…Znajući sve ovo, ne tražimo od naše neveste novac, no nežnost, blagost, pobožnost i čestitost. Mirna, pažljiva i celomudrena žena, čak i ako je siromašna, učiniće siromaštvo boljim od bogatstva.
S druge strane nemarna, svadljiva i razvratna žena, iako ima nebrojeno blago, razrušiće dom brže od olujnog vetra, a mužu zadati velike nedaće i gurnuti ga u siromaštvo.
Stoga ne tražimo bogatu ženu, no onu koja će umeti da raspolaže onim što imamo…
Prema zakonu Gospodnjem, mi snosimo odgovornost za preljubu ako suprugu otpustimo zbog toga što je loša. Stoga, kad biraš ženu ne čitaj samo građanske zakone, nego, pre svega, Crkvene zakone; jer Gospod na Strašnom sudu ne sudi po zakonu građanskom, nego po svome Zakonu. Prestup državnog zakona često može da donese zaradu. Prestup Božijeg zakona donosi neizbežnu kaznu i večni oganj.
Kada se spremaš za ženidbu žuriš da ispitaš poznavaoce državnog zakona. Pažljivo im postavljaš pitanja. „Šta će se desiti ako moja žena umre bezdetna? A šta ako ima jedno, dvoje ili troje dece? Na koji način ona može da se koristi novcem svoga oca za njegovog života, a kako kad umre? Šta od njenog nasledstva dobijaju njena braća i sestre, a šta muž? Kada muž preuzima brigu o njenom posedu, zabranjujući svakome da njime raspolaže? Pod kojim uslovima on postaje vlasnik celog dobra?“. Sa znatiželjom postavljate i mnoga druga pitanja da biste se uverili da ništa od ženine imovine ne dobijaju njeni srodnici. Kao što već rekoh, bilo šta nepredviđeno da se desi kazna za propust je gubitak novca. Stoga vodite računa da ništa ne previdite. Zar to nije nerazumno? Kada nam preti opasnost da izgubimo novac dobro pazimo na sve, a kada se izlažemo opasnosti da dušu izgubimo, mi ne brinemo mnogo. Treba da se zamislimo nad tim i da na prvom mestu mislimo o spasenju duše.
Stoga, opominjem i savetujem one koji žele da stupe u brak, da se podsete reči svetog Pavla, i da pročitaju pravila bračnog života koja je on dao. Naučite, pre svega, ono što vam on nalaže u slučaju da vam je žena bolesna, neposlušna, nerazumna, lažljiva, sklona pijanstvu i svakom drugom poroku. Onda, imajući to u vidu, ponovo razmislite o braku. Ako vam on dopušta da se od nje razdvojite zbog toga što je loša i da se vežete za drugu, onda uživajte u svojoj oslobođenosti od briga. Ako vam, pak, to zabranjuje i primorava vas da sa njom živite bez obzira na sve njene mane (osim kad je u pitanju nečistota), onda pripremajte sebe da podnesete sve njene slabosti. Pošto je to teško i odgovorno, povedite mnogo računa da biste izabrali dobru, razumnu i nežnu suprugu. Znaš da imaš samo dve mogućnosti. Ako izabereš rđavu ženu, moraš podnositi tegobe; jer ako nećeš da je trpiš, snosiš odgovornost za preljubočinstvo razdvajajući se od nje. Gospod reče: Svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se ženi otpuštenicom; preljubu čini.[63] Kada dobro ispitamo zakon Božiji pre venčanja, pažljivo ćemo izabrati sebi ženu koja je od samog početka dobra i podobna našim osobinama. Uzimajući takvu ženu nemamo samo korist od toga što se od nje nećemo razdvajati, no i zbog toga što ćemo je i voleti onako kako sveti Pavle zapoveda. Jer kada kaže: Muževi, volite svoje žene, on se ne zadržava samo na zapovesti, no daje meru te ljubavi kao što i Hristos zavole Crkvu.[64]A kako je Hristos voleo Crkvu, recite mi? „Sebe predade za nju“. Znači, ako i život treba da predaš za ženu, ne oklevaj. Ako je Gospod dao sebe za svoju pomoćnicu, kako li tek mi treba da volimo svoje pomoćnice u nevolji?
Možda je lepota i vrlina neveste privukla Ženika? Ne, bila je ružna i nečista, kao što o tome i piše. Kad sveti Pavle kaže Hristos sebe predade za nju, odmah dodaje da je osveti, očistšši je krštenjem u vodi.[65]Govoreći, „da je osveti“, sveti Pavle pokazuje da je bila obesvećena i nečista, no, ne na uobičajen način, nego najgorom nečistotom. Bila je oskrnavljena krvlju, lojem, dimom, i svim drugim gadostima idolskih žrtava. Ipak On je nije odgurnuo zbog njene nečistote, no ju je preobrazio, očistio i oprostio joj grehe. Moraš se ugledati na Njega. Čak i ako tvoja žena nebrojeno puta više greši, ti moraš da joj oprostiš. Uzmeš li osornu i grubu ženu treba da je preobraziš svojom ljubavlju i nežnošću kao što je i Hristos preobrazio Crkvu. Nije joj samo očistio nečistotu, nego ju je i podmladio, otklonivši joj bore od greha. Sveti Pavle uz to još dodaje: Da je stavi preda se, slavnu Crkvu, koja nema mrlje ni bore.[66] Nije je učinio samo lepom no i mladom, i to ne prema prirodi njenog telesnog izgleda, no prema njenim duševnim odlikama. I nije jedino čudo to što je sramotnu, nečistu i staru nije prezreo, nego je čudo i to što pretrpevši i smrt radi nje, preobrazio je i učinio čudesno lepom. Veće je čudo to što je nečistu i izboranu ne odgurnu od Sebe, nego je prigrli brižno i uze da je ispravi. Recite mi, koliko njih pade u greh pošto su postali verujući? Pa ipak, Gospod ih ne prezre. Setimo se primera vernika Korinćanske Crkve koji su grešili; Gospod ih nije odlučio od Crkve; jer su pripadali toj zajednici Tela Hristovog, no ih je vraćao sebi.[67] Cela Crkva Galata je bila u pobuni, zaokupljena jevrejskim običajima, pa opet je On nije odbacio, no ju je poslavši svetog Apostola Pavla vratio u pređašnje stanje i obnovio je. Kada se razbolimo mi ne odsecamo bolesni deo tela, nego se trudimo da bolest izlečimo. Isto treba da se učini i kada je u pitanju žena.
