Sent: Monday, January 23, 2023 at 8:33 AM
To: [email protected]: [email protected], [email protected] <[email protected]>, [email protected], [email protected], [email protected], [email protected], [email protected]
ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Председник Александар ВУЧИЋ
Поштовани Господине Председниче,
Из медија сам сазнао да сте, након састанка са европско-америчким тимом дипломата, изјавили да сте спремни да прихватите имплементацију плана за “нормализацију односа Србије и Косова”, да план није јаван, и да бисмо “недвосмислено били суочени са проблемима и изазовима” стављеним пред Србију уколико се не бисмо сагласили са тим планом .
На Телеграму кружи верзију текста предложеног нацрта (https://t.me/SrbijaRusija/16267), а Радио Слободна Европа из плана цитира “једнак приступ странама”, поштовање “територијалног интегритета, неповредивост граница, признање државних симбола” и “узајамну помоћ у процесу европских интеграција”. Цитирани сте и да “замрзнути конфликт није решење”, а Лајчак је изјавио да су “охрабрени” разговором са Вама. (https://www.slobodnaevropa.org/a/lajcak-eskobar-beograd-vucic-kosovo-srbija/32232445.html).
Са друге стране, у Вашој изјави из Давоса сте навели да сте “песимистични” поводом уласка у ЕУ (вероватно и због антисрпске резолуције ЕП са противправним квалификацијама https://www.slobodnaevropa.org/a/ministarstvo-evropske-integracije-srbija-rezolucija/32229046.html), чиме сте, само у блажој форми, поновили раније изјаве да не очекујете приступ Србије ЕУ, али и да су Вам изнети ставови да због става Србије о санкцијама Русији/неутралне позиције по поводу рата у Украјини нећемо бити део ЕУ (https://www.slobodnaevropa.org/a/davos-vucic-srbija-rusija-sankcije/32231014.html).
Ако се посматра списак учесника у Давосу, али и исход састанка у Рамштајну, пад рејтинга Макрона и Шолца (тј. његове коалиције) и померања на фронту у Украјини, могао бих да закључим да западни планови у вези са Украјином не дају за њих жељене, а правно спорне, резултате, што је вероватно разлог за покушај да изврше притисак на Србију:
– списак учесника форума у Давосу је доста блед у односу на претходне године, чиме формат аутоматски губи на значају (ако сам добро обавештен из медија и из коментара Илона Маска: први пут форуму није присуствовао Сорош, није дошла кинеска привредна делегација већ само заменик премијера, од лидера Г7 је био само Шолц, отказао је долазак у последњем тренутку председник Јужно-афричке Републике, Илона Маска нису ни позвали и сл.);
– како се може закључити из списка договорене војне помоћи за украјински режим, изгледа да је састанак у Рамштајну био неуспех, јер нису уговорене испоруке озбиљнијег наоружања (https://t.me/OstashkoNews/50606);
– из говора посланика Бундестага (http://www.nspm.rs/hronika/petar-bistron-poslanik-bundestaga-ovaj-sukob-se-ne-moze-dobiti-vojnim-putem-treba-odustati-od-aktuelne-politike-prema-ukrajini.-nemacka-je-vec-pokusala-da-ide-tenkovima-na-rusiju-ali-to-se-zavrsilo-ruskim-tenkovima-u-berlinu.html) сазнајемо да Америка не даје помоћ Украјини у оружју, већ да се уствари ради о варијанти уговора lend-lease, где ЕУ плаћа месечни најам тог оружја Украјини.
У таквој ситуацији, сазнајем из медија да је у СНС-у дошло до, за мене разумљивог, незадовољства, и да се чак говорило о Вашој оставци (https://informer.rs/vesti/politika/765766/vucic-rekao-saradnicima-spreman-povuce).
Користим прилику да Вам укажем да Вам је, са правне тачке гледишта, забрањено (и кривично-правно санкционисано и ништаво) да потписујете споразум којим бисте, de iure или de facto, признавали нелегално отцепљење КиМ од Србије.
Осим Хелсиншке повеље, Резолуције СБ УН 1244 и Устава Републике Србије, Кривични законик у поглављу “Кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије” (чл. 305 и даље) забрањује признање и капитулације и нелегалног отцепљења, тј. угрожавање територијалне целине, а кажњиво је чак и припремање тих дела. Такође, у конкретном случају могло би да се ради и о кажњивом кривичном делу геноцида, или геноцида у продуженом трајању, упереном против етничке и религиозне групе – Срба, православаца и про-српски оријентисаних грађана на подручју АП КиМ, који сада живе у условима сличним “Апартхејду”.
