/Милован Бркић/
Чешки премијер Петер Нечас поднео је оставку након што је полиција, по налогу тужиоца, ушла у његов кабинет и ухапсила његове сараднике због високе корупције.
Нечас се, не часећи часа, иако он није у корупцији, одлучио на оставку.
У Србији, земљи чија политичка елита дугих дванест година, претећи грађанима из свег гласа да другог пута и живота осим уласка у Европску унију немамо, оставка је непознат чин. Није у духу српске политике да политичари подносе оставку, поручио нам је пре две године тадашњи министар одбране Драган Шутановац, након серије погибија на војним полигонима. Каква оставка? Ко да се одрекне некажњиве крађе, отимања, луксузног живота?
Пре годину дана смењена је са власти банда Бориса Тадића. Нови злочинац је одмах изразио своју дубоку приврженост циљевима Тадићеве политике. Око 70 милијарди евра, колико је опљачкала Тадићева мафија сконцентрисана и извршној власти и врху Демократске странке, далеко је од очију првог потпредседника Владе Србије. Он те паре, уз помоћ директора српске полиције чува као зеницу ока.
Један од финансијер Вучићеве Српске напредне странке, бизнисмен Милан Беко, умешан у све криминалне приватизације и један од од опасних пљачкаша Србије, уместо у затвор, понашао се као иследник. У његовој канцеларији ухапшен је један од осумњичених у аферу “Лука Београд”. Беко му је наредио да дође код њега, да га ухапсе, јер је одобрио Вучићу његово хапшење.
Прошле године, Јоргованка Табаковић је изјавила да верује да је Беко пронашао рупе у закону, и да неће бити крив. Испоставило се да је он пронашао праве људе на власти, као што су Томислав Николић, Вучић, Јоргованка Табаковић. И као што је и афера око продаје Сартида, у Вучићевој режији, окончана хапшењем шефа кабинета покојног Ђинђића, тако се и у овој афери оставља на слободи, изван одговорности, бизнисмен који је купио Луку Београд, а хапсе оне који су, наводно, учестовали у продаји, која је, за Бека, била законита!
Србијом влада Вучићева мафија, мала група педера, која је немилосрдна, и која се користи Вељовићевом полицијом као тоалет папиром.
Када сам прошле године почео да представљам Вучићева недела, и шта ће нас снаћи, он је одлетео до Подгорице, да наручи моје смакнуће. Одбили су га, учтиво. Јавна критика се само код мафије решавала смакнућима, а моја маленкост је надрасла значај Вучићеве моћи, стечене пљачкањем и жељом за уништењем Србије.
Пре месец дана, објавио сам у Таблоиду писмо ”запослених у МУП-у”‘ који су критиковали, анонимно, рад државног секретара Владимира Божовића. Господин Божовић је мој пријатељ двадесет година. Писмо сам објавио, јер нисам могао да са њим ступим у контакт, јер је био на службеном путу. Када смо се срели на уобичајеном ручку, на пасуљу, а без Горана Петровића који је на одмору, Влада ме је замолио да о њему објавим све до чега моји новинари дођу, ако је он умешан у корупцију, крађу, проневеру, мобинг или злоупотребу положаја. Чим је снимљен наш сусрет, Вучић је ударио у таламбасе, да преко својих гласила, облати Божовића, који је итекако заслужан са успех Николића на изборима.
Не часећи часа, Вучићеву мафију морамо што пре ликвидирати, ако се надамо да ће било ко у Србији преживети његово насиље и злочиначку политику.
