Radost življenja uprkos svemu. Neponovljiva radost životu u kojem pored svega, možemo i da se radujemo…
Kompijuter na kojem je napisana ova knjiga više ne radi; glava u kojoj su se rađali sadržaji razbacani po stranicama leksikona rane starosti, ne liči na onu iz dana vedrine, oči koje su uočavale ispisane a ne druge, lepše predmete, zanete su daljinom u koju se ne može stići pre vremena, šake su blago otekle od uznemirenih udaraca u tastaturu, sede zajedno, raspoređeni u ideji koja ih sabira u prostor zaštićene ljudskosti povrh svega, uz neprimetnu pomoć i odlučujuću podršku onog lepog što prevršuje i poništava besmisao uzaludnog nadanja u preokret i očekivani gest dobrote koja će iznenada postati jedinstveni matični broj građana.
Soba sa knjigama i gitarom, slike kuća i lelujavih senki na zidovima, fotografije dece i roditelja na dubećim komodama, razigrani fudbaleri na ekranu televizora, posteri buntovnika zanetih nedostupnošću sveta, filmovi poređni po epohama i žanrovima, telefoni najboljih drugova, tonovi Rahmanjinove “Vokalize”, Brelove “Nemoj poći”, Lenonove “Zamisli”, narodne “Tri devojke zbor zborile”, bicikl kojeg od krađe čuva predsoblje, ikona Patrijarha Pavla, jabuke, kifla, krajičak rečne obale, neverovatan prizor šiklje sa pentom i satrulim veslom, diplome, flaša dobre rakije, dedin sat, beržera, šolja kafe, dovoljni su da zaklone od svakog zla koje nemilosrdno preti, više su od slabosti da mu se svakodnevno odupiremo i u njemu opstajemo, najviše su što je moguće oteti od njega za sebe i dokazati svakodnevno ponovljeni opstanak u kojem se iznova rađamo kao novi a isti, kao drugi a svoji, kao bolji a dovoljni strahovima i slutnjama, nesanicama i snovima, očekivanjima i nerazumevanju, životu u svetu koji nas neće onakve kakvi jesmo i kakvi jedino možemo biti a za kakve niko sem nas samih sve manje, nije ni zainteresovan da opazi, upozna, spozna i prihvati kao sebe što jedino može.
Šta je sve to? To je radost života izvan svega što onespokojava priče uz koje smo rasli, znanja koja smo sticali, iskustva koja nismo razumeli, strpljenje koje nam ništa nije vratilo, ljubav koja se iselila, radost prisustva i neka nevidljiva zaštita od samouništenja kojim bi dokazali umor i nedostatke, napuštanje života zbog neprihvatanja njegovog izgleda, spasonosno što nas pretvara u ozarenja ostatka koje nismo primećivali kao nevidljivo darivanu ljubav, neuzvraćenu zbog zauzetosti glupostima kojima se sa strastima predajemo kao žrtva zločincu dok izneverava poslednje očekivanje ljudskog ishoda.
Radost življenja uprkos svemu. Neponovljiva radost životu u kojem pored svega, možemo i da se radujemo. Da se radujemo malim stvarima, svojoj sobi i sigurnosti koju nam pruža i obećava i u kojoj bivamo sve što za nas jesu drugi u svetu laži i pohlepe, zavisti i gadosti. Da se radujemo što će u nju ulaziti naši dragi i mili od kojih, sa kojim i zbog kojih živimo tu radost ostatka od života kome se niko normalan ne može radovati.
Radost sećanja i nadanja da je ono što istinski osećamo prema drugima, prema sebi i životu dovoljno da ga ponesemo u sebi kao najlepše što smo na ovom svetu videli i doživeli a da sve ono o čemu je govorila ova knjiga, ostavimo kao otpad uzgredne neminovnosti isplate cene radovanja. U našem svetu visoka cena garantuje najbolji kvalitet.
Plaćam, ne pitam koliko košta! Radost!