Милан Радоњић (фото Дејан Кожул)
Пише: Дејан Кожул/ Портал Новости:
Како је могуће да се у центру града деси убиство за које ни пет година касније не знамо ни ко, ни како, ни зашто, пита се Александар Ивановић, братанац Оливера Ивановића, истакнутог српског политичара и оштрог критичара Српске листе који је 16. јануара 2018. убијен у Косовској Митровици
У јеку косовске кризе са краја прошле године, косовски премијер Албин Курти изјавио је да је данашња Србија утемељена на три убиства – Ивана Стамболића, Зорана Ђинђића и Оливера Ивановића. Поводом петогодишњице убиства Ивановића огласио се видео поруком на српском: “Оливер Ивановић је био особа посвећена борби за интересе своје заједнице и града. Чинио је то тако што је био отворен, искрен, увек оштар по питањима од значаја, али се исто тако опходио са поштовањем чак и према онима са којима се није слагао”, рекао је Курти те додао да ће чувати сећање на Ивановића тако што ће Косово бити мултикултурално и мултиетничко друштво.
Многи су се одмах сетили његовог говора из 2019. године када је Ивановића називао ратним злочинцем јер је, подсетимо, Ивановић јануара 2016. осуђен на девет година затвора за ратни злочин из априла 1999. године. Апелациони суд у Приштини укинуо је првостепену пресуду, а Марко Јакшић, тада један од страначких сабораца Оливера Ивановића рећи ће да је хапшење Ивановића био тренутак кад му је пресуђено, а да је метак тог 16. јануара 2018. само довршио посао.
Довршио је посао што се тиче убиства Ивановића, али тај је метак уједно помогао да се начини огроман искорак ка кризи која је кулуминирала крајем 2022. Често смо се питали где би Србија данас била да Зоран Ђинђић није убијен, а ова полуокругла годишњица убиства Оливера Ивановића, која се наслонила на тренутно затишје на Косову, неминовно нам намеће питање каква би ситуација била на Косову данас и какви би односи између Београда и Приштине били да Оливер Ивановић није убијен?
– Оливер је као јавна фигура, као политичка фигура настао у времену огромне кризе, кад се српска држава на територији Косова буквално распадала. Он се појавио као неко ко је био способан да у том потпуном хаосу и распаду буде онај ко ће дати правац потпуно дезорјентисаном друштву – каже нам Милан Радоњић, аутор књиге “Оливер, као брат за брата”.
Истиче да се данас најбоље види колико недостаје политичка фигура као што је био Оливер Ивановић, за ког наглашава да је био “аутентични лидер народа и неко у кога је тај народ имао поверење”.
На једном београдском зиду, у Улици 29. новембра, која се сад зове Булевар деспота Стефана, стоји мурал са ликом Оливера Ивановића и цитат: “У атмосфери страха се не живи”. Онај метак пре пет година озваничио је атмосферу страха, што нам потврђује и Оливеров братанац, Александар Ивановић.
– То и јесте била намера, да свим људима који се буне и супротстављају ономе што им се намеће пошаљу поруку да ако Оливер, као виђен Србин, као јавна личност, прође овако, поставите си питање како ћете ви обични смртници проћи – каже нам Александар.
Наш саговорник убеђен је да су организатори убиства играли на карту брзог заборава, те подсећа да Оливерово убиство није једино у северном делу Косовске Митровице које није разрешено. Подсећамо и ми, истог датума, али четири године раније убијен је кум Оливера Ивановића, Димитрије Јанићијевић, одборник Самосталне либералне странке у Скупштини општине Северна Митровица. Резултат истраге је идентичан – нема га.
– Сад се већ пет година пребацује лоптица између Београд и Приштине, ко има ингеренције, ко може да спроведе истрагу. Природно је да Приштину анализирам на другачији начин, али боли ме што не видим спремност Србије да то питање расветли на прави начин – напомиње Оливеров братанац.
Тензије и кризу, уз повишену борбену готовост Војске Србије, Косова, као и КФОР-а наш саговорник сагледава из другог угла.
– Све три стране утркивале су се да докажу како они обавештајно и безбедносно контролишу ту територију, да је немогуће да се било шта деси а да друга страна нема контролу. Ја онда постављам питање, пошто сви знамо да та контрола у том тројном саставу постоји од повлачења безбедносних снага са КиМ, где су ти обавештајни подаци у случају Оливера Ивановића? Где су сви ти људи на терену, те камере, снимци? Како је могуће да се у центру града деси убиство за које ни пет година касније не знамо ни ко, ни како, ни зашто. Ко га је пратио, ко је извршио то убиство – пита се Александар Ивановић и закључује да ниједна од три стране у овом тренутку нема интерес да се то сазна.
Верује, међутим, да представници међународне заједнице имају довољно информација и снимака, односно доказа, али да их користе као неку врсту батине.
– Само не знам кога иза затворених врата ударају том батином и приморавају на потезе на терену не би ли и даље ћутали – пита се он и подсећа да су слично били контролисани и бивши лидери косовских Албанаца, али напомиње и да су ипак завршили у Хагу где им се суди или им се судило за ратне злочине.
Убеђен је да ће доћи дан кад ће сазрети тренутак и кад ће читава ова прича добити велики заокрет, а питање је да ли би то требало доћи прво, па да се на открића о налогодавцима надовеже дијалог Србије и Косова, или би требало ићи обрнуто.
– Мислим да је и за решавање тог вечитог проблема Косова разрешење питања ко је ликвидирао Оливера Ивановића јако битно зато што ће без тога бити тешко успоставити било какву врсту поверења – наглашава Милан Радоњић.
Примећује да је након Оливеровог убиства инсталиран тренутни систем у ком наизглед влада Српска листа, за чије представнике Радоњић нема речи хвале.
– То је систем послушника, машина које говоре. То су људи који говоре напамет научене реченице, који се оглашавају и изјашњавају искључиво према директивама. Тамо нема никога ко је способан да мисли и ко је довољно одговоран према друштву у ком живи да говори оно што мисли – напомиње Радоњић који је разочаран пре свега зато што нема притиска из Србије да се пронађу убице и налогодавци.
А као налогодавци најчешће су спомињани Звонко Веселиновић и Милан Радоичић, који је и потпредседник Српске листе. Она се инсталирала на власти након убиства Ивановића, након чега је Радоичић и изабран на ту функцију. Њих двојица наводе се у приштинској оптужници као вође криминалне групе која стоји иза убиства.
– Косово је остављено дугачак период у лимбу у ком сви знамо ко је водио главну реч и како је то изгледало – каже Радоњић који о везама Радоичића и Веселиновића пише и у својој књизи.
Разрешење питања о убиству и налогодавцима очекује и Оливеров брат Мирослав Ивановић који сматра да није важно да ли би то покренуло побољшање односа Београда и Приштине или би га крунисало.
– Сасвим је свеједно. У оба случаја то би значило озбиљно отрежњење, да је народ стекао неопходни кураж. Има малтене банална реченица која се дуго понавља: “Ако данас не проговорите, сутра ће доћи код вас и по вас.” Велика је истина у једноставној реченици и тога сви морамо бити свесни – оптимистично ће на крају.
Преузето са: https://impulsportal.net/index.php/kolumne/politika/35597-repovi-atentata
