Тајна је право да постојимо док је не сазнамо као лозинку себе.
Оно што скрива одговор је загонетка, оно што гарантује наш опстанак је тајна. Загонетка је лака заводљивост откривања, симпатични водвиљ скривања пред светом и људима, загонетка нас чини занимљивим и привлачним, рађа мотивацију уз коју нам прилазе и освајају нас као ордење наши ближњи и драги људи.
Тајна је основ сваког идентитета и суверенитета. Нема зреле људске структуре нити озбиљне организције мноштва без тајне као недоступног и недокучивог језгра слободне иницијативе опстанка субјекта који се око ње усправља, испреда, бокора и развија. Тајна је основно право постојања и последња одбрана слободе опстанка у којем се признаје граница заустављања агресивности и успоставља пристојност која спречава разарање и гарантује интеграцију, тајна је право које не угоржава проходност и учешће али без којег нема индивидуације, индивидуализације, акције и реакције од којих се састоји богатство животне непоновљивости.
Религије бране тајну зачећа, рађања, крштења, причешћа, литургије, исповести; професије гарантују очување тајне која их чини неизоставним стручним службама којима се поверава судбина без ризика пропасти; кока-кола чува тајну састава напитка који је опио планету, држава организује тајну службу која спречава њен распад; љубав је тајна спајања, трајања и страдања; тајна је оно што без ичије сагласности носимо собом са овога света, којег без тајне нема јер је он могућ само у остатку.
Тајна није идеалистичка конструкција текста о односу појединца и друштва у којем доминира прикривено поентирање које сижејном рестрикцијом изражајности ликова обесмишљава фабулу и одлаже дубинско проницање, тајна није минимална статутарна снага колектива која прави разлику у односу на конкуренцију, тајна је онтолошка или органска база поруке настајања, постојања и трајања, тајна је наш “днк”, изражен другим, небиолошким средствима и знацима. И када не знамо своју тајну, треба да бранимо право њеног опстанка и недоступности у нади сазнавања и дорастања до шифре сопственог постојања. Тајна је све оно што не знамо о себи или што не разумемо начином нашег укрштања а што изазива потребу дубинског разоткривања и непрекинутог покушаја затварања у склад и равнотежу које нема изван њене неопоновљивости. Тајна је право да постојимо док је не сазнамо као лозинку себе.
Блага романтичарска екстаза којом је тематизована тајновитост интимистичке легитимизације субјекта егзистенције и ентитетске документарности историјске конституције света не представља питање стила и прецењености предмета изазаване пренаглашеним ауторским сензибилитетом. Ради се о оправданом и рационалном страху и елегантном позиву на побуну који препознаје тек неколико преосталих “последњих дана” за “одбрану вредности” која је бескрупулозно нападнута свим средствима од цинкароша до чиповања: одбрану права на тајну да док не угрожавамо ни једно живо биће нити било које стечено право, опстанемо на овом свету онакви какви само ми знамо да јесмо.
Ни мама, ни тата, ни супружник, ни деца, ни Циа, ни Биа.
Наш Бог, наша тајна!
Па како нам буде.