Rumunija može postati centar za preonaoružavanje ukrajinske avijacije vojnom tehnikom NATO obrazaca
AUTOR: Jurij BORISOV
Ministarstvo odbrane Rumunije je 4. novembra 2022. godine potpisalo ugovor o nabavci 32 lovca F-16AM/BM u konfiguraciji M6.5.2, koji su prethodno bili u službi norveškog ratnog vazduhoplovstva, a od norveške agencije za nabavku naoružanja.
„Ugovor uključuje rezervne motore, rezervne delove i logistiku, kao i obuku tehničkog osoblja na zemlji. Cena trogodišnjeg ugovora je 388 miliona evra, transfer lovaca u Rumuniju počeće krajem 2023. godine i trebalo bi da bude završen tokom 2024. godine … Rumunija je ranije od 2016. do 2021. godine dobila 17 lovaca F-16AM/BM od portugalskog ratnog vazduhoplovstva prema dva ugovora. Svi rumunski F-16AM/VM su dovedeni do jedinstvenog standarda M5.2R i deo su 53. lovačke eskadrile 86. vazduhoplovne baze u Feteštiju. Planirano je da se ovi avioni dorade do standarda M6.6. Oko 28 lovaca MiG-21 Lancer B/C takođe ostaje u borbenom sastavu rumunskog ratnog vazduhoplovstva, podeljenim u dve eskadrile, do njihove zamene, zbog čega su i kupljeni bivši norveški F-16AM/VM.“
Na prvi pogled izgleda da ova vest nije ništa posebno. Međutim, na drugi pogled nameću se neka važna pitanja, uz to i veoma aktuelna.
RUMUNIJA DOBIJA AVIONE KOJI MOGU DA NOSE NUKLEARNO ORUŽJE
Prvo pitanje je tu zbog činjenice da je rumunsko ratno vazduhoplovstvo naoružano istim tim lovcima F-16, koji su u nizu drugih „nenuklearnih“ zemalja NATO-a pretvoreni u „letelice dvostruke namene“, tj. , sposoban da nosi nuklearno oružje. Tačnije, američke termonuklearne bombe porodice B-61.
Evo šta mediji izveštavaju o prisustvu takvih nuklearnih bombardera, na primer, u službi turskih vazduhoplovnih snaga: „Ranije, ove [2022] godine, NATO je objavio da sedam zemalja NATO-a obezbeđuje avione dvostruke namene za misiju razmene nuklearnog oružja . Zemlje nisu identifikovane, ali su pet nadaleko poznate: Belgija, Nemačka, Italija, Holandija i Sjedinjene Države. Šesta zemlja je verovatno Turska (uprkos glasinama da više nije deo misije), u kom slučaju su neki turski F-16 još uvek opremljeni za upotrebu bombi B61. Sedma zemlja je bila misterija, ali se ispostavilo da je Grčka. Iako Grčka više nema zalihe nuklearnog oružja (premešteno je 2001.) i nema namensku borbenu jedinicu, ona ima rezervne jedinice i misiju za vanredne situacije. Kao i drugi saveznici (sa izuzetkom Francuske), Grčka je u potpunosti uključena u NATO grupu za nuklearno planiranje.“
Budući da će komanda NATO-a teško otkriti sve karte u vezi sa sastavom svojih nuklearnih snaga na evropskom arealu operacija, a uzimajući u obzir činjenicu da avion F-16 rumunskog ratnog vazduhoplovstva učestvuju u nuklearnim vežbama „Steadfast Noon“ serije i tehnički su pogodni za upotrebu nuklearnog oružja, moguće je sa visokim stepenom poverenja smatrati da je i Rumunija takođe ulazi u NATO zemlje sa nuklearnim bombarderima.