Ne odbacuj ženu ako je loša, no se trudi da odagnaš zlo. Uostalom, moguće je da ženu pošto odbaciš ponovo vratiš, a odsečeni ud sigurno ne možeš povratiti. Čak i kad znamo da je bolest neizlečiva mi ne odsecamo ud. Vidite da osobe koje su hrome, ili imaju osušene ruke, ili su slepi na jedno oko ne odstranjuju bolesni deo tela. Iako nikakve koristi nema od njega, iako on još služi na porugu drugim udima, čovek ga zadržava i neguje kao i ostale. Zar to nije nerazumno? Kada je nemoguće izlečiti, a nikakve koristi nema, mi se toliko brinemo i toliko pažnje posvećujemo; a kada postoji nada u isceljenje, mi negu odbacujemo. Nešto što je jednom izgubljeno ne može se povratiti, ali se iskliznuća sa pravog puta uvek mogu ispraviti.
Čak i ako ti je žena neizlečivo bolesna, i pored sve pažnje ružno se odnosi prema tebi, ne smeš da je odgurneš. Bolesni ud se ne odseca, a ona je tvoj ud, jer je pisano biće dvoje jedno telo.[68]
Osim toga, nikakvu korist nemamo negujući bolesni ud koji je neizlečiv; a za trud što poučavamo ženu koja je bolesna dobijamo nagradu od Boga. Čak i ako nema mnogo koristi od toga za nju, Gospod će nagraditi našu trpeljivost jer smo time pokazali da Ga se bojimo. Blagošću smo odagnali zlo iz nje i sačuvali svoj deo. Žena je deo nas i zbog toga posebno treba da je volimo. O tome sveti Pavle uči govoreći: Tako su dužni muževi da vole svoje žene kao svoja tela… jer niko nikad ne omrznu na svoje telo, nego ga hrani i neguje, kao i Gospod Crkvu. Jer smo udi tela Njegova, od mesa Njegova, i od kostiju Njegovih.[69] Kao što Eva dođe od Adama, tako i mi dolazimo od Hrista, i upravo to znače reči „od mesa Njegova i od kostiju Njegovih“. Svi znamo da je Eva stvorena od Adama. U Svetom Pismu jasno je rečeno da je Gospod pustio tvrd san na Adama i od njegovog rebra stvorio ženu. Kako da shvatimo to da i Crkva nastade od Hrista? I ovo stoji u Svetom Pismu. Kada je Hristos izdahnuo na krstu, pošto je već bio raspet, jedan od vojnika mu probode rebro i iz njega poteče krv i voda.[70] Iz te krvi i vode izlazi cela Crkva. Gospod nam sam svedoči za to rečima: Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije.[71] On krv zove „Duh“. Krštenjem mi se ponovo rađamo Duhom i vodom, i Hristos nas prima u sebe. Shvatate li sada kako smo od Njegovog mesa i Njegovih kostiju, i kako se rađamo krvlju i vodom? Kao što je žena stvorena kad je Adam pao u san, tako je i Crkva nastala od Hrista kada je na krstu umro.
Ženu moramo voleti ne samo zbog toga što je nastala od nas i što je deo našeg tela, no i zbog toga što je Gospod to odredio rečima: Zbog toga će ostaviti čovek oca svojega i mater, i prilepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.[72] Sveti Pavle nas podseća na ovaj Zakon i uči da uvek stremimo toj ljubavi. Vidite mudrost ovog svetog apostola. On nas ne privodi ljubavi samo zakonom Božijim, ili navodeći samo ljudske razloge za nju. Sveti Pavle koristi istovremeno i jedno i drugo.
Mudriji i duhovniji će se povoditi za nebeskim, a slabiji će težiti ljubavi iz prostih, zemaljskih pobuda. Zato on počinje da govori navodeći Hristova dela i pozivajući se na Njega: Volite svoje žene, kao što i Hristos zavole Crkvu. Potom, koristeći ljudsko iskustvo, kaže: Muževi da vole svoje žene kao svoja tela. Zatim, ponovo govori o Hristu: Jer smo udi tela Njegova, od mesa Njegova, i kostiju Njegovih, da bi se opet vratio na ljudsko iskustvo: Toga radi ostaviće čovek oca svojega i mater i prilepiće se ženi svojoj.
Posle svega sveti Pavle kaže: Tajna je ovo velika.[73] Zašto je to velika tajna? Recite mi. Tajna je zbog toga što nevesta, koja je sve do venčanja čuvana, nikad ranije nije videla ženika a voli ga i čuva od prvog dana. S druge strane, ženik koji je ni video nije, niti je sa njom kad razgovarao, stavlja je ispred svih prijatelja, srodnika, pa čak i roditelja. Pa i roditelji, da su iz bilo kog razloga oštećeni, oni bi se žalili i išli na sud; a sada svoju kćer poveravaju onome koga ne poznaju i još uz nju daju miraz. Oni to ne smatraju gubitkom, no se raduju tom događaju. I kada ih kćer napusti, oni ne misle više na bliskost sa njom, ne žale se i ne tuguju, no su Gospodu zahvalni. To znači da je Gospod uslišio njihove molitve. Sveti Pavle na sve to misli: i kako mladi ostavljaju roditelje i privezuju se jedno za drugo; i kako ova zajednica biva mnogo snažnija od one u ranijoj porodici. On je video da to nije ljudska tvorevina. Gospod je dao ljubav između muža i žene.
