Britanski «progresivni» univerziteti podržavaju studentkinje koje pružaju „seksi usluge“
Uh, visoko obrazovanje je uvek bilo skupo. Mnoge devojke jednostavno nemaju gde da zarade novac za studiranje, osim u seks industriji
A sada su univerziteti, „odbacujući licemerje“, počeli da objavljuju udžbenike o „merama bezbednosti“ u ovom rizičnom poslu, navodi britanski tabloid „Daily Mail“
Brojni univerziteti u Britaniji optuženi su za legalizaciju seksualnih usluga koje pružaju njihove studentkinje
Istraživanje sprovedeno prošle godine pokazalo je da je 4% studentkinja uključeno u seksualnu industriju da bi zaradilo novac za svoje studije
Među ovim seksualnim radnicima, 28% je reklo da moraju da spavaju s nekim ili da budu u „poslovnoj“ pratnji
AUTOR: Sajan Bojl (Sian Boyle)
Danju, 18-godišnja Ana studira pravo na univerzitetu, marljivo uči u zagušljivim bibliotekama i drevnim holovima jednog od najcenjenijih univerziteta u Britaniji. Ali noću ona ima sasvim drugačiji život.
Noću je Ana prostitutka i imala je preko 200 muškaraca, jer uzima svega 10 funti za noć. „Većina klijenata je zapanjena kako živim ovakvim životom, jer sam student“, ispoveda se ova studentkinja.
Ana pripada studentskoj eliti u svojoj generaciji. Međutim, ona je takođe jedna od sve brojnijih mladih studentkinja koje zarađuju novac za studije prodajući svoje telo.
U ovakoj situaciji čini se da bi univerziteti trebali biti neprijateljski raspoloženi prema ovom opasnom poslu. Mnogi će reći da su ove institucije odgovorne da zaštite svoje studente, brinu o njihovoj dobrobiti i čine sve da njihovi pitomci steknu najbolje moguće obrazovanje.
Međutim, danas mnogi univerziteti naplaćuju studiranje sumom od preko 9.250 funti godišnje, a istovremeno su optuženi da zatvaraju oči pred činjenicom da njihove studentkinje rade u seks industriji.
Dve naizgled nespojive stvari se dešavaju istovremeno: dok se univerziteti širom Britanije bore i sa najmanjom sumnjom da omogućavaju studentima da na univerzitetu učvrste pogubnu „kulturu seksualnog zlostavljanja“, ti isti univerziteti izvan svojih zidina sasvim odobravaju prostituciju kao sredstvo zarade i plaćanja studija. Izbijaju skandali kada desetine devojaka ispričaju svoju istoriju o seksualnom uznemiravanju i zlostavljanju. Međutim, kada je u pitanju prostitucija ne postoji istraga o učešću studentkinja u njoj. Još gore, ovog meseca, studentkinja Kembridža Popi Koburn (Poppy Coburn) napisala je na veb stranici UnHer da mnogi najbolji britanski univerziteti „preuzimaju ulogu makroa“. Dodala je: „Za ovu gospodu buduća profesija studenta nije bitna – da li će postati lekar ili će ostati prostitutka“.
Univerzitet daje seks-uputstva
Ispad Koburnove podstaknut je zvaničnim uputstvom „korisnih navika za studentkinje koje se bave prostitucijom“, a koje je u decembru objavio Univerzitet u Lesteru. Koburnova je osudila ovo uputstvo, nazvavši ga „korisnim znanjem o tome kako biti roba u seksualnoj industriji.“
Koburnova piše: „Ima nečeg odvratnog u tome što univerziteti mame svoje studentkinje u dužničko ropstvo, a zatim govore da su intimne usluge sasvim prihvatljiv način za dobijanje novčane pomoći.“
Ovaj zbornik štampanih saveta trebalo bi da zaštiti ženske seksualne radnice i stvori „nediskriminatorno, inkluzivno, pozitivno i sigurno okruženje“ oko takvih devojaka na univerzitetu. Međutim, mnogi su u ovom odmah videli vrlo sumnjiv pokušaj univerziteta da se „osnaže“ mladi ljudi – uglavnom žene – odobravanjem prostitucije kao validnog sredstva zarade.
Seksualni rad je vrlo širok pojam koji uključuje sve, od glamuroznog modeliranja do prostitucije. Ali ipak, po definiciji, klijentima pruža prijatno seksualno iskustvo za novac, naravno, direktno ili indirektno.