Не знам да ли је тачан горе наведени нацрт “споразума” који кружи по Интернету, а ако јесте – мој је утисак да би поводом тог нацрта немачки, амерички и француски изасланик, као и Мирослав Лајчак, могли да буду лица од којих би правосудни органи Републике Србије (полиција, тужилаштво, правосудни органи уз евентуалну сарадњу Министарства спољних послова и безбедносних служби) имали основа да – по службеној дужности – почну да узимају изјаве у својству грађана, сведока, а можда и подстрекача, (са)извршилаца или помагача. Такође, тим поводом би, путем међународне правне помоћи, требало да се затраже информације и затим преузму одговарајући кораци, уз сарадњу тужилаштва, полиције и безбедносних структура из Немачке, Француске и Америке, али и других земаља које би такве податке могле да имају.
Подсећања ради, заклели сте се да ћете штитити Устав (и КиМ у саставу Србије), а сигурно знате да уступци које је дао кнез Павле Хрватима, чехословачки премијер Мартин Бенеш Немцима, уступци дати неуставним Бриселским споразумом, а недавно и у вези са таблицама и личним картама – нису довели ни до каквог резултата.
Чак и у случају који ми је незамислив, тј. да као правник који одлично познаје нашу историју прекршите Устав и Кривични законик, и допринесете својим потписом геноциду над Србима, по мом мишљењу, готово сигурно не би дошло до “умањења” притиска на Србију, већ би Вама, уколико бисте остали на власти, и нашем народу и држави били испостављани даљи услови. То би могло да буде нпр.: цепање других територија, (даље) смањење обима људских и грађанских права Срба у БиХ или Црној Гори, укидање РС, смањење права СПЦ и прогањање верника можда по узору на украјински сценарио, где се против канонске цркве и супротно универзалним и опште прихваћеним људским правима и преговарачким поглављима за приступ у ЕУ, користи преотимање имовине, паљење храмова, масовно протеривање свештеника, неки “концертни” спектакли уместо богослужења и сл. Истовремено, Србија највероватније нити би добила приступ у ЕУ, нити би постала неки “повлашћени” партнер Америке (и ЕУ и Америка су сада у доста великим проблемима, изгледа да је на видику и преокрет у израелској спољној политици), а Србија би се показала као дипломатски непоуздан партнер свих оних земаља које – следећи Хелсиншку повељу и нашу дипломатску борбу – нису признале, или су “отпризнале” нелегално проглашену независност КиМ. Истовремено, нанели бисте тежак ударац уставном уређењу, али и народној суверености – јер је народ већински против признања независности КиМ, подршка ЕУ пада и против је санкција Русији (информације из истраживања јавног мњења (http://www.nspm.rs/istrazivanja-javnog-mnjenja/srbija-jesen-2022.html). Неке земље би се тада додатно осилиле да траже увођење санкција Русији (које легално може да уведе само СБ УН), заплену руске имовине, гашење руских медија (све супротно основним људским правим)а или наше директније учешће у рату у Украјини (лечењем припадника батаљона Азов и сличних формација, испоруке наоружања и сл.), а можда чак и за организацију противправних дејстава на територији пријатељских земаља (https://www.antenam.net/svijet/region/225208-ruska-tv-vulin-predao-kremlju-tajne-materijale-bia).
И то све зарад одбране режима Зеленског, који је обмануо 70 % својих бирача, којима је обећао да ће зауставити рат, а уследила је забрана руских медија, руског језика, забрана политичких странака, прогањање политичких противника, упади у цркве и сл. Догађаји у Украјини су последица преврата извршеног 2014. године у Кијеву, уз помоћ снајпериста који су гађали и полицију и демонстранте (истраживање немачке емисије “Монитор” и сл.).
Баш су до рата у Украјини директно довели представници Немачке и Француске – који Вам сада нуде неки “споразум”, па не знам зашто би им требало веровати? Управо су садашњи немачки председник Штајнмајер и представник Француске (уз представника Пољске) са тадашњим украјинским председником Јануковичем потписали прелазни споразум до нових избора, који је прекршен одмах потом, што је довело до побуне несагласног становништва.
Иначе, недавно је немачка министарка спољних послова изјавила да је уопште не занима шта мисле њени бирачи (https://www1.wdr.de/nachrichten/baerbock-waehler-zitat-ukraine-russland-sanktionen-energiepreise-100.html), који су против понашања у Украјини.
