Радост живљења упркос свему. Непоновљива радост животу у којем поред свега, можемо и да се радујемо…
Компијутер на којем је написана ова књига више не ради; глава у којој су се рађали садржаји разбацани по страницама лексикона ране старости, не личи на ону из дана ведрине, очи које су уочавале исписане а не друге, лепше предмете, занете су даљином у коју се не може стићи пре времена, шаке су благо отекле од узнемирених удараца у тастатуру, седе заједно, распоређени у идеји која их сабира у простор заштићене људскости поврх свега, уз неприметну помоћ и одлучујућу подршку оног лепог што превршује и поништава бесмисао узалудног надања у преокрет и очекивани гест доброте која ће изненада постати јединствени матични број грађана.
Соба са књигама и гитаром, слике кућа и лелујавих сенки на зидовима, фотографије деце и родитеља на дубећим комодама, разиграни фудбалери на екрану телевизора, постери бунтовника занетих недоступношћу света, филмови поређни по епохама и жанровима, телефони најбољих другова, тонови Рахмањинове “Вокализе”, Брелове “Немој поћи”, Ленонове “Замисли”, народне “Три девојке збор збориле”, бицикл којег од крађе чува предсобље, икона Патријарха Павла, јабуке, кифла, крајичак речне обале, невероватан призор шикље са пентом и сатрулим веслом, дипломе, флаша добре ракије, дедин сат, бержера, шоља кафе, довољни су да заклоне од сваког зла које немилосрдно прети, више су од слабости да му се свакодневно одупиремо и у њему опстајемо, највише су што је могуће отети од њега за себе и доказати свакодневно поновљени опстанак у којем се изнова рађамо као нови а исти, као други а своји, као бољи а довољни страховима и слутњама, несаницама и сновима, очекивањима и неразумевању, животу у свету који нас неће онакве какви јесмо и какви једино можемо бити а за какве нико сем нас самих све мање, није ни заинтересован да опази, упозна, спозна и прихвати као себе што једино може.
Шта је све то? То је радост живота изван свега што онеспокојaва приче уз које смо расли, знања која смо стицали, искуства која нисмо разумели, стрпљење које нам ништа није вратило, љубав која се иселила, радост присуства и нека невидљива заштита од самоуништења којим би доказали умор и недостатке, напуштање живота због неприхватања његовог изгледа, спасоносно што нас претвара у озарења остатка које нисмо примећивали као невидљиво даривану љубав, неузвраћену због заузетости глупостима којима се са страстима предајемо као жртва злочинцу док изневерава последње очекивање људског исхода.
Радост живљења упркос свему. Непоновљива радост животу у којем поред свега, можемо и да се радујемо. Да се радујемо малим стварима, својој соби и сигурности коју нам пружа и обећава и у којој бивамо све што за нас јесу други у свету лажи и похлепе, зависти и гадости. Да се радујемо што ће у њу улазити наши драги и мили од којих, са којим и због којих живимо ту радост остатка од живота коме се нико нормалан не може радовати.
Радост сећања и надања да је оно што истински осећамо према другима, према себи и животу довољно да га понесемо у себи као најлепше што смо на овом свету видели и доживели а да све оно о чему је говорила ова књига, оставимо као отпад узгредне неминовности исплате цене радовања. У нашем свету висока цена гарантује најбољи квалитет.
Плаћам, не питам колико кошта! Радост!