Nezakonito je nuditi seks na javnom mestu, organizovati grupe uličnih prostitutki ili voditi javnu kuću. Međutim, prodavati svoje seksualne usluge u javnoj kući, pružati usluge pratnje, demonstrirati svoju seksualnost na veb kameri, voditi seksualne razgovore preko telefona ili kopmjutera, baviti se striptizom, raditi glamurozni modni biznis ili snimati porno filmove – sve je to moguće, ovo je u okviru zakona.
Prošle godine je istraživanje među 3200 studentkinja pokazalo da je 4% britanskih studentkinja, gotovo svaka dvadeseta, imalo seksualne odnose radi novca da bi platile svoje studije. I svaka deseta je izjavila da je spremna da to učini u slučaju „finansijskih poteškoća“.
Veoma optužujuća statistika
Alarmantno je da je u 2017. ovaj broj bio upola manji, prema podacima portala «Save The Student».
U Britaniji ima 2,38 miliona studenata. To znači da više od 95.000 studentkinja u ovom trenutku radi na polju intimnih usluga.
Tačno 28% njih je reklo da spava s nekim ili da je u pratnji nekoga. Takođe 71% – devojaka je u potrazi za ovakvim poslom: svoje golišave fotografije ili video zapise šalju potencijalnim poslodavcima, kako bi obradovale nečije oči koje ih posmatraju putem veb kamere, odnosno svoje fotografije su prodavale na zatvorenim sajtovima za razmenu klipova sajta OnlyFans.
Mladim ljudima je prilično lako da zarade nekoliko stotina funti mesečno na ovim sajtovima prodajući sopstvene fotografije i video zapise pornografskog sadržaja.
Prošle godine objavljeni su još sumorniji statistički podaci koji pokazuju da je 500.000 studentkinja pretplaćeno na veb stranicu Seeking Arrangement, što znači da maštaju da postanu žene koje se preporučuju bogatoj gospodi. Obično takve devojke (a takođe i mladići) dobijaju novac ili poklone od bogatih starijih klijenata u zamenu za intimne usluge.
„Obično imućnim muškarcima trebaju obrazovane devojke sa kojima će razgovarati“, rekla je Džema (izmišljeno ime) za ‘BuzzFeed News’ 2018. godine. I, naravno, pre svega obraćaju pažnju na studentkinje, jer smo mlade i inteligentne. Za razliku od striptizeta i prostitutki, nemamo makroe, mi smo potpuno nezavisni. Stoga je bolje potrošiti vreme i novac na nas, jer su doživljaji realniji, a u svemu ovome ima manje trgovine.“
Kažu da je glavni razlog povećanja broja seksualnih radnica finansijski. Zašto se ovo događa?
To je lako razumeti ako izvršite nekoliko računskih operacija.
Deficit novca za finansiranje studenata
Prema procenama portala Save The Student život u studentskom domu košta 795 funti mesečno. Uzimajući u obzir činjenicu da se svakog meseca mora platiti rata za studentski kredit, onda prosečni student ima mesečni deficit u proseku od 223 funte.
Ranije su mnoge studentkinje radile honorarno u kafićima ili barovima da bi nadoknadile razliku, ali pandemija im je oduzela ovaj posao.
Rezultat je prostitucija. Ovde je sve brzo, za njom postoji stalna potražnja i može doneti nemali profit. Nažalost, tu se i završava popularnost ovog posla.
Ovakav rad je opterećen ozbiljnim rizicima. Devojke u pratnji suočavaju se sa stalnim nasiljem. Mogu ih silovati, pa čak i ubiti. One koje su snimljene veb kamerom ili na veb lokaciji poput OnlyFans mogu celog života biti ucenjivane neprimerenim snimcima, radi iznude novca.
Stoga postupci Lesterskog i drugih univerziteta, koji otvoreno podstiču najstariju profesiju u hramovima nauke, izazivaju ozbiljnu zabrinutost.
Proširivanje granica dozvoljenog
Univerzitet Njukasla jedan je od univerziteta koji je objavio svoju zvaničnu politiku po pitanju prostituisanja studentkinja. Ovaj dokument, objavljen 2019. godine, takve aktivnosti opisuje kao „stvarnost“ (a ne kao ozbiljan problem materijalne nevolje). Ova stvarnost vuče koren iz nedostatka novca, zbog čega „neke studentkinje mogu da se bave pružanjem seksualnih usluga ili da razmišljaju o seksu zbog novca“.
