Hvala Analeni Berbok na iskrenosti, bravo Milanoviću na zdravom razumu!
Piše:Milorad Antonić
Šefice diplomatije Nemačke Analena Berbok na sastanku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu rekla je da : „Mi vodimo rat protiv Rusije, a ne jedni protiv drugih”.
Reagovali su mnogi, zapravo više su se bavili peglanjem kao nrp. zamenica portparola vlade Krstijane Hofman koja je petak (27.1.) izjavila da :”NATO i Njemačka ne učestvuju u ovom ratu. Mi podržavamo Ukrajinu ali nismo strana u ratu”,dok je nesrećni Šolc dan posle izjave ministarke Berbok ponovio da Nemačka ni u kom slučaju nije u ratu i dodao: “Između NATO i Rusije ne smije biti rata”.
S druge strane,portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova bila je konkretna i zatražila je objašnjenje Nemačke ambasade u Moskvi zbog „kontradiktornih” poruka koje odašilje Berlin. „Njemačka s jedne strane tvrdi da ne učestvuje u ratu u Ukrajini a istovremeno ministarka kaže da se zemlje Evrope nalaze u ratu s Rusijom. Razumijete li vi sami o čemu govorite?”, napisala je Zaharova na platformi Telegram.
Ali reagovao je i predsednik Hrvatske Zoran Milanović, čovek kome možemo i imamo mnogo šta zameriti ali za isto toliko bi mogli da mu odamo prizanjje . Predsednik Hrvatske je rekao.(pogledaj video)
Naravno, u javnsoti je već u opticaju teza da je reč o “ ishitrenoj izjavi” nemačke ministarke spoljnih poslova, ali nema ni jednog argumenta da nije tako kako je rekla šefica diplomatije Berbok. Nema ni komentara i pitanja kako je to moguće da osoba na tako važnoj funkciji jedne tako važne države može da bude neoprezna. Naime, koliko god je uputno razmišljati da ishitrene izjave bivaju ishitrene one to jesu zato što su odraz ličnog stava i ubeđenja (a oni su često jači od spoljnih ubeđenja), izjave i stavovi su ishitreni zato što se na relevantnim mestima tretiraju kao objektivni, istiniti, realni kako god to nazvali, pa osoba podleže tom ubeđenju (u zavisnosti od jačine ličnosti samo donekle (vremenski)),sasvim je normalno da je šefici dipolatije ta izjava ,upravo nakon često upotrebe i ubuđenosti u njenu ispravnsot samo “izašla” iz čaure u kojoj se takvi stavovi kao i mnogi drugi,čuvaju od javnsoti i upotrebe sve dok ne bude vreme da se obelodane.
Da je Analena Berbok kojim sluačjem bila na mestima i u društvu gde je skovan plan za tajnu vezanu za Minski sporazum, sasvim je sigurno da bi za tu podvalu saznali pre nego je to svesno i ciljano saopštila Angela Merkel. To zbog toga što se ishitrenost, pored pomenutog, dešava kod osoba kod kojih je veoma jaka prisutnost potrebe da, narodski rečeno, pokažu da znaju više i da time skrenu pažnju okoline,a od koje zavisi njihov rejting, na svoje “vrednosti”. Jer zbog ne posedovanja pravih opšte prihvaćenih vrednosti(u diplomatiji je to uzdržanost, mudrost, plasnko i sistematsko razmišljenje -diplomatija je u pravom smislu reči ”industrija uspešne komunikacije “) na scenu stupaju one iz podsvesti.
I ono što je najvažnije. Imajući u vidu činjenicu da se, što se raspoloženja i zdravog razuma tiče velika većina i sve više i više, ljudi sa ovih prostora čudi logika čelnika upravo iz atara EU i naziva je lažima , prevarom i licemerjem, pogotovo to da snabdevanje oružjem nije učestvovanje u ratu, pa ne bi bilo čudno da je Analena Berbok dobila zadatak da izjavi to što je izjavila. I to u neko doba. Da li je to možda baš ovaj trenutak? I to baš tako kao što je Angela Merkel rekla da je dogovor u Minsku bio prevara. U takvom mentalnom sklopu čopor političara iz tog dela Evrope i jednog dela sveta će se hvaliti (čitaj predstaviti to kao visok stepen svesti za očuvanje evropskih vrednosti) da je njihova ministarka spoljnih poslova odavno rekla da smo u ratu sa Rusjom.
Deo naraoda (oni koji prežive) će to progutati kao još jedno licemerje, drugi deo će odmahnuti rukom u stilu “nije im prvi put da lažu” a njima će savest biti mirna. Kao što im je mirna savest kada su u pitanju mnogi ratovi, pa i onaj kada su nas bombardovali. A kada su oni i gde najavili rat?!
Tako mi, već izdresirani da ne reagujemo, da se ne branimo, da javnosti ukazujemo na loše strane takve politike, takvoj politici djemo legitimitet.
Toliko o Analeni i njenim slatkim problemima(da su joj problem gorki već bi bila bivša) i našoj gorkoj piluli(da nam je slatka na ovom mestu bi bio tekst kako smo rešili problem Kosova i Metohije.
Zato još dugo će nam trebati političari poput predsednika Hrvatske Zorana Milanovića koji sve više dobro čita znakove pored puta.