On je obavezao one koji stupaju u brak, kao i one koji su već u braku, da im ta zajednica bude na radost. Stoga sveti Pavle kaže: „Tajna je ovo velika.“
Kao što tek rođena beba prepoznaje svoje roditelje čim ih vidi iako to ne može da kaže, tako se i srca neveste i ženika prepoznaju na prvi pogled, a da ih niko prethodno ne upozna. Videći da se to dogodilo i sa Hristom i Crkvom, sveti Pavle je bio začuđen i zadivljen. Kako se to dogodilo između Hrista i Crkve? Kao što ženik ostavlja svoje roditelje i dolazi svojoj nevesti, tako je i Hristos ostavio Oca i došao svojoj nevesti. On nije prizvao nas gore, no je sam došao (to ne treba da shvatamo kao suštinsku promenu, no kao čin Hristovog snishođenja ljudima, jer kada je došao nama i dalje je bio zajedno sa Ocem). Stoga, kad sveti Pavle kaže „tajna je ovo velika“, odmah nastavlja a ja govorim o Hristu i o Crkvi.[74] Pošto sad znate kako je brak velika tajna, i kako predstavlja značajnu stvar, ne uzimajte ga više olako.
Dok tražiš izabranicu, nikako ne gledaj na novac. Shvati da brak nije posao, nego zajednica u kojoj se živi. Čujem da mnogi od vas kažu: „Taj i taj se brakom obogati, a pre je bio siromašan. Čim je uzeo bogatu ženu, odmah je dobio sva zadovoljstva i raskoš.“ Šta govoriš, čoveče? Zar žudiš za zemnim bogatstvom? Zar te nije sram? Ne crveniš li zbog toga? Trebalo bi da od sramote propadneš u zemlju! Kakvim rečima se može nazvati ovakav muž?
Žena ima samo jednu dužnost: da čuva ono što smo stekli, da pazi na našu imovinu, da brine o našem domaćinstvu. Osim toga, Gospod ju je dao nama za pomoćnicu u ovome, kao i u svemu drugom. U celini gledano, naš život je sastavljen iz dva dela: društvenog i privatnog. Kada je Gospod načinio ovu podelu, ženi je dao da upravlja domaćinstvom, dok je mužu namenio sve poslove van kuće: trgovinu, vojsku, sud, skupštinu i sve ostalo. Žena ne može natezati luk i hitnuti koplje, ali može da pravi odeću, priprema hranu i brine o svemu što se tiče domaćinstva. Ona ne može da daje svoje mišljenje u skupštini, ali zato to može da učini u kući. Često se dešava da, iako se muž razume u domaćinske poslove, žena ih ipak bolje poznaje od njega. Ona ne može da vodi državne poslove, no, zato može da podiže decu, što je još dragocenije. Žena, takođe, može da nadgleda poslugu i da zameni muža u svim kućevnim delatnostima, kao što su pripremanje zimnice, održavanje odeće, spremanje obeda. Ona vodi brigu o svim stvarima koje su za muža neprikladne i teške, bez obzira na to koliko je on vešt. Uostalom, ovi poslovi su dati ženi Božijom premudrošću, da bi se pokazalo da onaj koji obavlja mnogo veće poslove nema nikakvog uticaja i potpuno je beskoristan kada su u pitanju manji poslovi, tako da mu je u tome neophodna ženina pomoć. Da je Gospod dao mužu da radi i jedne i druge poslove desilo bi se lako da muževi zanemare ženski rod. Da je pak ženu učinio sposobnom za veća i važnija zaduženja usadio bi u njoj uobraženost.
Zbog toga Gospod nije dao jednom polu da upravlja i u jednom i u drugom, a drugi zapostavio – učinivši ga beskorisnim i suvišnim, niti im je dao podjednak pristup u obe sfere jer bi se iz te jednakosti u časti kod žene stvorila želja za starešinstvom. Radi mira u porodici Božija promisao je svakom odredila odgovarajući položaj. Gospod je naš život podelio na dva dela, dajući onaj veći i značajniji mužu, a manji ženi. Na taj način, on je ženu učinio zavisnom od muža jer joj je njegova usluga neophodna, a s druge strane, i sama ima zaduženja tako da nema razloga da ustaje protiv njega.
Znajući sve ovo, tražimo kod žene samo jednu stvar: lepotu duše i plemenitost duha, da bismo uživali u radosti večne ljubavi. Kako će muž da sputa svoju ženu koja je bogata, ili je siromašna a gorda? Onaj koji uzme ženu podjednako bogatu ili siromašniju donosi u kuću blagoslov, jer je našao sebi pomoćnicu i utešiteljicu. Njeno siromaštvo će je primorati da brine o mužu i da mu se pokorava u svemu. Njime se otklanja svaka nepokornost, svađa, sujeta i gordost. Siromaštvo drži par u slozi, miru, ljubavi i skladu. Da bismo uživali u radosti ne tražimo novac, no mir. Brak nije dat da bi se ljudi svađali, ustajali jedno na drugo i živeli nemoguć život, već da bi dom bio ispunjen radošću, međusobnim pomaganjem, i da bismo u njemu našli utočište od svih nevolja.
Koliko muževa oženjenih bogatim ženama, dane provode u svađama za stolom? Koliko njih siromašnih, oženjenih siromašnijim ženama, dan dočekuje sa radošću i toplinom? Bogati muževi, iako žive u raskoši, često žele da im žena što pre umre i oslobodi ih takvog života. To znači da je novac beskoristan ako živiš sa nekim ko nema dobru dušu.