Neki studentski sindikati smatraju da je seksualni rad studentkinja prihvatljiviji, nego što to dozvoljavaju zvanična univerzitetska pravila. Smanjuju rizike. Mnogi, dakle, smatraju da je ovaj stav sindikata pogrešan pokušaj da se ide u korak sa modernošću čineći prostituciju „prihvatljivijim“ zanimanjem.
Prošle godine, član Studentskog saveza sa Kembridža, distribuirao je letke na godišnjoj konferenciji, tvrdeći da „nije svaki seksualni rad nepristojan.“
U junu 2020. Studentski sindikat u Bristolu obavezao se da će se boriti protiv „stigme vezane za seksualni rad“. Sindikat je takođe najavio da će tražiti pozitivan stav univerziteta prema studentkinjama uključenim u seksualnu industriju, kao i da je potrebno proširi relevantne informacije u Studentskom domu.
Studentska unija Goldsmiths College-a na Univerzitetu u Londonu izjavila je 2015. godine: „Seksualni rad je takođe posao u kojem se … odvija razmena novca za korisne aktivnosti, baš kao i drugi posao.“
Umesto borbe protiv prostitucije – borba protiv „stigmatizacije“ prostitutki
Godine 2014. Studentska unija Univerziteta u Edinburgu rekla je da će pokazati „nultu toleranciju prema negativnim stavovima prema prostituciji, čineći takve stavove glavnom metom u njihovoj borbi“.
Studentski sindikati na Univerzitetima Londona, Jorka, Mančestera, Plimoutskog i Šefild Halamskog javno podržavaju seksualni rad svojih studentkinja poslednjih godina, ponavljajući izjavu Nacionalne studentske unije iz 2018. godinu o „solidarnosti sa studentkinjama koje rade u sferi pružanja intimnih usluga.“
Iste godine studentski sindikati univerziteta u Saseksu i Brajtonu otišli su još dalje. Na svojim sajmovima postavili su kioske za projekat pomoći radnicama seks industrije, gde su besplatno delili kondome.
Brajton je nedvosmisleno izjavio da ne reklamira seks usluge kao poželjni rad za studentkinje, a profesor Elison Fips (Alison Phipps), koja predaje rodne studije na Univerzitetu u Saseksu, zahvalila se „dobrotvornoj“ organizaciji organizovanoj od prostitutki na njihovom „izuzetnom radu“.
Ova profesorica je izjavila: „Učesnici projekta pružaju podršku i negu studentkinjama koje se bave prostitucijom, pa je stoga smešno pretpostavljati da reklamiraju seksualnu industriju.“
Oksfordska studentska unija odlučila je da „vodi kampanju za potpunu dekriminalizaciju seksi usluga“ i „krene stopama organizacija radnika u seks industriji, takvih kakva je Engleski kolektiv prostitutki.“
Ranjivost „nevidljive manjine“
Godine 2019. jedna studentkinja postdiplomskih studija, a koja se bavila eskort uslugama, požalila se oksfordskim studentskim novinama Cherwell da bi joj univerzitet mogao više pomoći. Izjavila je: „Posao koji radim je neverovatno opasan. U prošlosti su mi pretili i pojavile su se različite opasnosti u radu sa klijentima, što mi je stvaralo značajne emocionalne i mentalne poteškoće. Mi [radnici u seks industriji] smo na mnogo načina vrlo ranjivi. Često radimo anonimno, tajno, a to povlači za sobom ogromne rizike. Univerzitet ima sposobnost da zaštiti sve svoje studente – čak i nevidljive manjine.“
Istorija ove nesrećne devojke nikako nije jedinstvena.
Njena priča neverovatno liči na priču 18-godišnje studentkinje Ane, koja je spavala sa 200 muškaraca. Takođe je jedna od mnogih sa kojima je razgovarao profesor Kristofer Moris (Christopher Morris) sa Falmutskog univerziteta, koji je učestvovao u snimanju filmu o životu studentkinja prostitutki. Film je dobio nagradu BAFTA Britanske akademije za film i televiziju.
Strah od razobličenja
Studentkinje koje se bave seks uslugama žive u stalnom strahu da će ih neko razobličiti, a smatraju da neće moći dobiti medicinske usluge u takvom slučaju. „Jedne noći sam pokušala da izvršim samoubistvo i poslata sam u univerzitetsko savetovalište. Međutim, bilo me je sramota, nisam mogla da kažem zašto sam se odlučila na ovaj korak“, rekla je jedna studentkinja Bi-Bi-Si-ju.