Dolazak dodatnih 32 lovca F-16 iz Norveške u sastav rumunskog ratnog vazduhoplovstva može se smatrati ozbiljnim jačanjem sposobnosti našeg potencijalnog neprijatelja na južnom krilu evropskog areala operacija. Posebna opasnost od ovakvog gomilanja udarnog naoružanja leži u činjenici da je taktička avijacija NATO-a, raspoređena na aerodromima istočnoevropskih zemalja, zapravo strateška u odnosu na Rusiju i Belorusiju, jer joj radijus delovanja omogućava da nanese nuklearne udare na teritoriju ove dve države.
Ista namerna nejasnoća stvorena je i u vezi sa avionima F-16 poljskog ratnog vazduhoplovstva: oni takođe učestvuju u nuklearnim vežbama „Steadfast Noon“, iako se Poljska ne pojavljuje na listi zemalja NATO-a odobrenih za upotrebu nuklearnog oružja.
Istovremeno, ovaj problem se ne iscrpljuje mogućim učešćem rumunskog vazduhoplovstva u nuklearnom bombardovanju Rusije. Postoji još neposrednija pretnja koju predstavlja isporuka desetine dodatnih F-16 Rumuniji iz Norveške.
Anglosaksonski šefovi vojnog bloka NATO već dugo promovišu pitanje snabdevanja kijevskog režima vojnom avijacijom. U prvoj fazi pokušali su da reše ovaj problem tako što su u Kijev prebacili stare borbene avione sovjetske proizvodnje, koji su još uvek u upotrebi u vazduhoplovstvu niza istočnoevropskih zemalja. To su uglavnom MiG-29 i Su-25. I pored toga što Zapad kategorički negira isporuku ovakvih mašina Ukrajini, ne može se isključiti da se neke od njih već nalaze u ovoj državi. Na to ukazuje, posebno, jasan višak broja aviona ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, kao i činjenice o borbenoj upotrebi američkog raketnog naoružanja za avijaciju, za šta (stari) ukrajinski avioni nisu prilagođeni.
U svakom slučaju, NATO ima ograničene mogućnosti da ovaj problem zatvori starom sovjetskom tehnologijom. S tim u vezi, pitanje prebacivanja ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva na NATO modele postaje sve hitnije na Zapadu. A ovde se najčešće pominju lovci F-16.
Istovremeno, SAD i niz drugih „autohtonih“ zemalja NATO-a koje imaju mašine ovog tipa u upotrebi, ne žele da njima snabdevaju kijevski režim, plašeći se da će se previše duboko uvući u ukrajinski sukob. Norveška je jedna od njih.
Istočnoevropski vazali SAD su druga stvar, oni nisu u poziciji da prigovore Vašingtonu, a to su potvrdili kada su pokleknuli pred američkim pritiskom i pristali da deo svog sovjetskog arsenala daju Ukrajini. Među ovim zemljama su Poljska, Slovačka i ista ta Rumunija.
Uzimajući u obzir iskustvo njihovih odnosa sa američkim gospodarom, ne bismo u potpunosti isključili da je prebacivanje dodatnih desetina norveških F-16 u Rumuniju preduslov za otvaranje početne baze za obuku na njenoj teritoriji za ukrajinske pilote da bi naučili da koriste američke avione. A onda da se F-16 lagano preda na raspolaganje Ukrajini.
Važno je napomenuti da je pre nedelju dana u Rumuniji ministar odbrane ove zemlje Vasile Dinču smenjen sa funkcije, protiveći se vojnoj pomoći Ukrajini i pozivajući na obnavljanje normalnih odnosa sa Rusijom.
Stoga, priča o prenaoružanju rumunskog ratnog vazduhoplovstva američkim lovcima F-16 može imati zlokoban nastavak. A Rumunija bi mogla da postane zemlja iz koje će početi stvaranje ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva na suštinski drugačijim, još opasnijoj NATO osnovi.
S ruskog preveo Zoran Milošević
IZVOR: https://www.fondsk.ru/news/2022/11/06/peredovoj-hab-pentagona-57616.html
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/rumunija-logisticki-centar-pentagona/