Zašto da više govorim o miru i harmoniji? Da bismo stekli novac, često uzimamo bogatu ženu. Kada čovek mirazom stekne imetak, u slučaju prevremene smrti ženine, on je primoran da svu zaostalu imovinu da njenim srodnicima. Kao davljenik sa potonulog broda koji je uspeo da izvuče samo živu glavu, tako i ovom čoveku posle bure prepirki, uvreda, svađa i poniženja ostaje samo telo. Baš kao što nezasiti trgovac pretovarivši lađu izaziva njeno tonuće, tako i muž žudeći za nečim većim od svoje žene uskoro gubi i ono što je imao. Ravno talasu koji iznenada potopi brod, prevremena smrt tako odnosi sa ženom svu muževljevu imovinu.
Znajući sve ovo, ne tražimo od naše neveste novac, no nežnost, blagost, pobožnost i čestitost. Mirna, pažljiva i celomudrena žena, čak i ako je siromašna, učiniće siromaštvo boljim od bogatstva. S druge strane nemarna, svadljiva i razvratna žena, iako ima nebrojeno blago, razrušiće dom brže od olujnog vetra, a mužu zadati velike nedaće i gurnuti ga u siromaštvo. Stoga ne tražimo bogatu ženu, no onu koja će umeti da raspolaže onim što imamo.
Pre svega, treba da naučite kakvu svrhu brak ima i zašto uopšte postoji. Ništa drugo ne treba da vas zanima. Zbog čega je, onda, Gospod dao brak ljudima? Slušajte šta sveti Pavle kaže: zbog bluda svaki neka ima svoju ženu.[75] On ne kaže „da biste se oslobodili siromaštva“, ili „da biste stekli bogatstvo“, no šta kaže? Da bismo se uklonili od bluda, da bismo ugasili naše strasti, da bismo se izvežbali u celomudrenosti i da bismo ugodili Gospodu živeći zadovoljno sa svojom ženom – to je plod braka, njegova svrha, dar i korist. Ne tražite onda manje, previđajući veće. Bogatstvo je nevažno u odnosu na čistotu.
Zbog toga treba da tražimo ženu, da bismo otklonili greh i uklonili se od bluda. Sve do kraja, brak treba da bude uporište zajedničkog stremljenja čistoti. To će se dogoditi samo ako uzmemo nevestu koja će nam doneti u miraz pobožnost, čestitost i dobrotu. Telesna lepota, koja nije spojena sa lepotom duše, muža će zadovoljiti dvadeset ili trideset dana, i nikako duže, čim se naruši i propadne. Žene koje zrače lepotom duše u braku pokazuju svu plemenitost svoga dostojanstva i čvršće i toplije vezuju muža za sebe. Pošto nežnost i odanost drži njihovu zajednicu na okupu, svaka nedostojnost nema pristupa. Bez obzira na sve navale nečistih pomisli, muž je kadar da im se odupre, ako svoju ženu istinski voli, i da nastavi Bogougodan život sa njom. Usled toga, Gospod uzima u zaštitu i njega i njegov dom. Sveti ljudi drevnih vremena ovako su birali sebi žene, tražeći od njih plemenitost, a ne trošna, zemaljska blaga.
Da bih potvrdio ovo što govorim, spomenuću jedan brak za primer: A Avram beše star i bremenit kaže Pismo. I reče Avram sluzi svome najstarijem u kući svojoj, koji beše nad svim dobrom njegovim: metni ruku svoju pod stegno moje, da te zakunem Gospodom Bogom nebeskim i Bogom zemaljskim da nećeš dovesti ženu sinu mome između kćeri ovih Hananeja, među kojima živim. Nego da ćeš otići u zemlju moju i u rod moj i dovesti ženu sinu mome Isaku.[76]
Vidite li vrlinu ovoga pravednika? Vidite li, sa koliko promišljenosti on gleda na brak? On nije tražio provodadžije ili stare pijane žene, no je stvar poverio svome slugi. To je pokazatelj patrijarhalne razboritosti i opreznosti, jer toliko je poučio svog slugu da mu je dao u ruke tako važan posao. Kao što vidite, on nije tražio bogatu ili lepu ženu, no onu koja je plemenita. Zbog toga je poslao slugu tako daleko. Osvrnite se i na odanost ovoga sluge. On ne reče: „Čemu to? Toliko je plemena oko nas, toliko bogataških ćerki, toliko odličnih i prijatnih ljudi, a ti me šalješ u daleku zemlju, među nepoznate ljude. S kim da govorim? Ko će me poznati? Šta ako mi pripreme klopku, i pokušaju da mi naškode? Nije lako prihvatiti se takvog posla kad si stranac“. On ništa od ovog ne reče, no, prelazeći preko svega, brinuo je samo za ono što je i bilo vredno brige. Bez ikakvog pogovora pokazao je svoju poslušnost. Mudrost i umešnost pokazao je pitajući jedino gde bi bilo najbolje da se raspituje. No, šta ga je jedino brinulo? Šta je pitao svoga gospodara?
Ako devojka ne htedne poći sa mnom u ovu zemlju; hoću li odvesti sina tvoga u zemlju iz koje si se iselio? A Avram mu reče: pazi da ne odvedeš sina moga onamo. Gospod Bog nebeski, Koji me je uzeo iz doma oca mojega, Koji mi je rekao i zakleo mi se govoreći: Semenu ću tvojemu dati zemlju ovu, On će poslati anđela svojega pred tobom da dovedeš ženu sinu mojemu odande.[77]
Vidite li njegovu veru? Nije mu dao za saputnika prijatelja ili srodnika, ili koga drugog, no samog Gospoda. Da bi ohrabrio slugu nije samo rekao: Gospod Bog nebeski, no je dodao Koji me je uzeo iz doma oca mojega. To je značilo: „Seti se kako je bio dug taj put, kako smo tamo ostavili sve i došli ovde, u tuđu zemlju da uživamo veća blaga. Vidiš kako je nemoguće postalo moguće.“ To nije jedino tumačenje njegovih reči „Koji me je uzeo iz doma oca mojega“, jer one pokazuju da mu Gospod nešto i duguje „Gospod… mi je rekao i zakleo mi se“ veli Avram svu zemlju što vidiš tebi ću dati i semenu tvojemu do veka.[78] Čak i ako smo beskorisni, Božijom promišlju mi se usavršavamo. Gospod nam pomaže, dužnosti olakšava, i ispunjava naše prozbe ako mu se iskreno i predano molimo. Sa takvom verom je i Avram poslao svoga slugu.
