Tajna je pravo da postojimo dok je ne saznamo kao lozinku sebe.
Ono što skriva odgovor je zagonetka, ono što garantuje naš opstanak je tajna. Zagonetka je laka zavodljivost otkrivanja, simpatični vodvilj skrivanja pred svetom i ljudima, zagonetka nas čini zanimljivim i privlačnim, rađa motivaciju uz koju nam prilaze i osvajaju nas kao ordenje naši bližnji i dragi ljudi.
Tajna je osnov svakog identiteta i suvereniteta. Nema zrele ljudske strukture niti ozbiljne organizcije mnoštva bez tajne kao nedostupnog i nedokučivog jezgra slobodne inicijative opstanka subjekta koji se oko nje uspravlja, ispreda, bokora i razvija. Tajna je osnovno pravo postojanja i poslednja odbrana slobode opstanka u kojem se priznaje granica zaustavljanja agresivnosti i uspostavlja pristojnost koja sprečava razaranje i garantuje integraciju, tajna je pravo koje ne ugoržava prohodnost i učešće ali bez kojeg nema individuacije, individualizacije, akcije i reakcije od kojih se sastoji bogatstvo životne neponovljivosti.
Religije brane tajnu začeća, rađanja, krštenja, pričešća, liturgije, ispovesti; profesije garantuju očuvanje tajne koja ih čini neizostavnim stručnim službama kojima se poverava sudbina bez rizika propasti; koka-kola čuva tajnu sastava napitka koji je opio planetu, država organizuje tajnu službu koja sprečava njen raspad; ljubav je tajna spajanja, trajanja i stradanja; tajna je ono što bez ičije saglasnosti nosimo sobom sa ovoga sveta, kojeg bez tajne nema jer je on moguć samo u ostatku.
Tajna nije idealistička konstrukcija teksta o odnosu pojedinca i društva u kojem dominira prikriveno poentiranje koje sižejnom restrikcijom izražajnosti likova obesmišljava fabulu i odlaže dubinsko pronicanje, tajna nije minimalna statutarna snaga kolektiva koja pravi razliku u odnosu na konkurenciju, tajna je ontološka ili organska baza poruke nastajanja, postojanja i trajanja, tajna je naš “dnk”, izražen drugim, nebiološkim sredstvima i znacima. I kada ne znamo svoju tajnu, treba da branimo pravo njenog opstanka i nedostupnosti u nadi saznavanja i dorastanja do šifre sopstvenog postojanja. Tajna je sve ono što ne znamo o sebi ili što ne razumemo načinom našeg ukrštanja a što izaziva potrebu dubinskog razotkrivanja i neprekinutog pokušaja zatvaranja u sklad i ravnotežu koje nema izvan njene neoponovljivosti. Tajna je pravo da postojimo dok je ne saznamo kao lozinku sebe.
Blaga romantičarska ekstaza kojom je tematizovana tajnovitost intimističke legitimizacije subjekta egzistencije i entitetske dokumentarnosti istorijske konstitucije sveta ne predstavlja pitanje stila i precenjenosti predmeta izazavane prenaglašenim autorskim senzibilitetom. Radi se o opravdanom i racionalnom strahu i elegantnom pozivu na pobunu koji prepoznaje tek nekoliko preostalih “poslednjih dana” za “odbranu vrednosti” koja je beskrupulozno napadnuta svim sredstvima od cinkaroša do čipovanja: odbranu prava na tajnu da dok ne ugrožavamo ni jedno živo biće niti bilo koje stečeno pravo, opstanemo na ovom svetu onakvi kakvi samo mi znamo da jesmo.
Ni mama, ni tata, ni supružnik, ni deca, ni Cia, ni Bia.
Naš Bog, naša tajna!
Pa kako nam bude.