Хвала Аналени Бербок на искрености, браво Милановићу на здравом разуму!
Пише:Милорад Антонић
Шефице дипломатије Немачке Аналена Бербок на састанку Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру рекла је да : „Ми водимо рат против Русије, а не једни против других”.
Реаговали су многи, заправо више су се бавили пеглањем као нрп. заменица портпарола владе Крстијане Хофман која је петак (27.1.) изјавила да :”НАТО и Њемачка не учествују у овом рату. Ми подржавамо Украјину али нисмо страна у рату”,док је несрећни Шолц дан после изјаве министарке Бербок поновио да Немачка ни у ком случају није у рату и додао: “Између НАТО и Русије не смије бити рата”.
С друге стране,портпаролка руског министарства спољних послова Мариjа Захарова била је конкретна и затражила је објашњење Немачке амбасаде у Москви због „контрадикторних” порука које одашиље Берлин. „Њемачка с једне стране тврди да не учествује у рату у Украјини а истовремено министарка каже да се земље Европе налазе у рату с Русијом. Разумијете ли ви сами о чему говорите?”, написала је Захарова на платформи Телеграм.
Али реаговао је и председник Хрватске Зоран Милановић, човек коме можемо и имамо много шта замерити али за исто толико би могли да му одамо призањје . Председник Хрватске је рекао.(погледај видео)
Наравно, у јавнсоти је већ у оптицају теза да је реч о “ исхитреној изјави” немачке министарке спољних послова, али нема ни једног аргумента да није тако како је рекла шефица дипломатије Бербок. Нема ни коментара и питања како је то могуће да особа на тако важној функцији једне тако важне државе може да буде неопрезна. Наиме, колико год је упутно размишљати да исхитрене изјаве бивају исхитрене оне то јесу зато што су одраз личног става и убеђења (а они су често јачи од спољних убеђења), изјаве и ставови су исхитрени зато што се на релевантним местима третирају као објективни, истинити, реални како год то назвали, па особа подлеже том убеђењу (у зависности од јачине личности само донекле (временски)),сасвим је нормално да је шефици диполатије та изјава ,управо након често употребе и убуђености у њену исправнсот само “изашла” из чауре у којој се такви ставови као и многи други,чувају од јавнсоти и употребе све док не буде време да се обелодане.
Да је Аналена Бербок којим слуачјем била на местима и у друштву где је скован план за тајну везану за Мински споразум, сасвим је сигурно да би за ту подвалу сазнали пре него је то свесно и циљано саопштила Ангела Меркел. То због тога што се исхитреност, поред поменутог, дешава код особа код којих је веома јака присутност потребе да, народски речено, покажу да знају више и да тиме скрену пажњу околине,а од које зависи њихов рејтинг, на своје “вредности”. Јер због не поседовања правих опште прихваћених вредности(у дипломатији је то уздржаност, мудрост, пласнко и систематско размишљење -дипломатија је у правом смислу речи ”индустрија успешне комуникације “) на сцену ступају оне из подсвести.
И оно што је најважније. Имајући у виду чињеницу да се, што се расположења и здравог разума тиче велика већина и све више и више, људи са ових простора чуди логика челника управо из атара ЕУ и назива је лажима , преваром и лицемерјем, поготово то да снабдевање оружјем није учествовање у рату, па не би било чудно да је Аналена Бербок добила задатак да изјави то што је изјавила. И то у неко доба. Да ли је то можда баш овај тренутак? И то баш тако као што је Ангела Меркел рекла да је договор у Минску био превара. У таквом менталном склопу чопор политичара из тог дела Европе и једног дела света ће се хвалити (читај представити то као висок степен свести за очување европских вредности) да је њихова министарка спољних послова одавно рекла да смо у рату са Русјом.
Део нараода (они који преживе) ће то прогутати као још једно лицемерје, други део ће одмахнути руком у стилу “није им први пут да лажу” а њима ће савест бити мирна. Као што им је мирна савест када су у питању многи ратови, па и онај када су нас бомбардовали. А када су они и где најавили рат?!
Тако ми, већ издресирани да не реагујемо, да се не бранимо, да јавности указујемо на лоше стране такве политике, таквој политици дјемо легитимитет.
Толико о Аналени и њеним слатким проблемима(да су јој проблем горки већ би била бивша) и нашој горкој пилули(да нам је слатка на овом месту би био текст како смо решили проблем Косова и Метохије.
Зато још дуго ће нам требати политичари попут председника Хрватске Зорана Милановића који све више добро чита знакове поред пута.