Kada je sluga stigao do svoga odredišta, nikome se iz toga grada nije obraćao za pomoć. Ni sa kim nije razgovarao, niti se interesovao za ondašnje devojke. Vidite li kakva beše njegova vera. Očekivao je svoga posrednika. Samo je sa Njim razgovarao. Stajao je i molio se govoreći: Gospode Bože gospodara mojega Avrama, daj mi sreću danas.[79]
On čak nije rekao:: „Gospode Bože moj“, nego „Gospode Bože gospodara mojega Avrama.“ To znači: „Iako sam ja nečist i beskoristan molim u ime moga gospodara. Nisam došao ovde radi svoje potrebe, no služeći njega. Radi njegove vrline, molim ti se Gospode ispuni sve moje prozbe“. Da ne mislite da je on tako govorio samo zbog duga slušajte šta dalje kaže: Učini milost gospodaru mojemu Avramu. Time je mislio: „Čak i ako nismo učinili dobra dela, molimo Ti se spasi nas svojom milošću. Molimo Ti se, usliši molitve naše, ne zbog dužnosti ili obećanja, nego radi ljubavi.“ Šta on u stvari želi? „Evo, ja ću stajati kod ovog studenca, a građanke će doći da zahvataju vode. Kojoj devojci rečem: nagni krčag svoj da se napijem, a ona reče: na pij, i kamile ću ti napojiti; daj da to bude ona koju si namenio slugi svojemu Isaaku; i po tome da poznam da si učinio milost gospodaru mojemu.“[80]
Primećujemo sluginu domišljatost u izboru znaka. On ne reče: „Devojka koju vidim u kolima koja vuku mule, praćenu brojnim slugama i evnusima. Onu koja se odlikuje velikom lepotom, ljupkošću i krasotom, neka to bude ona koju si Ti namenio slugi Tvome“. A šta je on rekao „Kojoj devojci rečem: nagni krčag svoj da se napijem.“ Šta to činiš čoveče? Tražiš ženu svome gospodaru, onu koja nosi vodu i kojoj je dozvoljeno da razgovara sa tobom, strancem. „Da“, veli on, „gospodar me je poslao da nađem plemenitu, a ne bogatu ženu. Često su upravo ove žene što nose vodu pune vrlina, dok su one iz raskošnih kuća obično gore od svih.“ Kako ćeš znati da žena ima vrlinu? „Uz pomoć znaka koji sam naveo.“ Na koji način je to znak za vrlinu? „To je nepogrešivi znak za vrlinu. To je znak milosrđa na delu.“
Zaista je to što on govori znak, čak i ne mora da govori ovo: „Tražim gostoljubivu devojku, koja će se potruditi da mi posluži koliko je u njenoj moći.“ On ima naročiti razlog zašto traži upravo milosrdnu devicu. S obzirom na to da dolazi iz kuće u kojoj cveta gostoljubivost, prevashodno je tražio devojku čije će osobine odgovarati osobinama i navikama njegovih gospodara. „Dovodimo je u kuću“ veli on „koja je otvoren strancima. Želim da sprečim svađe i nesuglasice koje se često javljaju tamo gde muž ne sledi očev primer, jer mu žena nije rada da ugosti strance. Da bih to sprečio, želim odmah da znam da li je gostoljubiva.
Svako dobro dolazi od gostoljubivosti. Zbog gostoljubivosti je i moj gospodar dobio ženika na dar: postao je otac. Ubio je tele i primio sina, umesio pogače i dobio obećanje od Boga da će imati potomaka kao zvezda na nebu.[81] Pošto svako dobro nama i našem domu dolazi od gostoljubivosti, zato to tražim pre svega ostalog. Ne gledajmo tako jednostavno na to što on traži vodu, no se trudimo da shvatimo da taj postupak pokazuje istinsko milosrđe – da se ne daje samo ono što se traži, no da se da preko toga.
I on još ne izgovori kaže Sveto Pismo a to Reveka dođe[82]i ispuni se reč proroka tada ćeš prizivati i Gospod će te čuti. Takve su molbe plemenitih. Pre no što završe prozbe, Gospod ih usliši. Stoga i vi, kada birate ženu ne oslanjajte se na ljudsku pomoć, i nemojte imati nikakva posla sa ženama koje trguju tuđom nesrećom i čiji je jedini cilj da izvuku korist za sebe. Oslonite se na Boga. On se neće postideti da vam bude posrednik. On je sam to obećao: Ištite najpre Carstvo Božije i sve će vam se dodati.[83] I nikako ne recite: Kako ću videti Boga, kako ću sa Njim otvoreno razgovarati?“ To su reči malovernih.
Gospod sve može. Nije potrebno da nam govori da bi nam pomogao. Ni sluga nije čuo glas, niti je išta video. Tek što je stao na studenac i pomolio se, kaže Sveto Pismo a to Reveka, kći Vatuila, sina Melhe, žene Nahora, brata Avramova, dođe s krčagom na ramenu i beše vrlo lepa, još devojka, još je čovek ne beše poznao.[84] Zašto spominješ njenu lepotu? Da, bi se ti naučio značaju čistote, lepoti njene duše. Čednost je divna, a najdivnija je kad se spoji sa spoljašnjom lepotom. Zbog toga kada Sveto Pismo govori o Josifovoj čistoti prvo pominje lepotu njegovog tela: A Josif beše lepa stasa i lepa lica.[85] Potom piše o njegovoj čistoti, kako ga telesna lepota ne navede na blud. Lepota nije sama po sebi nečista, kao što i ružnoća nije siguran put ka čistoti.
