u srpskoj realističkoj prozi. To su likovi „mislećih ženskinja“, ili pametnih devojčica, školovanih sestara koje se vole i podržavaju, pobunjenih  školovanih  kćerki, učiteljica, književnica, glumica, iskrenih prijateljica-intelektualki, intelektualki-kaluđerica, emancipovanih muževa. Sama autorka ne krije da  dugi dijalozi među intelektualkama (koje naši klasici srpskog relaizma nisu nikad predstavljali!) služe da još više „izoštre oči“ srpskim devojkama, da  sva proza koju piše nastaje „Radi nje“ (kakav je naziv jedne od njenih priča), ili radi srpskih žena koje o svom položaju nisu dovoljno osvešćene i koje zato treba poučiti.

O ZNAČAJU PROZE DRAGE GAVRILOVIĆ saznaće se mnogo više ako pomognete štampanje prvog naučnog zbornika.

***

Izdavači Zbornika Književna zadruga ALTERA I MULTINACIONALNI FOND KULTUREE  iz Beograda vam se unapred zahvaljuju i  obavezuju da će imena donatora objaviti na  vidnom posebnom mestu u Zbroniku.

Donatori koji ne žele da im se objavi ime u Zborniku treba da to naglase dopisaom na mejl: office@sedmasila.rs

 Uplate na: MULTINACIONALNI FOND KULTURE

Svrha uplate: ZBORNIK O DRAGI GAVRILOVIĆ

Tekući račun kod SBERBANK br: 285-2031040000003-59

                  Napomena: Molimo vas da  na mejl: office@sedmasila.rs  dostavite ime, prezime i ostale svoje podatke koje želite da  uz vaše ime i prezime objavimo.

Svaki donator dobija tri primerka Zbornika.

Podelite sa drugima:

Povezani članci