А како је изјавила Ангела МЕРКЕЛ, а потврдио Франсоа ОЛАНД (https://www.politika.rs/scc/clanak/530912/Bivsi-francuski-predsednik-Merkelova-je-rekla-istinu-o-Minskom-sporazumu), Мински споразуми су били само параван да би Украјина добила на времену, и потписани су без намере да се испуне. Да ли то подсећа на део тзв. Бриселског споразума о Заједници српских општина, или о гаранцијама да формације приштинског режима неће доћи на север Космета, или проблеме око формирања тзв. “Војске Косова”? Или на покушаје да се наша културна баштина “препише” као “косовска”, хапшења због случаја “Рачак”, забрану патријарху да уђе на територију АП КиМ, прича Албанаца о “геноциду” Срба уз покушај активирања тзв. “Велике Албаније”, која је нацистичка творевина – и против које – као и против обнављања агресивне немачке политике, Србија (као жртва агресије у Другом светском рату) има право на одбрану под посебним условима у смислу Повеље УН.
Руски председник је закључио да су западне земље “недоговороспособне” (што мислим да нема потребе да преводим).
Подсећања ради, Черчил је потпис Чемберлена на Минхенском споразуму 1938. године (Руси га зову: Минхенска завера) прокоментарисао да је он између рата и срамоте изабрао срамоту, а добиће рат.
Мислим да историјску улогу Немачке у Првом и Другом светском рату, распаду Југославије, око Призренске лиге, НАТО агресији и нелегалном стварању независног “Косова” не треба посебно помињати, али не би било лоше поменути да је Мирослав ЛАЈЧАК био тзв. “високи представник” за БиХ, и да је, такође на штету Срба, одиграо улогу у неуставном отцепљењу Црне Горе на спорном референдуму и без потребне уставно-правне процедуре. Он уопште није био независни и непристрасни медијатор.
Коначно, осим што Вам је кривичним законодавством забрањено да потпишете споразум на штету Србије, и што је из наведених разлога то спорно и у сваком другом погледу, сматрам да Србија ни изблиза не користи све правне и дипломатске методе за своју одбрану које су јој на располагању. Мађарски премијер Орбан је, након неоснованог притиска структура спорне легитимности из ЕУ, спровео изјашњавање грађана које је показало да је 97 % грађана против санкција ЕУ. Такође, више пута је нетачно интерпретирана пресуда МСП о случају КиМ, која не потврђује право самозване групе Албанаца да самопрогласе независност (https://www.politika.rs/sr/clanak/529343/Rezolucija-1244-je-kljucni-i-neoboriv-argument-Srbije). Недовољно је експлоатисан проблем са дискриминаторским Поглављем 35 за приступ ЕУ, и нејасно је зашто се не тражи његово укидање уз позивање на случај Кипра (који има још гору ситуацију од наше на КиМ, али не одступа и држи замрзнути конфликт), али и случај Украјине (којој је преко реда дат кандидатски статус, иако не контролише своју територију). Оно што такође изостаје је лобирање на државном нивоу или преко патриотских организација као што је то нпр. радио Израел https://en.wikipedia.org/wiki/Committee_for_Accuracy_in_Middle_East_Reporting_in_America, затим излазак у јавност са текстом предложеног споразума и сл. Бледе политичке фигуре из Америке, Немачке и Француске, који имају изузетно низак рејтинг (Немачка) или чији грађани масовно протествују (Француска) или су дошли на власт под спорним изборним условима (заташкавање афера са блиским члановима породице умешаним у корупционашке афере у Украјини, проблем са машинама за гласање, антидатирање поштом пристиглих гласова, споран број уписаних бирача, упад на Капитол, инаугурација у присуству 30.000 припадника Националне гарде уз свакако нетранспарентне претходне изборе и забрану Индијанцима да гласају, губљење традиционалних савезника у Латинској Америци и на Блиском Истоку и сл.) очигледно немају правно знање нити жељени спољно-политички утицај, али мисле да могу да уредују у Србији супротно њеним прописима и вољи већине грађанима.
А уколико је притисак велику, уместо подношења оставке са којим се шпекулише у јавном дискурсу, неопходно је да се обратите народу и јавно изнесете све притиске који се врше нелегално на Вас као председника и евентуално Вас подстрекавају на вршење тешких кривичих дела, како се може закључити из медијских извештаја. Ствар је политичке и дипломатске тактике да ли ћете: “НЕ ДОЛАЗИ ОБЗИР!” рећи директно или индиректно, уз позивање на правне норме, ангажовањем тужилаштва, полиције и суда и кривичним процесуирањем лица која врше притисак, или избегавањем да добију неуставно и противправно “ДА”.
Иначе, због степена друштвене опасности, а обзиром да из медија сазнајем да ћете наведни спорни план странаца изнети на Владу Србије, писмо достављам на знање и:
Председнику Владе, Министарству спољних послова, Министарству унутрашњих послова, Министарству одбране, Републичком државном тужиоцу, БИА, ВБА.
За евентуалну помоћ из области права стојим на располагању.
С поштовањем,
Мр Момир М. РАДИЋ
Адвокат и судски преводилац
