Ако ђавола не можемо да победимо…
Они којима ништа није свето од ове речи научили су кованицу која звучи ружно – молебанција – наравно, ми то не прихватамо.
Истина, реч у овом облику који стоји у наслову није наша ни у духу православља српског, то је русизам и новотарија. Ми имамо вековима речи боље али лакрдијаши и шаљивџије на шору чине своје. Нећемо улазити у семантичке финесе, али је тако како је. Ово како је кренуло око Војводине и неке тамо Декларације не иде, па не иде. Мучи се премијер Б. Пајтић да објасни, али не иде. Те није то никакав сепаратизам ни у алузији, те хајде нешто да прформулишемо, и опет не иде. Опозиција тера своје и понавља да је то зло и никако се дозволити не сме. “Само преко мене мртвог”, узвикује неки ваљда радикалски првак, а суфлирају ови из ДСС са доктором К. на челу и с једним чланом дичне САНУ који се мислимо зове др К. Чавошки. Они су ово с оном јужном покрајином тако решили да сада и сами не знају шта ће с тим решењем. Ко зна, можда тако има бити – може Србија и без покрајина, а може и са једном покрајином. Може Србија и без покрајина, али могу и покрајине бити без Србије као државе. Велики правници из ЕУ, видимо то из европских новина, су потпуно збуњени. То је балканска енигма са каквом се нису сретали у вековној пракси у Европи. Детаљно смо проучили списе бившег француског председника Жискара д’ Естена и оно његово Начертаније за Устав ЕУ и видимо да се и он збунио. Дигао је руке овај славни правник од тога, јер ово у Србији нико жив не разуме.
Збунила нас је и она дебата у Скупштини АП Војводине, јер нас подсећа на оне односе између лудих и збуњених.
Човек трезвен, Иштван Пастор, покушава нешто, али он у клин – они у плочу и тако док у чашама има киселе воде у здању Парламента АП Војводине или док неког не спопадне мука због забране пушења. Нудили су људи из Цркве, рецимо Амфилохије, решење, али мало их је било да га послушају. Треба једноставно укинути покрајине, али – отвара се оно питање с чим ћемо даље у овим тешким временима млатити празну сламу. А митрополит Амфилохије и сабрат му Атанасије Јевтић су показали свима како се то ради, оно на митингу на Тргу републике. Треба једноставно очитати заупокојену јектенију покрајинама и наравно и првацима војвођанским да се једном за свагда упокоје и смире. То постоји у Требнику – то је званична богослужбена књига са молитвама за све, против болести, против града који пустоши поља, буквално за све. А теолошки умови су одавно доказали да молитва праведника бива свемоћна и да су све болести и сва зла последица греха. То су ставови које бисмо могли цитирати, али да не гњавимо много.
Један проблем највећи умови признају – јесте то тако, али је тешко пронаћи праведника, а довољан је један да се град и земља спасу.
Дакле, ваља организовати митинг – путинг и довести Амфилохија са сабраћом му и кренути. На прошлом митингу у Новом Саду то није коришћено и морало је проћи онако. Ево патријарх српски Иринеј се огласио и оградио, али исцелитељи терају своје. А како се оградио видели смо – има непослушне деце и жали се патријарх војводи Томи, све им даш, а они опет наопако. Сумњиве су нам и ове ограде. Не помаже, Лењин је био у праву, јер “другови, главе ће нам доћи мангупи у нашим редовима”. Ево тога има и у Цркви. Није Амфилохије наиван, зна он да никако не би требало да нам се деси ово што нам се десило са Косовом, па да сутра преговарамо уз посредство ЕУ са неким тамо војвођанским сепаратистом као сада с Х. Тачијем. Ђаво не спава и стога, ако ђавола не можемо да победимо, убацимо га у наше редове. Нечастиви који је дефинисан као “лажа и отац лажи” није лак већ веома компликован створ. Он је спреман да поради за војвођанску ствар, ако му се лепо обратимо.
А у Требнику има и једна озбиљна молитва, само нико да је очита овим људима који заиста млате празну сламу.
То је молитва за људе којима се смути у глави и бунцају све и свашта, па и о сепаратизму војвђанском. А ти су променили све партије и више нису сигурни у којој су били и у којој су сада. Те радикали су, те сада напредањци, те левичари, те десничари и бог зна једини шта још. Ми нисмо за речи и изразе који су увредљиви – ни по коју цену – али реч “швалер” није увредљива. Она је изведеница од речи витез – цхевалиер и песници су је тако и користили. Код нас све банализују лако, па и ту реч, али у сремском шору у легендарном бећарцу то је јасно и прецизно наглашено. И пева се шором и данас –
Кажи мени моја лутко бела –
колико си имала швалера.
А одговор је весео и шармантан и озбиљан сигурно –
Три пут седам двадесети и један
и још осам, ето толико сам.
Ово се око сепаратизма заиста претвара у лакрдију и никаквога смисла и нема и само се питамо докле ће тако. Па, напокон укините Војводину и очитајте нам свима опело, као оно на Тргу републике у Београду ономад.
Извор: autonomijainfo.rs