Mnoge žene koje zrače spoljašnjom lepotom, mnogo više isijavaju čistotom. One, pak, koje se pojavljuju ružne i sramotne, u duši su još nečistije, natovarene svakom prljavštinom. Nije to samo priroda tela, no i sklonost duše da u telu projavi svoju čistotu ili nečistotu.
Nije slučajno to što se dva puta ponavlja da je Reveka bila devojka. Kad Mojsej kaže: Beše još devojka odmah dodaje, još je čovek ne beše poznao. Mnoge devojke čuvaju svoje telo ne oskrnavljeno, dok su im duše uprljane svakom nečistotom. One su samozaljubljene, privlače pažnju mnogih udvarača, očijukaju sa njima i stalno im pletu zamke. Mojsej pokazuje da Reveka ne beše takva. Ona je devojka bila i po telu i po duši: „Ne beše još devojka, još je čovek ne beše poznao.“ Istina, postoji mnogo razloga da je čovek pozna: bila je lepa, a i obavljala je i posao koji joj je to omogućio. Da je provodila vreme u svojim odajama, kako to devojke danas čine, da nije izlazila na tržnicu, niti se udaljavala od kuće svoga oca ne bi bilo toliko razloga za pohvalu njene čistote.
Reveka je, međutim, odlazila na tržnicu, jer joj je dužnost bila da donosi vodu svaki dan jednom dva, ili više puta, pa ipak ni jedan je čovek nije poznao. Iz toga zaključujete zašto zaslužuje naročitu pohvalu. Devojke koje retko odlaze do tržnica, koje su ružnjikave i neprivlačne, okružene brojnim slugama, često se kvare pri takvim izlascima. Ova devojka je izlazila iz kuće svaki dan, i to ne samo na tržnicu no i na izvor gde je viđala mnoštvo svakojakih ljudi. Kako da se ne zadivimo onda njenoj čistoti koja nije oskrnavljena i pored izlazaka, lepote i poznanstava sa mnogima, ona je sačuvala i telo i dušu u čistoti, i to bolje od onih koje su sedele u ženskim odajama. To je devojka upravo onakva kakvu je sveti Pavle video: sveta i telom i duhom.[86]
Ona siđe na izvor, i natoči krčag i pođe; a sluga iskoči pred nju i reče: Daj mi da se napijem vode iz krčaga tvoga. A ona reče: Na, pij, gospodaru. I brže spusti krčag na ruku svoju, i napoji ga. I kad ga napoji reče: I kamilama ću tvojim naliti neka se napiju. I brže izruči krčag svoj u pojilo, pa opet otrča na studenac da nalije, i nali svim kamilama njegovim.[87]
Veliko je milosrđe ove žene i velika njena skromnost. Učite se ovim vrlinama ugledajući se na njene reči i dela. Vidite li kako njena skromnost nije narušila milosrđe, a milosrđe ne umanji skromnost? Iz skromnosti nije žurila da se obrati nepoznatom čoveku, niti da se upozna sa njim. Zbog milosrđa i gostoljubivosti, nije ga odbila i prezrela u prozbi. Da mu je prva pritrčala i pozdravila ga pre no što joj se obratio, nazvali bismo je bestidnom i nerazumnom. I da ga je odbila kada je od nje tražio pomoć, nazvali bismo je grubom i nečovečnom. Ništa od toga nije učinila. Niti je zbog skromnosti narušila milosrdnost, niti je zbog milosrđa izgubila skromnost. Pokazala je pravu meru ovih vrlina. Skromnost je dokazala čekajući da joj se prvi obrati, a milosrdnost pomažući mu kada je tražio. Pravo milosrđe nije kada se daje ono što je traženo, no kad se daje preko toga. To što je ona dala samo vodu znači da je samo to bilo u njenoj moći tog trenutka. Milosrđe se ne vrednuje prema vrednosti poklona, no prema mogućnosti darodavca. Gospod će nagraditi i onoga koji da čašu studene vode.[88] On takođe kaže da su dve udovičine lepte veće od ostalih priloga.
Reči „brže izruči“ i „otrča“ pokazuju sa kakvom voljom je Reveka to učinila. Nije pokazivala bezvoljnost, kao da ju je neko naterao na to, niti dosadu. Iz iskustva znamo da to nije mala stvar. Često nam se desilo da nekoga sa bakljom zamolimo da nam za trenutak da malo svetla, ili nekoga sa vodom da nam da vode i on nas nije pomogao, no se još i naljutio na nas. Ona, međutim, nije samo dala svoj krčag njemu da se napije vode, nego još i njegovim kamilama. Zbog gostoljubivosti je uložila toliki trud i to sa ljubaznošću. Vrlina joj se tako ne pokazuje samo kroz ono što je učinila no i kroz voljnost da čini. Čoveka je nazvala „gospodaru“ iako ga nije poznavala, iako ga je videla prvi put. Njen svekar Avram nije pitao putnike „Ko ste vi? Gde živite? Kud idete? Odakle dolazite?“. On je najprostije pokazao svoje gostoljublje. Isto tako ni Reveka nije pitala: „Ko si ti? Gde živiš? Zašto si ovde došao?“
Trudila se da pokaže gostoljubivost izbegavajući nepotrebnu ljubopitljivost. One koji prodaju nakit za zlato zanima samo jedna stvar – kako da zarade novac od ljudi, a ne kakvo je njihovo poreklo. I ona je imala samo to na umu – kako da pokaže što veće gostoljublje i dobije nagradu za to, kako da što prikladnije postupi u datom trenutku. Znala je takođe da se stranci stide da sami traže ono što im treba. Zbog toga je trebalo da pokaže izvoljnost, a u isto vreme i meru uzdržljivosti, jer ako pokažemo suvišnu radoznalost stranac će se zbuniti, uplašiti i otići tužan. Zbog toga ona nije postavljala nikakva pitanja, kao što to nije činio ni njen svekar Avram trojici putnika. On ih je ugostio kako je najbolje umeo, a onda ih ispratio na put. Tada je angelima ukazao gostoprimstvo. Da je bio radoznao, nagrada bi mu bila uskraćena. Stoga ga hvalimo ne samo zbog toga što je angele ugostio no što je to učinio iz neznanja.[89] Da ih je služio sa znanjem to ne bi bilo ništa čudnovato. Dragog i važnog gosta i oni najokorelijeg srca dočekuju srdačno. Ima li onda išta čudnovato u tome ako dočekate nekoga sa počastima znajući da je uvažen. Reveka je postupala isto kao Avram. Nije poznavala čoveka, nije znala zašto je došao, niti da je došao radi nje. Mislila je da je neki stranac ili putnik. Nagrada za gostoprimstvo je utoliko veća što je dočekala čoveka potpuno nepoznatog tako ljubazno, a opet sačuvala skromnost.
