Појава нових Хитлера на Западу је неизбежна

Књига „Биологија добра и зла“ као портрет западне цивилизације

Ово је западни приступ свему што је дехуманизовано у уму западног човека као што је Хитлер. Што се тиче оваквих „мање вредних људи“ све је дозвољено, свако насиље, свако мучење.
То могу бити (мање вредни људи) Немци (Дрезден), Јапанци (Хирошима и Нагасаки), могу бити Срби и Либијци, могу бити Кинези и Руси, па чак и сопствени грађани, који се разликују, на пример, по другој боји или тону коже, Гадафи или Хусеин…
У моралној (?) парадигми Запада о зверствима која тренутно чине украјински нацисти, ово је улазница у западну цивилизацију. Због тога се злочини Запада или не примећују или их он не тумачи као зверства. Из истог разлога Запад је спасавао, штеди и спасаваће „богате“ џелате.
Овај приступ је ужасан због своје рутине. Унутрашњи Хитлер – са свом разметљивом мржњом према правом Хитлеру – седи у сваком западном човеку на улици и само чека на крилима – то је управо оно што Сапољски демонстрира.
Стога је појава нових Хитлера на Западу неизбежна. Али то такође значи да је појава нових Стаљина неизбежна, историјски унапред одређена, ко ће таквим Хитлерима заврнути шију.

АУТОР: Путник Константин Владимирович, руководилac мисионaрског одељeња Чељабинске епархије Руске православне Церкве

У рукама држим обимну – од скоро 800 страница – књигу коју је написао веома познати западни научник, неуробиолог и приматолог, професор са Универзитета Станфорд Роберт Саполски, етнички Јевреј (што, по мом мишљењу, нешто објашњава, али не оправдава) и атеиста (што је такође битно). Књига се зове „Биологија добра и зла. Како наука објашњава наше понашање“, а објављена је 2021. године у Москви од стране угледне издавачке куће „Алпина нон-фикшн“ у серији „Књижни пројекти Дмитрија Зимина“ у веома пристојном тиражу за Русију – 15.000 примерака. Ко не зна: Дмитриј Борисович Зимин је оснивач Вимпелкома, сада свима познат као „Beeline“.

Ова заиста корисна и занимљива књига почиње овако: „Моја машта с времена на време извуче сличан заплет: наша екипа тучом упада у његов тајни бункер. Добро, фантазирајте тако: једним левом нокаутирам његове елитне чуваре, улетим у бункер са Браунинг митраљезом, већ спремним. Он извлачи свој Лугер, али ја сам избио пиштољ из његове руке. Његова рука посеже за капсулом цијанида скривеном у случају неуспеха. Али још имам времена – избацим је. Испушта крик и с нељудским бесом јури на мене. Хватамо се у коштац, котрљамо се по земљи, ја измичем, притискам га и муњевито му стављам лисице. „Адолфе Гитлеру, најављујем! „Ухапшени сте због злочина против човечности!“

И овде се управо на овом месту завршава херојска представа фантазије и машта бледи. Шта ћу са Хитлером? Тело реагује тако оштро да морам ментално да пређем на глаголе у сагласном расположењу како бих се некако дистанцирао од ситуације. Шта да се ради са Хитлером? Вредно је дати себи слободу, јер вам се у глави одмах цртају слике освете. Преломи кичму у врату да је парализован, али би у исто време све осетио. Ослепити тупим предметом. Лишити слуха пробијањем бубних опни, ишчупати језик. И тако да настави да живи, једе кроз цев и дише на апарату. Имобилисан, лишен способности да види, чује и говори – само да осети. Убризгајте му нешто што ће му дати рак, и рак ће му појести месо, а чиреви ће расти и расти – док свака ћелија његовог тела не вришти у агонији, док се сваки тренутак постојања не претвори у пакао. То је требало урадити са Хитлером. То бих волео да урадим са Хитлером. И урадио бих.

Као дете, често сам у машти понављао такве сцене. И даље их понекад замишљам. А кад зароним у њих, срце ми почне да лупа. Постане ми вруће, стисну ми се песнице. Да, нека се све ово деси Хитлеру, најстрашнијем зликовцу у историји човечанства, његова душа је заслужила најпакленију казну.

Не говоримо о очигледној фантазмагоризму описане ситуације: само особа са веома богатом и болном маштом могла је да замисли борбу прса о прса са 56-годишњим Фирером Трећег рајха, који је 1945. године, као што је познато, представљао потресну рушевину. Нисам лекар, али оно што је написао Саполски чинило ми се као део анамнезе пацијента на психијатријској клиници.

У овом фрагменту упечатљиво је да је са каквом трансцендентном суровошћу аутор спреман да се обрачуна са заробљеним непријатељем – чак и са Хитлером. И, описујући сопствене садистичке фантазије, представљене са неком врстом заносне сладострасности, додаје: „Ево шта бих волео да урадим са Хитлером. И урадио бих.“

То јест, аутор још увек не третира своје детињсте и адолесцентске фантазије на адекватан начин – као фантазије: већ је спреман да их оствари. Чини ми се да такав однос према Хитлеру није ништа мање монструозан од самог Хитлера.

Зашто је цитирани одломак толико важан (ово су заиста први редови велике књиге Саполског, њен почетак и једна од главних порука), управо показује зашто привлачи пажњу?

Да ли зато што је, као некада на портрету Доријана Греја, одражавало стање духа западне цивилизације, дуго и готово недовољно неуротично и психотизовано? Штавише, није само апстрактно, безлично становништво оно што је неуротизовано и психотизовано. Научници, специјалисти, који су позвани да проучавају и боре се са овом веома неуротичном и психотичном патологијом, су заправо неуротизовани.

Приступ који је показао Саполски није само приступ Хитлеру. Ово је западни приступ свему што је дехуманизовано у уму западног човека као што је Хитлер. Што се тиче оваквих „недљуди“ све је дозвољено, свако насиље, свако мучење.

То могу бити Немци (Дрезден), Јапанци (Хирошима и Нагасаки), могу бити Срби и Либијци, могу бити Кинези и Руси, па чак и сопствени грађани, који се разликују, на пример, по другој боји или тону коже, Гадафи или Хусеин… У моралној (?) парадигми Запада о зверствима која тренутно чине украјински нацисти, ово је улазница у западну цивилизацију. Због тога се злочини Запада или не примећују или их он не тумачи као зверства. Из истог разлога Запад је спасавао, штеди и спасаваће „богате“ џелате.

Овај приступ је ужасан због своје рутине. Унутрашњи Хитлер – са свом разметљивом мржњом према правом Хитлеру – седи у сваком западном човеку на улици и само чека на крилима – то је управо оно што Сапољски демонстрира. Стога је појава нових Хитлера на Западу неизбежна. Али то такође значи да је појава нових Стаљина неизбежна, историјски унапред одређена, ко ће таквим Хитлерима заврнути шију.