„…Хиљду живота демократије није било довољно. Демократским грађанима нема демократског живота без дeмократије и птт услуга…“Eлектронскoм поштoм стиже и оно што још није кренуло!
„У невољи стичи знање и чувај имање“! Мудрост је која обавезује. Пре свега да трагамо за скривеним просторима људскости из којих можемо излучити оно мало мотивације којa превагне врлини, а затим, да црне мисли одложимо. Обавезује нас и да нам знање помогне у фарисејској буци. ЛОШЕ СТРАНЕ СТВАРИ полазе од вере да је људскост неупитна и да јој промишљање само доприноси
Аутор:ЂОРЂЕ Д.СИБИНОВИЋ:
Почео је маратонац. Претрчао је сироти човек четрдесетдва километра без престанка да јави радосну вест о победи и издахнуо. Победа је важнија од живота појединца. Онда је кренуло јачање привредне гране. Голубови писмоноше беху веома на цени због ниских трошкова одржавања, немогућности организованог пресретања (ако налети каква грабљивица “случај шкоди кога згоди”) и високих учинака преноса порука на даљину. Пони-експрес је израстао у огранак употребе коња ради освајања па је њихово продужено маркетиншко и информативно дејство остало у потпуном складу са имиџом који је овим дивним животињама умањио учинак коњаника који су убијали све што им се испречи на путу. Тако су и жртве архетипизованог насиља падале за више циљеве и бележене у раскош историјског архива жртвеног приноса победама: маратонац, голуб писмоноша, несрећни експрес коњаник, и тако то.До открића електронске поште преко које стиже и оно што још није кренуло.
Међутим, традиција је увек на полици фигура воштаних вредности најучинковитија па је потпуно логично што је коначна истина о демократији стигла традиционалном или, слободно можемо рећи, конзервативном поштом. Дочим, сва остала, до сада позната и недодирљива начела највећег домета људске културе, демократског процеса, као што су непосредност, истовременост, тајност, разумљиво замењена су посткоиталним синдромом управљања одложеним ужитком победе до коначног пребројавања гласова у корист правог победника. Да ли су и колико у својој жртви обзнањивања победе уживале историјске претходнице демократских поштанских пошиљки, није познато пре свега из естетских разлога. Маратонац је био сав крвав, голуб раскомадан а јахач пони-експреса скалпиран (мада није потпуно сигурно да су то урадили индијанци). Дакле, хиљду живота демократије није било довољно. Поштанска метаморфоза са маркицом и ликом првог председника, последња је у низу вести шта је све људска врста спремна да жртвује само да би победа демократије била једнако доступна свим демократским грађанима којима нема демократског живота без домократије и птт услуга. Наслов филма не одговара стварности. Као ни филм. Овај поштар звонио је на сва звона и сигурно не би престао до победе. Колико је лепа демократија! Мајко моја. Живели поштари, маратонци, голубови и јахачи апокалипсе. Само да нам је демократија победила. Макар и поштом! Победи се у сандуче не гледа! То право је уставом гарантовано. Скоро као и демократија!
