У правди обитава разлог човековог постојања и елементарна могућност социјалног удруживања
Када остане без ичега или када постане јасно да нема више никакве наде, када се сви планови личног и од света омеђеног поља пристрасности, крајње субјективности, отргнутости од било каквих веза са спољашњим чиниоцима, разбеже и напусте позицију привремене силине прецењене моћи у прецесењеном егу, чак и најгордији, сете се правде, без обзира на порекло њеног упоришта, екстремног симбола или места са којег ће реаговати. Дакле, правда је универзална заменица свега изостајућег у кључним и болним моментима очаја и осујећености, напуштености од света и судбине, правда у најкраћој јединици времена може да замени најдубље доживљаје и сатисфакције, губитке и оправдања, суочавања и мирења са безизлазношћу, чак је глатка надоканда и за љубав према најближима.
Зато, када разговарате о правди, у сваком случају и прилици, обавезно избегавајте правнике, те надуте и уображене техничаре сувих термина чија значења у очекиваном људском саобраћају највише служе ознакама у којима правда доживљава реалне суноврате. Правници о питањима правде немају појма исто колико банкари о божанској наказности камате или лекари о изненадном исцељењу. Никакво овоземаљско знање или његова организована подела и дистрибуција у образовним процесима, никога ко их је прошао или има доказе који гарантују професионалну проходност, нема везу са правдом, њеним токовима и облику јављања правде племену нашминканих примата.
Правда је генеричко биће човека и идеална и реална могућност заснивања, организације и опстанка света као заједнице, племена или друштва. Правда је важнија од истине јер, сваки човек једноставно и лако пристаје на исход у којем ће бити успокојен учинком правде него што ће наћи мир у спознаји истине. У правди обитава разлог човековог постојања и елементарна могућност социјалног удруживања. Људи прихватају, свако свога бога (веома убеђени да постоји само један и да је то баш тај њихов), зато што им омогућава стрпљење очекивања правичног исхода појединачних гестова или временски посматрано, уланчаних, повезаних догађаја, било линерано или хронолошки. Живот испуњава биографију разноврсним садржајима али пролазно време, упоредне тачке корекције и укупан утисак смислености, могући су само ако су одмерени и мотивисани везом са правичношћу и правдом као јединим простором који их може оснажити и валоризовати.
Нико не зна шта је првада, ко је дели и гарантује, свако има своју правду и на њено дејство гледа пристрасним погледом. Али сви, баш сви рачунају на њу и када пропуштају да уоче ефекте који доводе у питање парцијална разумевања и стварносне рационализације. Правда је незаустављив, неограничен, недостижан, недокучив, несазнатљив и свеобухватан поредак универзума и тако лако и разумљиво прихватљив елемент упросечења и имитације у свему што постоји.
Упитајте било кога, најсиромашнијег и најбогатијег, да ли би прихватили чаробан живот, какав још нигде није описан и доживљен, а да у њему никада не осете жељу, чежњу, снагу, лепоту и смисао који доноси правда чак и када изостају истина и љубав. Ако им питање не буде јасно, слободно им кажите да сте мислили на њихову правду.
Нема везе, једна је Правда.