Reveka se nije ponašala nepristojno, bestidno, niti mrzovoljno i ljutito, no sa prikladnim dostojanstvom. Mojsej ističe to rečima: A čovek joj se divljaše, i ćutaše, neće li poznati je li Gospod dao sreću putu njegovu ili nije.[90] Šta znači to „divljaše joj se“? To znači da je pažljivo osmotrio kako je odevena, kako hoda, kako ga gleda, razgovara, i sve ostalo, uočavajući tako njeno duševno ustrojstvo. No, ni sa tim nije bio zadovoljan, no ju je stavio na još jednu probu. Pošto mu je dala vode da pije, rekao joj je: Čija si kći? kaži mi. Ima li u kući oca tvojega mesta za nas da prenoćimo?[91] I šta je ona učinila? Strpljivo i polako mu je rekla očevo ime, i nije nabusito rekla: „Zašto si tako znatiželjan? Šta te se tiče moj dom?“ Šta je rekla Reveka? Ja sam kći Vatuila sina Melšina, kojega rodi Nahoru. Još reče: ima u nas mnogo slame i piće i mesta za noćište.[92]
Opet je dala više nego što je traženo od nje. Prvo je tražio vodu sebi za piće, ona je dala i kamilama. Isto se desilo i sada, zamolio je za smeštaj a ona je ponudila i slamu i piće i mnogo šta drugo. Na taj način ga je privukla i dovela ga u svoju kuću i tako dobila nagradu za svoje gostoljublje. Ne gledajmo na to kao na nešto sporedno. Razmislimo malo o sebi i pokušajmo da sebe uporedimo sa tim ljudima. Samo tako ćemo razumeti dobrotu ove žene. Često nas zamaraju posete prijatelja i srodnika. Ako li ostanu duže od dan -dva osećamo se teskobno… Ona je dovela u kuću potpunog stranca i nije samo bila spremna da usluži njega nego još i njegove kamile.
O mudrosti ovog čoveka najviše govori ono što je učinio kada je ušao u kuću. Pošto su mu dali hleba da jede, rekao je: Neću jesti dok ne kažem stvar svoju.[93] Vidite li kako je oprezan i razborit? Onda, pošto su ga pustili da priča, čujte kako je govorio. Da li je govorio o tome kako mu je gospodar poznat i ugledan, cenjen najviše od svih u svojoj zemlji? Istina da je o tome hteo da priča reči mu ne bi nedostajale. Uostalom, susedi su Avrama poštovali kao kralja. Pa ipak ništa od toga nije rekao. Zanemario je ta ljudska zanimanja i počeo da hvali ono što je mnogo važnije od toga govoreći: Ja sam sluga Avramov. A Gospod je blagoslovio gospodara mojega veoma, te je postao velik, i dao mu je ovaca i goveda, i srebra i zlata, i sluga i sluškinja.[94] Spomenuo je Avramovu imovinu ne da bi pokazao kako je bogat, no kako je voleo Gospoda. Onda je spomenuo ženika: I još Sara žena gospodara mojega rodi sina gospodaru mome u starosti njegovoj?[95]
Ovde je namerno istakao prirodu tog rođenja pokazujući da je do njega došlo Božijim promislom, a ne prirodnim putem. Tako i vi kada tražite sebi nevestu ili ženika pre svega tražite to jer je Gospodu milo. Ako ima takav blagoslov sve ostalo dolazi samo po sebi. Ako to nedostaje, čak i ako ima sve zemaljsko dobro, ono postaje beskorisno. Da bi domaćine sprečio da pitaju: „Zašto ne uzme ženu iz svoje zemlje?“, sluga je rekao: A mene zakle gospodar moj govoreći: nemoj dovesti sinu mome žene između ovih Hananeja, među kojima živim, nego idi u dom oca mojega i u rod moj, da dovedeš ženu sinu mome?[96]
Da vam ne dosadim celom pričom, reći ću vam kraj. Kada im je rekao kako je čekao na studencu, kako je devojku zamolio da mu da vode, kako je dala više nego što je tražio, kako je uzeo Gospoda za posrednika, onda je zaćutao. Posle ove njegove besede više u njega nisu sumnjali, niti su se kolebali. Pošto ih je Gospod pokrenuo na to, odmah su mu obećali kćer. Lavan i Vatuilo rekoše: Od Gospoda je ovo došlo. Niti ne možemo kazati ni zlo ni dobro. Eto, Reveka je u tvojoj vlasti, uzmi je pa idi, i neka bude žena sinu gospodara tvojega, kao što kaza Gospod?[97]
Ko se tome ne bi zadivio? Ko se ne bi začudio videći kako se sve izmenilo za kratko vreme? On je bio stranac, sluga, njima potpuno nepoznat. Došao je iz daleka. Ni ženik ni njegov otac nisu im bili poznati. Svaka od ovih činjenica je dovoljna da se brak spreči. No, ipak ga ništa nije sprečilo. Sve se desilo lako i spontano. Sa radošću su mu poverili nevestu kao da im je sused ili dugogodišnji prijatelj. Gospod im je bio posrednik, i zato se sve lako odvijalo. Ako bilo šta pokušamo da uradimo bez Božije pomoći, taman da izgleda lako, brzo ćemo naići na prepreke, teškoće i bezbrojne nevolje na našem putu. To znači da ako nas Gospod pomaže, čak i ako je poduhvat težak i neizvestan, sve postaje lako i jednostavno. Stoga niti šta govorimo, niti šta počinjimo dok Gospoda ne prizovemo u pomoć, kao što je činio Avramov sluga.
