Само да нас страх не напусти
Наш најбољи друг: страх! „Овца не сме да се брани, вук се њеним страхом храни“. Некад је било тако. Данас, у моди је здрава исхрана. Намирнице животињског порекла уступају место органској храни, хроно исхрани и вегетаријанству. Слободни смо да приметимо да нема боље намирнице за нас, да је свакодневно конзумирамо, да она грицка нас, и да правилном употребом у одговарајућим количинама, постигнемо неочекиване резултате у балансирању егзистенцијалне функције, као што је калоријска раскош и појавна разноврсност коју нам дневно нуде сви наши страхови.
Ново разумевање самодовољности у свету технолошке експлозије која емитује енергију искључења свих других и свега другог осим рачунара, мобилног телефона, таблета, андроида и свакојаких техничких наказности, поред несналажења у изненадној самоћи свеприсутности самотника са слушалицама у ушима око нас, отвара могућност тихог, тајног, трајног и стабилног управљања и сарадње са сопственим страховима уз свесрдну помоћ технике.
Страхови нису решени ни у једној епохи без обзира на њен изглед, дизајн и учешће претежних помоћних и техничких средстава која су бивала уобичајена људска помагала у савладавању напора стварности. У савладавању страха нису помагале ни социо-психолошке процедуре без обзира на њихове изворе и мотиве учешћа у појединачним покушајима надвладавања страхова. Епохе су доносиле промену средстава и контекста а страхови су стабилно постојали, развијајући специфичне „епохалне“ феноменологије.
Нуђене су различите технике савладавања страхова, од гладијаторске вештине до екстремних спортова, од античке универзалности до психоаналитичке јединствености, од витештва до менаџмента, од борилачких вештина до знања страних језика.
Оно што се није померило са почетне позиције је страх као конституциона константа бића, од пећине до фејсбука, страх није напуштао своје станиште из тела и духа, софтвера и хардвера, како би се данас јасније лоцирало пребивалиште страха у односу на преводивост значења појмова којим је најједностваније означити постмодерног човека и сву раскош његових права. Човек, без икаквог ометања, може своја технички доступна права неограничено претворити у заштићене изворе нових страхова и обогатити епохално биће без обавеза да за ту ефикасну прилику било шта плати или узврати. Ово је епоха која ће учинити све да прошири регистар људских права и обезбеди њихово неометано коришћење посредством технике која отвара, до сада невиђен простор ширења утисака о правима из свеколиких области личног и друштвеног живота. Само да нас страх не напусти.
Епохе су сабирале огромне масе људи да би их држале под контролом, измишљале бројне процедуре да обезбеде стабилно и трајно присуство страха и пропадале поврх тога. Њихова пропаст, међутим, није за собом повлачила страх из оних који су претицали. Наша епоха је на пропасти претходница, научила да ће је у суноврат сигурно одовести енормно улагање у гломазне и скупе процедуре одржавања страха у становништву и хитро нам поклонила „ајфон 6“, „смартфон“, „таблет“, „ноутбук“, „ајпод“, „флеш“ и „здраву храну“. Богату трпезу здравих страхова.
„Не дај се Инес“.