„У невољи стичи знање и чувај имање“! Мудрост је која обавезује. Пре свега да трагамо за скривеним просторима људскости из којих можемо излучити оно мало мотивације којa превагне врлини, а затим, да црне мисли одложимо. Обавезује нас и да нам знање помогне у фарисејској буци. ЛОШЕ СТРАНЕ СТВАРИ полазе од вере да је људскост неупитна и да јој промишљање само доприноси
Аутор:ЂОРЂЕ Д.СИБИНОВИЋ:
Прошле, 2019. године од педесетдва викенда четрдесет сам провео ван места пребивалишта. Пропутовао сам Аустрију, Италију, Северну Македонију и Истру. Пасош има изглед зида на коме је дозољено писати графите. Морао сам да променим картицу на телефону због фотографија и видео записа. Мигрирао сам за медаљу. Ове, 2020. године успео сам да одем до манастира Јазак. И да се вратим на адресу пребивалишта. Планирана и потврђена путовања одложена су на неодређено време. Границе су затворене без јасних разлога. То се у праву зову „каучук“ норме. Дефиниције су релативно јасне до момента језичког оживљавања кондиционала: „осим, али, ако“! Иза тога ступа на снагу невидљиви потенцијал ситуационог тумачења којем се у стабилним правним околностима, чак и у присуству идеолошког волунтаризма унутар поретка, као дискреционом праву надлежног органа, може веровати до границе грађанске послушности. Међутим, када се ради о катаклизми, право се суспендује моралним ригоризмом, апелима и јавним жигосањем сваког здраворазумског пропитивања на било коју тему ризичну за политичке Прометеје који нас васцели дан и ноћ бране од невидљивих агресора, страшне алијансе природних и лаобраторијских вируса.
Оним, мало задоцнелим друштвима, отворени модус креирања императивних норми дође као освежавајући потенцијал носталгије за „старим временима, кад смо били ко нокат и месо, црни кожни мантил, униформа и прангија“, дочим, за уређена западна друштва, обавеза Прометеја да веома ослобођеним грађанима објасне оно што ни њима није јасно, дође као гост из Источног блока у сред „хладног рата“. За све су криви комунисти! Дакле, седи кући! Ниси ваљда луд да се заразиш или да заражаваш слободне грађане. И ето. Ја не могу у Европу јер је ваљда свима на свету јасно да ће вирус прво напасти ове мало заосталије. Не могу у Европу ни они који су још више заостали од мене и мојих комшија. Пребивалиште и седиште добише синоним: вирусиште а мигрантску кризу више нико не помиње. Појединац од цивила постаде биопетарда а култура попи генералну трајну суспензију. И ништа што је изнедрила више није за употребу сем Прометеја наших у тегет оделима, белим кошуљама и црвеним краватама. Мангупи су некада говорили да они и црне кожне ципеле никада не излазе из моде. Зато само они мигрирају. Неће громовирус у мухарике! Пуно топлих поздрава из купатила!
