Samo da nas strah ne napusti
Naš najbolji drug: strah! „Ovca ne sme da se brani, vuk se njenim strahom hrani“. Nekad je bilo tako. Danas, u modi je zdrava ishrana. Namirnice životinjskog porekla ustupaju mesto organskoj hrani, hrono ishrani i vegetarijanstvu. Slobodni smo da primetimo da nema bolje namirnice za nas, da je svakodnevno konzumiramo, da ona gricka nas, i da pravilnom upotrebom u odgovarajućim količinama, postignemo neočekivane rezultate u balansiranju egzistencijalne funkcije, kao što je kalorijska raskoš i pojavna raznovrsnost koju nam dnevno nude svi naši strahovi.
Novo razumevanje samodovoljnosti u svetu tehnološke eksplozije koja emituje energiju isključenja svih drugih i svega drugog osim računara, mobilnog telefona, tableta, androida i svakojakih tehničkih nakaznosti, pored nesnalaženja u iznenadnoj samoći sveprisutnosti samotnika sa slušalicama u ušima oko nas, otvara mogućnost tihog, tajnog, trajnog i stabilnog upravljanja i saradnje sa sopstvenim strahovima uz svesrdnu pomoć tehnike.
Strahovi nisu rešeni ni u jednoj epohi bez obzira na njen izgled, dizajn i učešće pretežnih pomoćnih i tehničkih sredstava koja su bivala uobičajena ljudska pomagala u savladavanju napora stvarnosti. U savladavanju straha nisu pomagale ni socio-psihološke procedure bez obzira na njihove izvore i motive učešća u pojedinačnim pokušajima nadvladavanja strahova. Epohe su donosile promenu sredstava i konteksta a strahovi su stabilno postojali, razvijajući specifične „epohalne“ fenomenologije.
Nuđene su različite tehnike savladavanja strahova, od gladijatorske veštine do ekstremnih sportova, od antičke univerzalnosti do psihoanalitičke jedinstvenosti, od viteštva do menadžmenta, od borilačkih veština do znanja stranih jezika.
Ono što se nije pomerilo sa početne pozicije je strah kao konstituciona konstanta bića, od pećine do fejsbuka, strah nije napuštao svoje stanište iz tela i duha, softvera i hardvera, kako bi se danas jasnije lociralo prebivalište straha u odnosu na prevodivost značenja pojmova kojim je najjednostvanije označiti postmodernog čoveka i svu raskoš njegovih prava. Čovek, bez ikakvog ometanja, može svoja tehnički dostupna prava neograničeno pretvoriti u zaštićene izvore novih strahova i obogatiti epohalno biće bez obaveza da za tu efikasnu priliku bilo šta plati ili uzvrati. Ovo je epoha koja će učiniti sve da proširi registar ljudskih prava i obezbedi njihovo neometano korišćenje posredstvom tehnike koja otvara, do sada neviđen prostor širenja utisaka o pravima iz svekolikih oblasti ličnog i društvenog života. Samo da nas strah ne napusti.
Epohe su sabirale ogromne mase ljudi da bi ih držale pod kontrolom, izmišljale brojne procedure da obezbede stabilno i trajno prisustvo straha i propadale povrh toga. Njihova propast, međutim, nije za sobom povlačila strah iz onih koji su preticali. Naša epoha je na propasti prethodnica, naučila da će je u sunovrat sigurno odovesti enormno ulaganje u glomazne i skupe procedure održavanja straha u stanovništvu i hitro nam poklonila „ajfon 6“, „smartfon“, „tablet“, „noutbuk“, „ajpod“, „fleš“ i „zdravu hranu“. Bogatu trpezu zdravih strahova.
„Ne daj se Ines“.