Druga je ispričala kako je neko otkrio da se bavi prostitucijom. „Bilo je to posle postdiplomskog, kada sam pripremala disertaciju i čitav moj život bio je preokrenut naglavačke“. Prijatelji su je napustili, a mentor je počeo diskretno da je uznemirava.
Treća devojka je ispričala kako su nju razobličili na univerzitetu, posle čega se suočila sa disciplinskim merama i izbacivanjem sa studija zbog činjenice da je „podrivala moralnu reputaciju univerziteta“.
Devojka je rekla: „Tada sam pomislila: Ne želite da se bavim pružanjem intimnih usluga. Ali da biste me kaznili zbog pružanja toga, vi nameravate da me lišite jedine dostupne mogućnosti da napustim ovaj posao – da dobijem diplomu.“
Ova priznanja nedvosmisleno ukazuju na to koliko je ovaj posao po svojoj prirodi poguban. Nagoveštavajući da je svaki pokušaj da se studentkinje odvrate od ovog posla proizvodi negativan stav prema prostitutkama, mnogi britanski univerziteti su jednostavno licemerni i izneverili su svoje studentkinje.
Istraživački centar za seks industriju na Univerzitetu Jork, a kojim rukovode istraživači sa Univerziteta Lester, Jork i Kingston u Londonu, navodi „seksualno iskorišćavanje“ kao jednu od svojih glavnih istraživačkih tema. Međutim, upravo ovaj Centar na najparadoksalniji način nudi devojkama koje razmišljaju o ovoj vrsti posla „Smernice za rad na polju intimnih usluga.“
„Klečanje na kolenima i laktovima najopasnija je poza je u seksu“, upozoravaju autori. „Obesite ogledalo u sobi da biste videli svoj odraz.“
U smernicama se daju „znakovi upozorenja“. To je, na primer, kada „klijent tokom oralnog seksa drži glavu ili hvata za ruke“ i – bizarno – „zahtevi poput ubijanja štenaca u štiklama / drobljenja puževa“.
„Ako treba da odete u kuću kod klijenta, obratite pažnju na sve izlaze i razmislite o načinima za beg.“
„Nosite cipele koje možete brzo obući u slučaju bekstva“.
„Proverite da li u sobi postoji radni laptop ili kamera.“
„Kad vas napadnu, ostavite nešto na mestu da biste mogli da vas identifikuju.“
Najbolji savet seks radnici – ne budi seks radnica
Bez sumnje, sve su to dobronamerni saveti, ali pitanje je drugačije. Zar ne bi bilo bolje studentima savetovati da se drže dalje od sfere intimnih usluga?
Predstavnici britanskih univerziteta okupljenih u organizaciji Universities UK, dali su izjavu da prepoznaju finansijske poteškoće sa kojima se suočavaju mnoge studentkinje, posebno tokom pandemije. „Pružamo im povećanu finansijsku i drugu pomoć … a takođe pregovaramo sa vladom o daljoj podršci studentkinjama.“
Portparol te organizacije dodao je da univerziteti „promovišu zakonito, zdravo i sigurno ponašanje i pomažu studentkinjama da donesu ispravnu odluku.“
Univerzitet u Lesteru saopštio je: „Neke studentkinje u državi mogu se baviti različitim vrstama seks usluga, iz različitih razloga. To je stvarnost koju svi univerziteti moraju uzeti u obzir. Naš prioritet ostaje da brinemo o studentima i njihovoj dobrobiti. “
„Univerzitet svim studentima koji imaju finansijske probleme savetuje da se obrate Fondu za siromašne.“
Međutim, mnogi studenti veruju da bi univerziteti trebalo da urade mnogo više. Na nesreću, neki su već pretrpeli štetu.
Jedna žena koja je tokom studiranja prodala nekom internet-portalu svoje fotografije rekla je za Bi-Bi-Siju: „Bilo je užasno na univerzitetu, jer me je upravo on gurnuo u ovakav posao, što je nepošteno. Uvek ću biti ogorčena zbog toga. “
Preveo Zoran Milošević
IZVOR: https://www.dailymail.co.uk/news/article-9412311/Woke-universities-supporting-sex-work-students.html
Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/postaju-li-univerziteti-centri-za-regrutaciju-prostitutki/