Vidimo sada kako je pripremio svadbenu gozbu pošto je pronašao nevestu. Da li je sa sobom poveo svirače kimvala, flauta, pevače i plesače? Ne, samo je sa sobom poveo Reveku. Društvo su mu bili angeli, koje je njegovom gospodaru obećao Gospod i poslao im za saputnike. Nevesta je nosila krunu od blagoslova, koja je vrednija od svake dijademe. Nije se vozila u kočiji, no ju je nosila kamila. Device starog doba su uz lepotu duše imale i neverovatnu lepotu tela. Njihove majke ih nisu podizale ovako kako to čine današnje raslabljujući decu čestim kupanjem, mirisnim uljima, pomadama i drugim štetnim navikama. One su svoje kćeri ulepšavale napornim radom.
Stoga je njihova telesna lepota posedovala neverovatnu svežinu, jer je bila prirodna, a ne patvorena. Zbog toga su imale i dobro zdravlje. Njihova lepota nije bila narušena nikakvom bolešću i zato je bila izuzetna. Trud i rad uklonili su iz njih svaku slabost i učinili ih zdravim. Zbog toga su one svojim muževima bile privlačnije i draže jer im vrlina nije krasila samo dušu, no i telo.
Kao što vidite, tek što je stigla na kamili u Avramovu zemlju, Reveka je ugledala Isaka, i skočila sa kamile. Shvatate li sada koliko je bila snažna, vidite li koliko je bila žilava? Sa kamile je skočila. Čistota je tadašnjim devojkama davala snagu. I reče sluzi: koje onaj čovek što ide preko polja pred nas? A sluga reče: ono je gospodar moj. I ona uze pokrivalo i pokri lice.[98] Primećujete li kako se čistota i skromnost projavljuju kroz svaki njen postupak. Vidite li koliko je imala poštovanja? I odvede je Isak u šator Sare matere svoje. I uze Reveku i ona mu posta žena, i omilje mu. I Isak se uteši za materom svojom?[99] To što se spominje da se Isak utešio Revekom posle majčine smrti, nije slučajno. Ova nam priča govori i uči nas pravoj svrsi ljubavi i osobinama nevestinim koje je donela sa sobom. Ko ne bi voleo takvu ženu, tako lepu, punu vrlina, gostoljubivu, milostivu i ljubaznu, a u isto vreme i hrabru u duši i jaku u telu?
Ovu vam priču ne ispričah da biste imali šta da slušate i šta da hvalite, no na šta da se ugledate. Vi, očevi, ugledajte se na Avramovu promišljenost, na njegovu mudrost pri izboru supruge za sina. On nije tražio novac, ni visokorodnost, ni telesnu lepotu, no plemenitost duše. Vi majke, odgajate svoje kćeri onako kako je to činila Revekina majka. I vi mladoženje kada uzimate devojku poput Reveke, pravite svadbenu gozbu onakvu kakva je bila njihova. Izostavite i plesove, nepriličan smeh, bestidne govore, muziku i sve drugo što je đavolu milo. Neka vam Gospod pomaže u svemu što činite. Ako ovako uredite porodicu, onda neće biti nikakvih rastavljanja, sumnjičanja za preljubu, ljubomore, svađa i drugih ružnota. Tako ćemo zadobiti mir i red u porodici.
Ako sve to imamo, zadobićemo i druge vrline. Kada su muž i žena razdvojeni, u domaćinstvu se sve okreće naopako i pored toga što se sve drugo odvija normalno, a kada su zajedno, porodica se održava na okupu i dom cveta uprkos nasrtajima trenutnih zala. Ako brak na tome zasnujemo, bićemo kadri da i decu vaspitavamo na pravi način. Žena koja se ukrasi kakvim vrlinama biće draga i privlačna svome mužu, zauvek će ga vezati za sebe. Time će ga još pridobiti i za pomoć oko dece, a i Gospodnji blagoslov i zaštitu će dobiti njihov dom. Kada Gospod preuzme upravu nad domaćinstvom, i kada se on stara o svemu, kada decu vaspitava, ništa neprijatno ne može da se desi. Sve će se u kući odvijati po redu ako gospodari pravilno postupaju. Samo tako će svaki muž sa svojim domaćinstvom (žena, deca i sluge) ovaj prolazni život provesti bez straha i useliti se u Carstvo Nebesno, koje nam je svima obećao Gospod naš Isus Hristos kome priliči svaka čast i poklonjenje sa Ocem i životvornim Duhom sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Sa engleskog Snežana Kornaros
Preuzeto iz zbornika „Pravoslavna riznica: O braku i porodici“, str. 37-93. U izdanju: TROJERUČICA – Misionarski i duhovni centar Manastira Hilandar
IZVOR: https://pravoslavnaporodica.org.srb/index.php/pravoslavna-porodica/duh-osnove-porodice/766-zlatousti-kako-izabrati-zenu
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/sv-jovan-zlatousti-kako-izabrati-zenu/
