Појава нових Хитлера на Западу је неизбежна

Pojava novih Hitlera na Zapadu je neizbežna

Knjiga „Biologija dobra i zla“ kao portret zapadne civilizacije

Ovo je zapadni pristup svemu što je dehumanizovano u umu zapadnog čoveka kao što je Hitler. Što se tiče ovakvih „manje vrednih ljudi“ sve je dozvoljeno, svako nasilje, svako mučenje.
To mogu biti (manje vredni ljudi) Nemci (Drezden), Japanci (Hirošima i Nagasaki), mogu biti Srbi i Libijci, mogu biti Kinezi i Rusi, pa čak i sopstveni građani, koji se razlikuju, na primer, po drugoj boji ili tonu kože, Gadafi ili Husein…
U moralnoj (?) paradigmi Zapada o zverstvima koja trenutno čine ukrajinski nacisti, ovo je ulaznica u zapadnu civilizaciju. Zbog toga se zločini Zapada ili ne primećuju ili ih on ne tumači kao zverstva. Iz istog razloga Zapad je spasavao, štedi i spasavaće „bogate“ dželate.
Ovaj pristup je užasan zbog svoje rutine. Unutrašnji Hitler – sa svom razmetljivom mržnjom prema pravom Hitleru – sedi u svakom zapadnom čoveku na ulici i samo čeka na krilima – to je upravo ono što Sapoljski demonstrira.
Stoga je pojava novih Hitlera na Zapadu neizbežna. Ali to takođe znači da je pojava novih Staljina neizbežna, istorijski unapred određena, ko će takvim Hitlerima zavrnuti šiju.

AUTOR: Putnik Konstantin Vladimirovič, rukovodilac misionarskog odeljenja Čeljabinske eparhije Ruske pravoslavne Cerkve

U rukama držim obimnu – od skoro 800 stranica – knjigu koju je napisao veoma poznati zapadni naučnik, neurobiolog i primatolog, profesor sa Univerziteta Stanford Robert Sapolski, etnički Jevrej (što, po mom mišljenju, nešto objašnjava, ali ne opravdava) i ateista (što je takođe bitno). Knjiga se zove „Biologija dobra i zla. Kako nauka objašnjava naše ponašanje“, a objavljena je 2021. godine u Moskvi od strane ugledne izdavačke kuće „Alpina non-fikšn“ u seriji „Knjižni projekti Dmitrija Zimina“ u veoma pristojnom tiražu za Rusiju – 15.000 primeraka. Ko ne zna: Dmitrij Borisovič Zimin je osnivač Vimpelkoma, sada svima poznat kao „Beeline“.

Ova zaista korisna i zanimljiva knjiga počinje ovako: „Moja mašta s vremena na vreme izvuče sličan zaplet: naša ekipa tučom upada u njegov tajni bunker. Dobro, fantazirajte tako: jednim levom nokautiram njegove elitne čuvare, uletim u bunker sa Brauning mitraljezom, već spremnim. On izvlači svoj Luger, ali ja sam izbio pištolj iz njegove ruke. Njegova ruka poseže za kapsulom cijanida skrivenom u slučaju neuspeha. Ali još imam vremena – izbacim je. Ispušta krik i s neljudskim besom juri na mene. Hvatamo se u koštac, kotrljamo se po zemlji, ja izmičem, pritiskam ga i munjevito mu stavljam lisice. „Adolfe Gitleru, najavljujem! „Uhapšeni ste zbog zločina protiv čovečnosti!“

I ovde se upravo na ovom mestu završava herojska predstava fantazije i mašta bledi. Šta ću sa Hitlerom? Telo reaguje tako oštro da moram mentalno da pređem na glagole u saglasnom raspoloženju kako bih se nekako distancirao od situacije. Šta da se radi sa Hitlerom? Vredno je dati sebi slobodu, jer vam se u glavi odmah crtaju slike osvete. Prelomi kičmu u vratu da je paralizovan, ali bi u isto vreme sve osetio. Oslepiti tupim predmetom. Lišiti sluha probijanjem bubnih opni, iščupati jezik. I tako da nastavi da živi, jede kroz cev i diše na aparatu. Imobilisan, lišen sposobnosti da vidi, čuje i govori – samo da oseti. Ubrizgajte mu nešto što će mu dati rak, i rak će mu pojesti meso, a čirevi će rasti i rasti – dok svaka ćelija njegovog tela ne vrišti u agoniji, dok se svaki trenutak postojanja ne pretvori u pakao. To je trebalo uraditi sa Hitlerom. To bih voleo da uradim sa Hitlerom. I uradio bih.

Kao dete, često sam u mašti ponavljao takve scene. I dalje ih ponekad zamišljam. A kad zaronim u njih, srce mi počne da lupa. Postane mi vruće, stisnu mi se pesnice. Da, neka se sve ovo desi Hitleru, najstrašnijem zlikovcu u istoriji čovečanstva, njegova duša je zaslužila najpakleniju kaznu.

Ne govorimo o očiglednoj fantazmagorizmu opisane situacije: samo osoba sa veoma bogatom i bolnom maštom mogla je da zamisli borbu prsa o prsa sa 56-godišnjim Firerom Trećeg rajha, koji je 1945. godine, kao što je poznato, predstavljao potresnu ruševinu. Nisam lekar, ali ono što je napisao Sapolski činilo mi se kao deo anamneze pacijenta na psihijatrijskoj klinici.

U ovom fragmentu upečatljivo je da je sa kakvom transcendentnom surovošću autor spreman da se obračuna sa zarobljenim neprijateljem – čak i sa Hitlerom. I, opisujući sopstvene sadističke fantazije, predstavljene sa nekom vrstom zanosne sladostrasnosti, dodaje: „Evo šta bih voleo da uradim sa Hitlerom. I uradio bih.“

To jest, autor još uvek ne tretira svoje detinjste i adolescentske fantazije na adekvatan način – kao fantazije: već je spreman da ih ostvari. Čini mi se da takav odnos prema Hitleru nije ništa manje monstruozan od samog Hitlera.

Zašto je citirani odlomak toliko važan (ovo su zaista prvi redovi velike knjige Sapolskog, njen početak i jedna od glavnih poruka), upravo pokazuje zašto privlači pažnju?

Da li zato što je, kao nekada na portretu Dorijana Greja, odražavalo stanje duha zapadne civilizacije, dugo i gotovo nedovoljno neurotično i psihotizovano? Štaviše, nije samo apstraktno, bezlično stanovništvo ono što je neurotizovano i psihotizovano. Naučnici, specijalisti, koji su pozvani da proučavaju i bore se sa ovom veoma neurotičnom i psihotičnom patologijom, su zapravo neurotizovani.

Pristup koji je pokazao Sapolski nije samo pristup Hitleru. Ovo je zapadni pristup svemu što je dehumanizovano u umu zapadnog čoveka kao što je Hitler. Što se tiče ovakvih „nedljudi“ sve je dozvoljeno, svako nasilje, svako mučenje.

To mogu biti Nemci (Drezden), Japanci (Hirošima i Nagasaki), mogu biti Srbi i Libijci, mogu biti Kinezi i Rusi, pa čak i sopstveni građani, koji se razlikuju, na primer, po drugoj boji ili tonu kože, Gadafi ili Husein… U moralnoj (?) paradigmi Zapada o zverstvima koja trenutno čine ukrajinski nacisti, ovo je ulaznica u zapadnu civilizaciju. Zbog toga se zločini Zapada ili ne primećuju ili ih on ne tumači kao zverstva. Iz istog razloga Zapad je spasavao, štedi i spasavaće „bogate“ dželate.

Ovaj pristup je užasan zbog svoje rutine. Unutrašnji Hitler – sa svom razmetljivom mržnjom prema pravom Hitleru – sedi u svakom zapadnom čoveku na ulici i samo čeka na krilima – to je upravo ono što Sapoljski demonstrira. Stoga je pojava novih Hitlera na Zapadu neizbežna. Ali to takođe znači da je pojava novih Staljina neizbežna, istorijski unapred određena, ko će takvim Hitlerima zavrnuti šiju.